Tokom događaja diskutovalo se o zaštiti i ostvarivanju autorskog i srodnih prava, digitalnoj distribuciji i izazovima savremenog tržišta muzike. 

Učesnici su imali priliku da kroz predavanja i panel diskusije razmene iskustva i uspostave nove profesionalne kontakte, čime je konferencija doprinela jačanju industrije u jugoistočnoj Evropi.

Konferenciji je prisustvovao direktor organizacije OFPS Nikola Vilotić i Uros Lučić, pomoćnik direktora za emitovanje i reemitovanje u Sektoru za emitovanje i reemitovanje.

Taylor Swift i njen album The life of a Showgirl proglašeni su zvaničnim najprodavanijim albumom godine 2025. od strane IFPI-ja.

20. februar 2026. – IFPI je potvrdio da je album „The Life of a Showgirl“ od Taylor Swift zvanični IFPI najprodavaniji globalni album godine 2025, nakon izvanrednog uspeha na IFPI globalnim listama albuma.

Album je obezbedio prvo mesto na IFPI globalnoj listi albuma, globalnoj listi prodaje albuma i globalnoj listi vinilnih albuma, a Svift je oborila sopstveni globalni rekord prodaje vinilnih ploča četvrtu godinu zaredom. Njen uspeh odražava pažljivo sprovedenu globalnu strategiju objavljivanja, kombinujući fizičke formate, digitalnu distribuciju i održivi marketing na različitim teritorijama.

Na široj IFPI globalnoj listi albuma, saundtrek za KPop Demon Hunters dostigao je 3. mesto, uz snažnu promociju u različitim medijima, dok je japanska grupa Mrs. GREEN APPLE postigla svoj prvi album među 10 najboljih na globalnom nivou sa svojim jubilarnim albumom 10 na 10. mestu.

Na globalnoj listi prodaje albuma, K-Pop je nastavio da bude vodeći žanr, sa albumom KARMA grupe Stray Kids na 2. mestu i albumom HAPPY BURSTDAY grupe SEVENTEEN na 3. mestu, što ističe važnost fizičkih formata i strategija angažovanja fanova u povećanju prodaje jedinica. Lista je takođe odražavala sve veću regionalnu raznolikost, sa više japanskih i kineskih izdanja koja su se pojavila među 20 najboljih na globalnom nivou.

IFPI globalna lista striming albuma istakla je različite obrasce potrošnje, sa albumom I’m The Problem Morgana Walena na vrhu liste – njegovom drugom osvajanju nagrade za globalni striming album u tri godine – dok je Bad Bunny sledio na 2. mestu sa DeBÍ TiRAR MáS FOTOS, četvrtim najvećim globalnim albumom u svim formatima, uz snažne strategije digitalnog objavljivanja.

Na listi vinilnih albuma, kontinuirano ulaganje izdavačkih kuća u premium fizičke proizvode bilo je očigledno, pri čemu je Sabrina Karpenter plasirala dva izdanja među prvih pet, Kendrikov Lamarov GNX je obezbedio mesto među prva tri, a Lejdi Gagin MAYHEM je ušao među prvih 10. Album OK Computer grupe Radiohead takođe se vratio među prvih 20, skoro dve decenije nakon svog originalnog izdanja, nakon obnovljene globalne promocije tokom evropske turneje benda.

Victoria Oukli, izvršna direktorka IFPI-ja, rekla je:

„Taylor Swift ponovo na vrhu IFPI globalne rang-liste albuma jasan je odraz snage njene veze sa fanovima širom sveta.

„Ovogodišnji rezultati takođe pokazuju koliko je današnje muzičko tržište zaista globalno, a uspeh pokreću umetnici iz širokog spektra zemalja i žanrova, kako u strimingu, tako i u fizičkim formatima.“

Rezultate pogledajte u tabeli.

https://www.ifpi.org/taylor-swifts-the-life-of-a-showgirl-named-ifpis-official-biggest-selling-global-album-of-the-year-2025

Globalni tržišni izveštaj IFPI Global Music Report 2026 pokazuje da je prihod od snimljene muzike u svetu porastao za 6,4% u 2025. godini i dostigao 31,7 milijardi dolara, što je jedanaesta uzastopna godina rasta za muzičku industriju.

.Angažovanje sa plaćenim striming servisima je ponovo ključni pokretač, sa prihodima od formata koji rastu za 8,8% i čine 52,4% globalnih prihoda. Sada postoji 837 miliona korisnika pretplatničkih naloga za plaćeni striming.

