Dana 11.04.2014. godine organizacije Sokoj, PI i OFPS potpisale su Aneks 3 Sporazuma o objedinjenoj naplati naknade za javno saopštavanje autorskih dela i jedinstvene naknade interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, kojim je organizaciji Sokoj ustupljeno pravo da u periodu od 01.04.2014. godine do 31.12.2014. godine vrši naplatu naknade za javno saopštavanje kako za autore, tako i za proizvođače fonograma i interpretatore, i to putem zajedničke mreže zastupnika na terenu.

27. mart 2014. godine

Organizacija IFPI pozdravlja odluku Suda pravde Evropske unije kojom se konstatuje da je blokiranje internet sajtova u skladu sa osnovnim pravima zagarantovanim pravom Evropske unije, i dodatno potvrđuje  da je i autorsko pravo jedno od osnovnih prava koje iziskuje zaštitu.

Muzička industrija Evrope dinamično posluje u digitalnom svetu, sa više od 230 licenciranih servisa širom Evropske unije koji potrošačima na različite načine omogućavaju pristup muzici. Nastavak uspešnosti ovog sektora i njegova sposobnost daljeg investiranja u muziku zavise od pravnog okruženja za njihovo poslovanje. U tom smislu je od ključnog značaja mogućnost internet provajdera da na zakonit način spreče pristup piratskim sajtovima koji podrivaju delatnost legitimnih muzičkih servisa. Ovakve mere, koje se poslednjih godina postižu izdavanjem sudskih naloga u 10 članica EU i nekoliko država van Evrope,  pokazale su se delotvornim u suzbijanju piraterije.

Današnjom odlukom Suda pravde Evropske unije, kojom se potvrđuje da blokiranje internet sajtova ne predstavlja kršenje osnovnih prava EU, dato je važno pojašnjenje koje će osnažiti muzičku produkciju i druge kreativne industrije u borbi protiv piraterije.

Evropski parlament i Savet Evropske unije usvojili su novu direktivu, pod nazivom Direktiva 2014/26/EU o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava i multiteritorijalnom licenciranju muzičkih dela za upotrebu na internetu u unutrašnjem tržištu.

Obaveštavamo sve emitere da se od 1. aprila 2014. godine primenjuje novi Pravinlik o prijavi emitovanih fonograma od strane emitera. Novi pravilnik u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima uvodi elektronsku evidenciju emitovanja, odnosno propisuje da se popisi emitovanih fonograma (košuljice) dostavljaju putem Portala za košuljice. Svaki emiter od organizacije OFPS dobija korisničko ime i šifru za Portal za košuljice, preko kojih upisuje podatke o emitovanim fonogramima i dostavlja elektronski, dakle bez dostavljanja košuljica fizički. 

Emiteri su najpre obavezni da se popune registracioni formular koji se može pronaći ovde.Nakon prijema registracionog formulara, emiter dobija korisničko ime i šifru i stiče mogućnost da popunjava i dostavljanja košuljice putem Portala za košuljice, na koji način ispunjava i svoju zakonsku obavezu. 

Sve dodatne informacije se mogu dobiti elektronskom poštom ili telefonom na brojeve koji su objavljeni na internet stranici organizacije, i to svakog radnog dana od 8 do 16 časova.

6. mart 2014.

Prihodi od streaming servisa gotovo udvostručeni

Tokom 2013. godine prihodi u delatnosti digitalne muzike porasli su za 11,7% i iznose 328 miliona evra. To znači da se sada u Nemačkoj digitalnim putem ostvari 22,6% ukupne prodaje muzičkih sadržaja. Mada je broj lica koja plaćaju preuzimanje muzičkih sadržaja sa interneta 2013. godine opao za 1 procenat (na 8,3 miliona, prema podacima organizacije BVMI i GfK Panel Services), prihodi od preuzimanja su, uopšte uzev, bili stabilni i uvećani su za 0,8% tako da čine 17,7% ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Kao što je slučaj i u drugim zemljama, preuzimanje singlova beležilo je različit trend u odnosu na preuzimanje albuma. Tako su prihodi od preuzimanja digitalnih albuma 2013. porasli za 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, a preuzimanje singlova zabeležilo je pad od 4,4%. Posmatrano u celini, prihodi od prodaje albuma sada čine 58,7 procenata ukupnih prihoda od preuzimanja muzike.

