Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora i Organizacija proizvođača fonograma Srbije donirale su 1.000.000 dinara za pomoć poplavljenim područjima, kao svoj doprinos zbog nastupanja vanredne situacije izazvane poplavama.

1. april 2014. godine

Organizacija IFPI danas objavljuje svoj godišnji izveštaj Muzička industrija u brojkama, koji sadrži detaljne podatke o 50 tržišta, sveobuhvatnu analizu industrije snimljene muzike i potrošačke trendove u globalnom muzičkom sektoru.

Muzička industrija u brojkama predstavlja ključni informator o globalnoj muzičkoj industriji sa obiljem konkretnih podataka koje je prikupila i obradila organizacija IFPI. U izveštaju za 2013. godinu kao najznačajnije se izdvajaju sledeće teme:

·  Tokovi prihoda: u pitanju je detaljna analiza različitih izvora prihoda koji su u stalnom razvoju, poput pretplatničkih servisa i streaming formata koji dopunjuju postojeće klasične formate. Globalni prihodi od digitalne muzike su 2013. godine dostigli 5,9 milijardi dolara, a prihodi od pretplatničkih streaming servisa su u poslednje tri godine uvećani više od tri puta i iznose 1,1 milijardu dolara. 

·  Tržišni trendovi: ovde su navedeni sveobuhvatni podaci o globalnim, regionalnim i lokalni tržišnim trendovima u muzičkoj industriji, kako u 2013. tako i u prethodnim godinama. Šest od deset vodećih tržišta zabeležila su rast u 2013 godine, dok na osam od dvadeset vodećih tržišta muzika u digitalnom formatu predstavlja dominantan izvor prihoda.

·  Tržišta u razvoju: reč je o analizi ključnih trendova na tržištima u razvoju, na kojima je vidljiv dinamičan rast prihoda od digitalne muzike uz širenje licenciranih muzičkih servisa i prelazak na mobilne tehnologije. Južna Amerika je poslednjih godina region sa najbržim razvojem sektora digitalne muzike, na kome su se u periodu od 2010. do 2013. godine prihodi uvećali za 124%. Utvrđeni su i snaži trendovi rasta u Africi, koja je po prvi put predmet analize u Muzičkoj industriji u brojkama.

·  Istraživanja o potrošačima: novo nezavisno istraživanje ukazuje na promene u ponašanju potrošača i sadrži podatke i analize o načinu na koji korisnici interneta pristupaju muzičkim sadržajima, kako na licenciranim servisima tako i putem neovlašćenih izvora. Muzička industrija u brojkama sadrži ekskluzivne podatke do kojih je došla kompanija Ipsos Media CT.

·  Kina: u pitanju je temeljna studija o perspektivama za razvoj poslovanja licenciranih muzičkih servisa u Kini, kao tržištu sa ogromnim neiskorišćenim potencijalom koje već dugo ugrožava piraterija, ali na kome se prilike menjaju nabolje.

·  Globalne top liste: IFPI je pripremio tri definitivne top liste na globalnom nivou, uključujući Globalnu top 50 listu albuma i Globalnu top 10 listu singlova za 2013. godinu. Ove godine su liste izmenjene, tako da Globalna top 10 lista singlova obuhvata i streaming servise, a nova Globalna top lista muzičkih umetnika, na čijem vrhu se nalazi One Direction, po prvi put rangira najpopularnije muzičare tako što u celosti posmatra fizičke medije, preuzimanje muzike sa interneta i streaming servise.

·  Inovacije u digitalnim servisima: ovde se analiziraju najnoviji trendovi više od 450 svetskih servisa digitalne muzike, uz fokus na najveće servise koji posluju na međunarodnom nivou. Ovogodišnje izdanje sadrži i komentare globalne konsultantske kuće Deloitte i vodećeg muzičkog streaming servisa Spotify.

·  Višestruke platforme i novi izazovi predstavljaju analizu najnovijih dešavanja u pogledu reprodukovanja muzike na različitim uređajima i različitim platformama i pružaju uvid u ono što sledi dok muzički plejeri nove generacije postaju integralni deo automobila i stambenih objekata budućnosti.  

Frances Moore, generalni direktor organizacije IFPI, navodi da “IFPI u izveštaju Muzička industrija u brojkama još jednom daje neprevaziđenu analizu stanja u globalnoj muzičkoj produkciji, istražujući najnovije međunarodne trendove i pružajući konkretne podatke za 50 tržišta širom sveta.