Podaci objavljeni danas u IFPI-jevom Globalnom muzičkom izveštaju za 2026. godinu pokazuju kako kontinuirani rad i ulaganja izdavačkih kuća i njihova partnerstva sa umetnicima širom sveta pokreću pozitivne razvoje na tržištu – pri čemu svaki region beleži rast.

Fizički formati, poput vinila, takođe su zabeležili rast. Vinil beleži 19. godinu uzastopnog rasta, dok se industrija bori protiv prevara u streamingu i aktivno koristi AI inovacije uz poziv da se zaštiti autorska prava.

Rast prihoda zabeležen je u svim regionima sveta, a najbrži je u Latinskoj Americi i Africi, dok su i SAD, Kanada, Evropa i Azija nastavili da doprinose ukupnom rastu industrije.

Diskografske kuće pokazuju put napred sa veštačkom inteligencijom

Diskografske kuće su na čelu sledeće generacije inovacija veštačke inteligencije. Izveštaj detaljno opisuje njihovo aktivno angažovanje u razvoju modela licenciranja muzike kako bi se generisale mogućnosti za prihod za umetnike – sa ciljem izgradnje ekosistema u kome veštačka inteligencija i ljudska umetnost napreduju zajedno.

Snažan, industrijski odgovor na prevare u strimingu.

Muzička industrija se suočava sa sve većom pretnjom od prevara u strimingu. Veštačkim generisanjem reprodukcija manipulisanog ili lažnog sadržaja, loši akteri odvlače vitalne prihode od umetnika i drugih koji pokreću muzičku ekonomiju. Dok diskografske kuće preduzimaju snažne mere, pozivaju organizacije u svakoj fazi lanca vrednosti striminga da preduzmu proaktivne korake kako bi sprečile, otkrile i delovale na prevarne aktivnosti.

Komentarišući objavljivanje Globalnog izveštaja o muzici, Victoria Oukli, izvršna direktorka IFPI-ja, rekla je:

„Odlična muzika neverovatnih umetnika, uz pomoć partnerstava i investicija sa diskografskim kućama, pokreće globalni rast – sa više ljudi nego ikada ranije koji plaćaju da bi se angažovali sa njom na plaćenim striming servisima širom sveta.

„Važno je napomenuti da ovaj rast znači još veći finansijski prinos za umetnike i reinvestiranje u sve širi spektar muzičkih zajednica širom sveta.“

„Muzika prihvata budućnost, što pokazuju partnerstva izdavačkih kuća sa programerima generativne veštačke inteligencije koji poštuju prava stvaralaca. Oni su partneri koji istražuju kako se tehnologija može iskoristiti za podršku i unapređenje kreativnosti, a ne za njenu zamenu. Tražimo od kreatora politike da podrže ovaj rad poštujući zakone o autorskim pravima koji su temelj ovog napretka.“
„Čitava muzička zajednica mora preduzeti mere kako bi se suočila sa pretnjama sa kojima se suočava naša industrija. Prevara u strimingu je krađa, jednostavno rečeno. Organizacije sa podacima, obimom i moći da spreče ovu prevarnu aktivnost, uključujući servise za striming, agregatore sadržaja i distributere, moraju preduzeti odlučne mere.“

Formati prihoda od snimljene muzike:

Ukupni prihodi od strimovanja premašili su 22 milijarde američkih dolara i činili su 69,6% globalnog prihoda od snimljene muzike.
Strimovanje sa plaćenom pretplatom poraslo je za 8,8% i činilo je 52,4% ukupnih prihoda.
Fizički formati su se vratili rastu, sa prihodima koji su porasli za 8,0%, vođeni trajnom potražnjom fanova za opipljivim muzičkim iskustvima i porastom vinila od 13,7%, što je 19. godina zaredom rasta.
Prihodi od prava na izvođenje dostigli su 2,9 milijardi američkih dolara u 2025. godini i porasli su za 0,3% – peta godina zaredom rasta prihoda.

Rast u svakom regionu širom sveta:

Svaki region je zabeležio rast prihoda od snimljene muzike u 2025. godini, a četiri od njih su zabeležila dvocifrene dobitke. Latinska Amerika je bila region sa najbržim rastom, sa rastom od 17,1% u 2025. godini.