Što se tiče vrsta muzičkih sadržaja, nastavlja se popularnost muzike na nemačkom jeziku. Tako je prema podacima kompanije media control GfK 2013. godine sedam nemačkih muzičkih umetnika bilo na godišnjoj zvaničnoj Top 10 listi albuma u Nemačkoj, a 45 albuma nemačkih muzičkih umetnika našlo se na godišnjoj Top 100 listi. Kao i ranije, najprodavaniji muzički žanrovi u Nemačkoj su strana pop muzika (30,5%) i rok muzika (19,2%), dok „šlageri“, klasična i rep muzika beleže rast kako za njima raste interesovanje na nemačkoj muzičkoj sceni.

Profesor Dieter Gorny, predsedavajući nemačke Federalne asocijacije muzičke industrije (BVMI), ističe da „ovaj zadovoljavajući tržišni uspeh predstavlja rezultat zajedničkih napora i ulaganja na tržištu kojem još uvek nedostaje odgovarajuća ravnoteža u pogledu digitalne dimenzije. Uprkos poznatim rizicima, muzička industrija je investirala u ovo tržište i kreirala primamljive proizvode i muzičke sadržaje koji idu u korak s vremenom. Ono što nam nedostaje je okvir javne politike koji bi se usredsredio na zakonitu ponudu, zaštitu od nezakonitih sadržaja i stvaranje sigurnog okruženja za investitore“.

Stabilna potražnja za fizičkim nosačima zvuka

Glavni oslonac nemačkog muzičkog tržišta predstavlja prodaja fizičkih nosača zvuka, putem kojih se ostvaruje promet od 1,124 milijarde evra, što uprkos laganom padu od 1,5% iznosi više od tri četvrtine ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Najznačajniji generator prihoda još uvek je CD, medijum koji beleži najniži pad prihoda u poslednjih 13 godina (-1,3%) i putem koga se i dalje ostvari više od milijardu evra prihoda u Nemačkoj. Pored klasičnog CD formata raste popularnost setova sa više CD-ova i izdanja namenjenih fanovima. Ovakva izdanja mogu i u budućnosti očuvati snagu CD-a kao fizičkog medijuma koji se koristi komplementarno sa digitalnom muzikom. Kontinuirani „mini-kambek“ gramofonskih ploča potvrđuje činjenicu da su fizički formati i dalje popularni: nakon porasta od 40% u 2012. godini, prodaja ploča povećana je za 47,2% 2013. godine i iznosi 29 miliona evra. Nakon pada zabeleženog 2006. godine, prodaja ploča opet ima udeo od 2% na ukupnom muzičkom tržištu, mada po količini prihoda i dalje predstavlja mali tržišni segment posvećen pasioniranim kolekcionarima i fanovima.      

Stabilni poslovni rezultati u oblasti preuzimanja muzičkih sadržaja

Prihodi od delatnosti digitalne muzike porasli su za 11,7% u 2013. godini i iznose 328 miliona evra. To znači da se sada u Nemačkoj digitalnim putem ostvari 22,6% ukupne prodaje muzičkih sadržaja. Mada je broj lica koja plaćaju preuzimanje muzike sa interneta 2013. godine opao za 1 procenat (na 8,3 miliona, prema podacima organizacije BVMI i GfKPanel Services), prihodi od preuzimanja su, uopšte uzev, bili stabilni i uvećani su za 0,8%. Ovi prihodi čine 17,7% ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, preuzimanje singlova beležilo je različit trend u odnosu na preuzimanje albuma. Tako su prihodi od preuzimanja digitalnih albuma 2013. porasli za 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, a preuzimanje singlova zabeležilo je pad od 4,4%. Posmatrano u celini, prihodi od prodaje albuma sada čine 58,7 procenata ukupnih prihoda od preuzimanja muzike.