Šira slika koju stičemo je slika o jednoj izuzetno raznovrsnoj industriji. Većina naših vodećih tržišta su se stabilizovala, digitalni sektor nastavlja da raste, izvori prihoda su diversifikovani, a počinjemo i da iskorišćavamo ogroman potencijal tržišta u razvoju. Nasuprot ovome imamo nagli pad prihoda u Japanu, na tržištu na kome se ostvari petina globalnih prihoda i koje je na početku tranzicije u digitalnu sferu. Međutim, teškoće na jednom tržištu, bez obzira na njegov značaj, ne bi trebalo da nas udalje od šireg konteksta iskorišćavanja mogućnosti koje nudi digitalni sektor”.

Izveštaj Muzička industrija u brojkama organizacije IFPI dostupan je besplatno članicama IFPI, a druga lica ga mogu kupiti ovde.

Za više informacija kontaktirajte:

Adriana Straina ili Alexa Jacoba

Email: Adrian.Strain@ifpi.org i Alex.Jacob@ifpi.org

Tel. +44 (0)20 7878 7939 / 7940

Osnovni podaci iz izveštaja Muzička industrija u brojkama 2014:

·  Ukupni globalni prihodi od muzičke produkcije u 2013. godini manji su za 3,9%. Na ovaj pad prihoda u velikoj meri je uticalo smanjenje obima prodaje za 16,7% u Japanu – na tržištu koje je tek na početku tranzicije u digitalnu sferu. Ako se izuzme Japan, globalni prihodi su u suštini ostali isti, odnosno manji su za 0,1%. Evropa je prvi put nakon 12 godina zabeležila rast prihoda, a među tržištima sa rastom su i Severna i Južna Amerika.

·  Sjedinjene Američke Države su 2013. konsolidovale situaciju u muzičkoj industriji i ostaju na vrhu liste dvadeset vodećih tržišta; rast je zabeležen i na šest najvećih tržišta Evrope – u Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji. Povećanje prihoda od digitalne muzike ostvaren je i na brojnim tržištima u razvoju, uključujući Argentinu (+68,5%), Peru (+148,5%), Južnu Afriku (+106,8%) i Venecuelu (+84,9%).

·  Prihodi iz digitalnih kanala su 2013. uvećani za 4,5% i sada čine 39% ukupnih prihoda u muzičkoj produkciji. Preuzimanje muzičkih sadržaja sa interneta i dalje je najvažniji izvor prihoda od muzike u digitalnom formatu i predstavlja 67% ukupnih prihoda ostvarenih na digitalnom tržištu 2013. godine.

·  Prihodi od pretplatničkih servisa su 2013. godine porasli za 51,3 % i po prvi put iznose više od milijardu dolara. Globalni prihodi od pretplatničkih servisa i streaming servisa sa komercijalnim reklamama sada čine 27% ukupnih prihoda od digitalne muzike, što je za 14% više nego 2011. godine. Procenjuje se da više od 28 miliona ljudi širom sveta sada plaća pretplatu na neki muzički servis, u odnosu na 20 miliona 2012. i samo 8 miliona 2010. godine. Pretplata na muzičke servise, koja je doprinela transformaciji švedskog i norveškog tržišta, sada ima sličan pozitivan uticaj u Danskoj i Holandiji.

·  Globalni prihodi od ostvarivanja prava na javno saopštavanje muzičkih sadržaja su 2013. godine prešli granicu od milijardu dolara. Ovi prihodi od emitovanja i izvođenja uvećani su za 19% u 2013. i iznose 1,1 milijardu dolara, čineći 7% ukupnih prihoda ostvarenih u industriji snimljene muzike.

·  Na vrhu Globalne top liste muzičkih umetnika organizacije IFPI nalazi se grupa One Direction. Ovom top listom ocenjena je popularnost muzičkih umetnika u odnosu na sve licencirane kanale, uključujući streaming servise poput YouTube i Spotify, kompanije koje pružaju usluge preuzimanja muzike sa interneta, kao i prodaju fizičkih nosača zvuka tokom 2013. godine. Sa svojim albumom MidnightMemories, grupa One Direction zauzela je prvo mesto i na Globalnoj top 50 listi albuma, dok se na vrhu Globalne top 10 liste singlova našla pesma Blurred Lines koju je snimio Robin Thicke u saradnji sa T.I. i Pharrellom Williamsom.