SAD i Kanada +3,5%

Najveći svetski region snimljene muzike povećao je prihode za 3,5% u 2025. godini, imao je udeo od 38,7% u globalnim prihodima i dodao je više od 400 miliona američkih dolara globalnim prihodima. SAD, najveće svetsko tržište snimljene muzike, zabeležile su rast od 3,3%. Kanada, koja je pala za jedno mesto na globalnoj rang listi i postala deveto najveće tržište u 2025. godini, zabeležila je rast prihoda od 5,6%.
Evropa +5,6%

Evropa je zadržala svoju poziciju drugog najvećeg regiona i povećala je prihode za 5,6% u 2025. godini. Evropa je zabeležila drugi najveći rast prihoda od svih regiona i dodala je više od 500 miliona američkih dolara, što je činilo 30,4% globalnih prihoda. Tri najveća tržišta u regionu ostvarila su rast prihoda u 2025. godini: Velika Britanija (+4,8%), Nemačka (+1,7%) i Francuska (+3,7%).

Azija +10,9%

Azija je zabeležila snažno poboljšanje rasta u 2025. godini, sa dvocifrenim rastom od 10,9% u 2025. godini. Region je zadržao svoj status najvećeg po prihodima od fizičkih izdanja i činio je 45,1% globalnih prihoda od fizičkih izdanja u 2025. godini. Drugo najveće tržište na svetu, Japan, vratilo se rastu u 2025. godini (+8,9%), dok je Kina pretekla Nemačku i postala četvrto najveće globalno tržište, sa snažnim rastom prihoda od 20,1%, najbrže rastuće tržište među prvih 20.

Latinska Amerika +17,1%

Latinska Amerika je nastavila svoju putanju rasta u 2025. godini, generišući rast od 17,1% u 2025. godini, što je označilo 16. uzastopnu godinu rasta za region. Strimovanje je ostalo ključni pokretač i činilo je 88,1% prihoda od snimljene muzike u regionu. Brazil je porastao za 14,1%, što je rezultiralo pomakom tržišta za jedno mesto na globalnoj rang listi na 8. mesto, a Meksiko je povećao prihode za 13,3%. Meksiko se popeo i postao 10. najveće tržište snimljene muzike.

Australazija +1,5%

Prihodi od snimljene muzike u regionu dostigli su 623 miliona američkih dolara i porasli su za 1,5% u 2025. godini. Australija je povećala prihode za 1,2%, ali je pala za dva mesta na globalnoj rang listi na 13. mesto. Novi Zeland je povećao prihode od snimljene muzike za 3,0% i doprineo je 15,2% prihodima regiona.

MENA +15,2%

Bliski istok i Severna Afrika (MENA) bili su drugi region sa najbržim rastom i zabeležili su porast prihoda od snimljene muzike od 15,2% u 2025. godini. Regionom je i dalje dominirao striming, a ti prihodi su činili 97,5% od ukupnog iznosa.

Podsaharska Afrika +15,2%

Podsaharska Afrika je zabeležila rast prihoda od snimljene muzike od 15,2%, a ovi prihodi su dostigli 120 miliona američkih dolara. Južna Afrika je ostala najveće tržište u regionu i činila je 78,1% prihoda regiona, nakon rasta od 12,9% u 2025. godini.

Crpeći podatke koje direktno pružaju izdavačke kuće širom sveta, Globalni izveštaj o muzici za 2026. godinu nudi definitivan pregled industrije koja nastavlja da raste dok se prilagođava dubokim tehnološkim i kulturnim promenama, pokazujući da u eri transformacije muzika ostaje jedan od najdinamičnijih i globalno povezanih kreativnih sektora.

Napomene

O Globalnom muzičkom izveštaju za 2026. godinu

IFPI Globalni muzički izveštaj za 2026. godinu: Premium izdanje je definitivan izvor podataka za globalnu industriju snimljene muzike. On sadrži najkompletniju i najpouzdaniju sliku globalnih prihoda od snimljene muzike, direktno dobijenih od naših članica izdavačkih kuća širom sveta i verifikovanih pomoću naše globalne mreže članova nacionalnih grupa na nivou zemalja. Detaljni podaci o potrošnji se koriste od partnera dobavljača top lista kako bi IFPI mogao da pruži najtačniji i najdetaljniji pregled globalnog tržišta snimljene muzike.

https://www.ifpi.org/global-music-report-2026-global-recorded-music-revenues-grow-6-4-as-record-companies-drive-innovation

Za više informacija, molimo kontaktirajte:

press@ifpi.org

Nacrt zakona objavljen je na internet stranici Ministarstva privrede https://www.privreda.gov.rs/dokumenta/propisi/u-pripremi/javna-rasprava-o-nacrtu-zakona-o-autorskom-i-srodnim-pravima-0 i na Portalu „e-Konsultacije“ https://ekonsultacije.gov.rs/topicOfDiscussionPage/623/1.