Prihodi od streaming servisa gotovo udvostručeni

Preslušavanje (tzv. „strimovanje“) muzičkih sadržaja na internetu je zasigurno bila jedna od vrućih tema muzičke 2013. godine, što se odražava ne samo u količini medijske pažnje, već i u ostvarenim prihodima. Primera radi, prihodi od pretplate na streaming muzičke sadržaje i od streaming servisa na kojima se objavljuju reklame ukupno su porasli za 91,2% i iznose 68 miliona evra. U Nemačkoj postoji 17 provajdera audio streaming sadržaja. Ovi premium servisi i servisi sa besplatnim osnovnim proizvodima (tzv. freemium servisi) su glavni generatori prihoda u streaming segmentu. Posmatrano u kontekstu ukupnih prihoda u Nemačkoj, streaming servisi su gotovo udvostručili svoj tržišni udeo, budući da su porasli sa 2,5% iz 2012. godine na 4,7% 2013. godine. Još uvek minoran značaj streminga u smislu ostvarivanja prihoda pokazuje da ovaj vid korišćenja muzičkih sadržaja još uvek nije dovoljno zaživeo u Nemačkoj.

Izvršni direktor organizacije BVMI dr Florian Drucke ukazuje na to da „konačni rezultati ostvareni u muzičkoj 2013. godini potvrđuju prethodne pozitivne trendove u Nemačkoj i povezani su sa pozitivnim dešavanjima na međunarodnom planu, mada za ovo nije zaslužan jedan, već veliki broj različitih formula za uspeh. Na primer, za razliku od mnogih zemalja, trend rasta u Nemačkoj zasniva se i na snazi tržišta fizičkih nosača zvuka i na razvoju digitalne muzike. S druge strane, trebalo bi uzeti u obzir i sistematske napore na obezbeđivanju primene zakona, kao i kampanje za obaveštavanja javnosti, poput inicijative PLAYFAIR koja je pokrenuta 2013. godine“.

Očekuje se da do 2018. udeo streaminga u ukupnim prihodima poraste na 35%

Nedavno objavljene tržišne prognoze kompanije GfK procenjuju da će rast tržišta 2014. godine u Nemačkoj ponovo biti blizu nule, a potom se predviđa veći rast počev od 2015. Mada prihodi od usluga streminga muzičkih sadržaja trenutno čine svega 5% ukupnih prihoda na nemačkom muzičkom tržištu, njihov udeo bi 2018. godine trebalo da poraste na 35% i da se značajno približi prosečnom udelu na međunarodnom nivou.

Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS poziva sve nosioce prava na inostranim repertoarima, koji imaju odgovarajući ekskluzivni ugovor ili ovlašćenje za generalno zastupanje inostranih nosilaca prava, a koji su pre stupanja na snagu Izmena i dopuna Pravilnika o prijavi fonograma i rešavanju spornih i dupliranih fonograma, odnosno pre 01.03.2014. godine, podneli prijave fonograma, da do 31.12.2014. godine organizaciji OFPS dostave prečišćen repertoar (katalog izdanja sa popisom fonograma) u elektronskom ili štampanom formatu u skladu sa članom 5a. Pravilnika o prijavi fonograma i rešavanju spornih i dupliranih fonograma.

Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS poziva sve nosioce prava koji su domaće fonograme prijavili pre stupanja na snagu Izmena i dopuna Pravilnika o prijavi fonograma i rešavanju spornih i dupliranih fonograma, odnosno pre 01.03.2014. godine, da najkasnije do 31.12.2014. godine dostave organizaciji OFPS dokaze da su prijavljeni fonogrami izdati, što mogu dokazati ili dostavljanjem izdatog nosača zvuka ili omotnice (preslikane omotnice) izdatog nosača zvuka u papirnom obliku ili skeniranu na cd-u, odnosno omotnice koje se nalaze na specijalizovanim muzičkim web portalima na internetu (www.discogs.com i sl.)

Organizacija proizvođača fonograma Srbije (OFPS) i Radiodifuzna ustanova Radio-televizija Srbije (RDU RTS) su 25.02.2014. godine zaključile Sporazum o regulisanju međusobnih prava i obaveza za period počev od 01.01.2014. godine, ali su uporedo zaključile i Aneks ugovora o neisključivom ustupanju prava na emitovanje fonograma putem radija i televizije, čiji je predmet regulisanje međusobnih obaveza RDU RTS i organizacije OFPS nastalih u periodu od 2008. godine do 2013. godine.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija „Anem“, Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora-PI i Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS su dana 21.02.2014. godine zaključile Sporazum o jedinstvenoj tarifi za emitovanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija, kojim su utvrdile visinu, način obračuna i naplate naknade koje su emiteri, po Zakonu o autorskom i srodnim pravima, dužni da plate za iskorišćavanje predmeta zaštite, koji čine repertoare kolektivnih organizacija.