Institut za javnu politiku i Unija diskografa Srbije potpisali su ugovor o saradnji u cilju jačanja zaštite intelektualne svojine i aktivnog učestvovanja u kampanjama protiv piraterije i nepoštovanja autorskog i srodnih prava. Organizacija proizvođača fonograma Srbije očekuje da će saradnja dve organizacije doprineti brzim izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima kojima će biti ukinuta ograničenja prava autora i nosilaca autorskog i srodnih prava.

http://www.publicpolicyinstitute.eu/vesti/potpisan-ugovor-o-saradnji-izmedu-unije-diskografa-srbije-i-ijp_40/

Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS korisnicima iz reda javnog saopštavanja daje mogućnost da do 30.09.2014. godine zaključe sporazum o načinu i dinamici izmirenja svojih dugovanja. Onim korisnicima koji duguju bruto osnovni dug nastao zaključno sa 31.12.2013. godine i sudske troškove u iznosu manjem od 20.000,00 dinara odobrava se popust od 20% na iznos glavnog duga, oprost kamate i otplata duga u 5 rata, a korisnicima koji duguju bruto osnovni dug nastao zaključno sa 31.12.2013. godine i sudske troškove u iznosu većem od 20.000,00 dinara, odobrava se popust od 20% na iznos glavnog duga, oprost kamate i otplata duga u 10 rata.

Uslovi za otplatu dugovanja na napred navedeni način je dostavljanje:

-blanko menice registrovane u Registru menica i ovlašćenja kod Narodne banke Srbije,

-zahteva za registraciju menice,

-kartona deponovanih potpisa,

-OP obrasca i

-meničnog ovlašćenja (čiji model možete pronaći ovde).

Za sve dodatne informacije kontaktirati organizaciju OFPS svakog radnog dana u periodu od 08:00 do 16:00 časova na brojeve telefona 011/4049090, 4049091, 4049092 i 4049093.

Dana 14.04.2014. godine održana je sednica Saveta za kontrolu naplate i raspodele naknade za javno saopštavanje, na kojoj su utvrđeni principi formiranja zajedničke zastupničke mreže, utvrđena procedura rada zastupnika na terenu, izgled zapisnika i drugi važni elementi u vezi sa radom zastupničke mreže.

Dana 11.04.2014. godine organizacije Sokoj, PI i OFPS potpisale su Aneks 3 Sporazuma o objedinjenoj naplati naknade za javno saopštavanje autorskih dela i jedinstvene naknade interpretatora i proizvođača fonograma za javno saopštavanje interpretacija i fonograma, kojim je organizaciji Sokoj ustupljeno pravo da u periodu od 01.04.2014. godine do 31.12.2014. godine vrši naplatu naknade za javno saopštavanje kako za autore, tako i za proizvođače fonograma i interpretatore, i to putem zajedničke mreže zastupnika na terenu.

27. mart 2014. godine

Organizacija IFPI pozdravlja odluku Suda pravde Evropske unije kojom se konstatuje da je blokiranje internet sajtova u skladu sa osnovnim pravima zagarantovanim pravom Evropske unije, i dodatno potvrđuje  da je i autorsko pravo jedno od osnovnih prava koje iziskuje zaštitu.

Muzička industrija Evrope dinamično posluje u digitalnom svetu, sa više od 230 licenciranih servisa širom Evropske unije koji potrošačima na različite načine omogućavaju pristup muzici. Nastavak uspešnosti ovog sektora i njegova sposobnost daljeg investiranja u muziku zavise od pravnog okruženja za njihovo poslovanje. U tom smislu je od ključnog značaja mogućnost internet provajdera da na zakonit način spreče pristup piratskim sajtovima koji podrivaju delatnost legitimnih muzičkih servisa. Ovakve mere, koje se poslednjih godina postižu izdavanjem sudskih naloga u 10 članica EU i nekoliko država van Evrope,  pokazale su se delotvornim u suzbijanju piraterije.

Današnjom odlukom Suda pravde Evropske unije, kojom se potvrđuje da blokiranje internet sajtova ne predstavlja kršenje osnovnih prava EU, dato je važno pojašnjenje koje će osnažiti muzičku produkciju i druge kreativne industrije u borbi protiv piraterije.