Autor: Rhian Jones

Od Vlade je zatraženo da razmotri mogućnost izricanja zatvorskih kazni ne samo za one koji putem interneta distribuiraju materijal kojim se krši autorsko i srodna prava, već i za one koji preuzimaju takve sadržaje.

Ideju o „uvođenju nekog vida kazne lišavanja slobode za lica koja uporno vrše takve prestupe“ izneo je  Mike Weatherley, narodni poslanik i savetnik britanskog premijera za pitanja intelektualne svojine, tokom rasprave koja je početkom nedelje održana o predlogu britanskog Zakona o intelektualnoj svojini.

Uz to, Weatherley je predložio i sankciju oduzimanje prava korišćenja interneta prestupnicima, prestanak reklamiranja i pružanja usluga plaćanja internet sajtovima na kojima se nalaze nezakoniti sadržaji, kao i pozivanje na odgovornost internet provajdera i internet pretraživača ukoliko se ustanovi njihovo znanje o aktivnostima koje predstavljaju krivično delo.

„Kada ljude adekvatno edukujemo o tome da nije dopušteno krasti nečiju intelektualnu svojinu i kada se kreativne industrije suočavaju sa alternativnim modelima preuzimanja sadržaja, u slučaju da iscrpimo novčane kazne kao sredstvo za sprečavanje nezakonitog preuzimanja, onda moramo da razmotrimo i neki vid sankcije lišavanja slobode za one koji uporno vrše takve prestupe i one koji se time bave u komercijalne svrhe“, istakao je Weatherly.

Narodni poslanik John Leech apelovao je na povećanje maksimalne kazne za kršenje prava intelektualne svojine u digitalnom svetu sa dve na deset godina zatvora – čime bi se kažnjavanje uskladilo sa kaznama predviđenim za fizičku pirateriju.

Takozvano drugo čitanje predloga Zakona o intelektualnoj svojini obavljeno je u Donjem domu britanskog parlamenta. Glavni cilj novog Zakona, koji je u zakonodavnu proceduru ušao u avgustu 2013, jeste prilagođavanje određenih zakonskih rešenja u pogledu intelektualne svojine savremenim potrebama.

Tom prilikom su kompaniji Google upućene nove kritike zbog „ležernosti“ u naporima na suzbijanju piraterije.

Narodni poslanik Gerry Sutcliffe je rekao da smatra da su „milioni pritužbi [upućenih Google-u] ostali bez odgovora”, a narodni poslanik Leech je naglasio ovu tvrdnju podsećajući na „ležeran stav predstavnika [kompanije Google] prema ovom pitanju u celini“.

„Ova vlada će u jednom trenutku morati da se pozabavi praktično monopolskim statusom ove ogromne multinacionalne kompanije koja nije britanska i da se zapita da li to odgovara našim kreativnim industrijama. Meni se čini da ne odgovara“, rekao je Sutcliffe.

„Predočeni su mi dokazi Britanske industrija fonograma. Ova organizacije je poslala 50 miliona obaveštenja kompaniji Google u kojima traži uklanjanje linkova ka nelegalnim – naglašavam, nelegalnim sajtovima. Google ne bi trebalo tako da se ponaša. Šta se to, pobogu, dešava ako Google dobija 50 miliona zahteva za uklanjanje linkova ka nelegalnim sajtovima?“

„Vreme je da reaguje Komisija za zaštitu konkurencije; naime, ne možemo i dalje dopuštati kompaniji Google da bude magistrala ka kreativnim industrijama kada im ta ista kompanija nanosi toliku štetu.“

Frances Moore, generalni direktor organizacije IFPI, je prošle nedelje optužio ovaj najveći internet pretraživač za „usmeravanje korisnika interneta ka nezakonitim izvorima muzičkih sadržaja. Odgovor Google-a možete pročitati u ovonedeljnom izdanju magazina Music Week.

Izvor: Torrent Freak