Evropski parlament i Savet Evropske unije usvojili su novu direktivu, pod nazivom Direktiva 2014/26/EU o kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava i multiteritorijalnom licenciranju muzičkih dela za upotrebu na internetu u unutrašnjem tržištu.

Obaveštavamo sve emitere da se od 1. aprila 2014. godine primenjuje novi Pravinlik o prijavi emitovanih fonograma od strane emitera. Novi pravilnik u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima uvodi elektronsku evidenciju emitovanja, odnosno propisuje da se popisi emitovanih fonograma (košuljice) dostavljaju putem Portala za košuljice. Svaki emiter od organizacije OFPS dobija korisničko ime i šifru za Portal za košuljice, preko kojih upisuje podatke o emitovanim fonogramima i dostavlja elektronski, dakle bez dostavljanja košuljica fizički. 

Emiteri su najpre obavezni da se popune registracioni formular koji se može pronaći ovde.Nakon prijema registracionog formulara, emiter dobija korisničko ime i šifru i stiče mogućnost da popunjava i dostavljanja košuljice putem Portala za košuljice, na koji način ispunjava i svoju zakonsku obavezu. 

Sve dodatne informacije se mogu dobiti elektronskom poštom ili telefonom na brojeve koji su objavljeni na internet stranici organizacije, i to svakog radnog dana od 8 do 16 časova.

6. mart 2014.

Prihodi od streaming servisa gotovo udvostručeni

Tokom 2013. godine prihodi u delatnosti digitalne muzike porasli su za 11,7% i iznose 328 miliona evra. To znači da se sada u Nemačkoj digitalnim putem ostvari 22,6% ukupne prodaje muzičkih sadržaja. Mada je broj lica koja plaćaju preuzimanje muzičkih sadržaja sa interneta 2013. godine opao za 1 procenat (na 8,3 miliona, prema podacima organizacije BVMI i GfK Panel Services), prihodi od preuzimanja su, uopšte uzev, bili stabilni i uvećani su za 0,8% tako da čine 17,7% ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Kao što je slučaj i u drugim zemljama, preuzimanje singlova beležilo je različit trend u odnosu na preuzimanje albuma. Tako su prihodi od preuzimanja digitalnih albuma 2013. porasli za 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, a preuzimanje singlova zabeležilo je pad od 4,4%. Posmatrano u celini, prihodi od prodaje albuma sada čine 58,7 procenata ukupnih prihoda od preuzimanja muzike.

Što se tiče vrsta muzičkih sadržaja, nastavlja se popularnost muzike na nemačkom jeziku. Tako je prema podacima kompanije media control GfK 2013. godine sedam nemačkih muzičkih umetnika bilo na godišnjoj zvaničnoj Top 10 listi albuma u Nemačkoj, a 45 albuma nemačkih muzičkih umetnika našlo se na godišnjoj Top 100 listi. Kao i ranije, najprodavaniji muzički žanrovi u Nemačkoj su strana pop muzika (30,5%) i rok muzika (19,2%), dok „šlageri“, klasična i rep muzika beleže rast kako za njima raste interesovanje na nemačkoj muzičkoj sceni.

Profesor Dieter Gorny, predsedavajući nemačke Federalne asocijacije muzičke industrije (BVMI), ističe da „ovaj zadovoljavajući tržišni uspeh predstavlja rezultat zajedničkih napora i ulaganja na tržištu kojem još uvek nedostaje odgovarajuća ravnoteža u pogledu digitalne dimenzije. Uprkos poznatim rizicima, muzička industrija je investirala u ovo tržište i kreirala primamljive proizvode i muzičke sadržaje koji idu u korak s vremenom. Ono što nam nedostaje je okvir javne politike koji bi se usredsredio na zakonitu ponudu, zaštitu od nezakonitih sadržaja i stvaranje sigurnog okruženja za investitore“.

Stabilna potražnja za fizičkim nosačima zvuka

Glavni oslonac nemačkog muzičkog tržišta predstavlja prodaja fizičkih nosača zvuka, putem kojih se ostvaruje promet od 1,124 milijarde evra, što uprkos laganom padu od 1,5% iznosi više od tri četvrtine ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Najznačajniji generator prihoda još uvek je CD, medijum koji beleži najniži pad prihoda u poslednjih 13 godina (-1,3%) i putem koga se i dalje ostvari više od milijardu evra prihoda u Nemačkoj. Pored klasičnog CD formata raste popularnost setova sa više CD-ova i izdanja namenjenih fanovima. Ovakva izdanja mogu i u budućnosti očuvati snagu CD-a kao fizičkog medijuma koji se koristi komplementarno sa digitalnom muzikom. Kontinuirani „mini-kambek“ gramofonskih ploča potvrđuje činjenicu da su fizički formati i dalje popularni: nakon porasta od 40% u 2012. godini, prodaja ploča povećana je za 47,2% 2013. godine i iznosi 29 miliona evra. Nakon pada zabeleženog 2006. godine, prodaja ploča opet ima udeo od 2% na ukupnom muzičkom tržištu, mada po količini prihoda i dalje predstavlja mali tržišni segment posvećen pasioniranim kolekcionarima i fanovima.      

Stabilni poslovni rezultati u oblasti preuzimanja muzičkih sadržaja

Prihodi od delatnosti digitalne muzike porasli su za 11,7% u 2013. godini i iznose 328 miliona evra. To znači da se sada u Nemačkoj digitalnim putem ostvari 22,6% ukupne prodaje muzičkih sadržaja. Mada je broj lica koja plaćaju preuzimanje muzike sa interneta 2013. godine opao za 1 procenat (na 8,3 miliona, prema podacima organizacije BVMI i GfKPanel Services), prihodi od preuzimanja su, uopšte uzev, bili stabilni i uvećani su za 0,8%. Ovi prihodi čine 17,7% ukupnih prihoda od muzike u Nemačkoj. Kao i u drugim zemljama, preuzimanje singlova beležilo je različit trend u odnosu na preuzimanje albuma. Tako su prihodi od preuzimanja digitalnih albuma 2013. porasli za 4,8% u odnosu na prethodnu godinu, a preuzimanje singlova zabeležilo je pad od 4,4%. Posmatrano u celini, prihodi od prodaje albuma sada čine 58,7 procenata ukupnih prihoda od preuzimanja muzike.

Prihodi od streaming servisa gotovo udvostručeni

Preslušavanje (tzv. „strimovanje“) muzičkih sadržaja na internetu je zasigurno bila jedna od vrućih tema muzičke 2013. godine, što se odražava ne samo u količini medijske pažnje, već i u ostvarenim prihodima. Primera radi, prihodi od pretplate na streaming muzičke sadržaje i od streaming servisa na kojima se objavljuju reklame ukupno su porasli za 91,2% i iznose 68 miliona evra. U Nemačkoj postoji 17 provajdera audio streaming sadržaja. Ovi premium servisi i servisi sa besplatnim osnovnim proizvodima (tzv. freemium servisi) su glavni generatori prihoda u streaming segmentu. Posmatrano u kontekstu ukupnih prihoda u Nemačkoj, streaming servisi su gotovo udvostručili svoj tržišni udeo, budući da su porasli sa 2,5% iz 2012. godine na 4,7% 2013. godine. Još uvek minoran značaj streminga u smislu ostvarivanja prihoda pokazuje da ovaj vid korišćenja muzičkih sadržaja još uvek nije dovoljno zaživeo u Nemačkoj.

Izvršni direktor organizacije BVMI dr Florian Drucke ukazuje na to da „konačni rezultati ostvareni u muzičkoj 2013. godini potvrđuju prethodne pozitivne trendove u Nemačkoj i povezani su sa pozitivnim dešavanjima na međunarodnom planu, mada za ovo nije zaslužan jedan, već veliki broj različitih formula za uspeh. Na primer, za razliku od mnogih zemalja, trend rasta u Nemačkoj zasniva se i na snazi tržišta fizičkih nosača zvuka i na razvoju digitalne muzike. S druge strane, trebalo bi uzeti u obzir i sistematske napore na obezbeđivanju primene zakona, kao i kampanje za obaveštavanja javnosti, poput inicijative PLAYFAIR koja je pokrenuta 2013. godine“.

Očekuje se da do 2018. udeo streaminga u ukupnim prihodima poraste na 35%

Nedavno objavljene tržišne prognoze kompanije GfK procenjuju da će rast tržišta 2014. godine u Nemačkoj ponovo biti blizu nule, a potom se predviđa veći rast počev od 2015. Mada prihodi od usluga streminga muzičkih sadržaja trenutno čine svega 5% ukupnih prihoda na nemačkom muzičkom tržištu, njihov udeo bi 2018. godine trebalo da poraste na 35% i da se značajno približi prosečnom udelu na međunarodnom nivou.