Predlozi, sugestije, inicijative i komentari dostavljaju se Ministarstvu privrede elektronskim putem preko Portala „e-Konsultacije“ ili pisanim putem na adresu Ministarstva privrede, Ul. kneza Miloša br. 20, 11000 Beograd, sa naznakom: „Za javnu raspravu o Nacrtu zakona o autorskom i srodnim pravima“. Tokom trajanja javne rasprave Nacrt zakona biće predstavljen i putem online sastanka, o čemu će javnost biti naknadno upoznata putem obaveštenja na internet stranici Ministarstva privrede.

Po okončanju postupka javne rasprave, Ministarstvo privrede analiziraće sve predloge, sugestije, inicijative i komentare i sačiniće izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi, koji će objaviti na svojoj internet stranici i Portalu „e-Konsultacije“, u roku od 15 dana od dana završetka javne rasprave.

Danas 13. februara, širom sveta se obeležava Svetski dan radija koji je proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija UN.

Giljermo Markoni se smatra „ocem radija“ jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, međutim on nije slao glas već radio signale. Prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.

Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za „doprinos u razvoju bežičnih tehnologija“.

Bez obzira na ubrzani razvoj savremenih tehnologija komuniciranja, radio još uvek ostaje najrasprostranjeniji medij.

Zbog toga je Unesko 2011. godine utvrdio Svetski dan radija i to 13. februara zato što je 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.

Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih.

Međutim dokazano je da je on još 1892. godine napravio nacrt za prvi radio.

Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva, jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica.

Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik.

UNESCO je ove godine fokus stavio na ulogu veštačke inteligencije u radijskoj industriji. Iako se AI masovno koristi za obradu zvuka, automatizaciju arhiva i personalizaciju muzičkih lista, ključna poruka globalne kampanje je očuvanje ljudske autentičnosti.

“Radio je jedini medij koji stvara neposrednu bliskost. Veštačka inteligencija nam pomaže da budemo brži u montiranju i precizniji u pretragama, ali emociju i poverenje koje slušalac ima prema voditelju ne može zameniti nijedan algoritam,” izjavili su predstavnici Radio Beograda, koji je i ove godine pripremio specijalni program povodom jubileja.

Na osnovu člana 31. i 42. Statuta Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS i člana 5. stav 2. Plana raspodele naknada ostvarenih iskorišćavanjem fonograma, a u skladu sa odredbama člana 184. stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, broj 104/09, 99/11, 119/12, 29/16-Odluka USS i 66/19), direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS dana 01.02.2026. godine upućuje

JAVNI POZIV

Direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS poziva zainteresovana lica da do 15.03.2026. godine podnesu zahtev za dodelu sredstava za kulturne namene.

U skladu sa članom 5. stav 2. tačka 1. Plana raspodele, 10% fonda za kulturne namene izdvaja se za organizaciju muzičkih festivala, koncerata, tribina, panela, manifestacija u oblasti džez, narodne tradicionalne, ozbiljne, klasične, instrumentalne, rokenrol, popularne muzike i sl. ili manifestacija na kojima se dodeljuju kulturne i muzičke nagrade i sl, za organizaciju panela, tribina, seminara i sl. koji se odnose na pospešivanje i rad organizacije proizvođača fonograma i proizvodnju novih fonograma, za izradu video podkasta koji se odnose na rad nosilaca prava proizvođača fonograma, odnosno koji promovišu rad nosilaca prava proizvođača fonograma i stvaranje novih fonograma, za podsticaj maloprodajnim objektima-prodavnicama koje prevashodno vrše prodaju i promociju domaćih fizičkih nosača zvuka (vinil ploča, CD-compact disc i sl.) koje u svojoj ponudi imaju minimum 100 domaćih fizičkih nosača zvuka, kao i za izdavanje novih domaćih izdanja na nosačima zvuka (vinil ploča, CD-compact disc i sl.), kao i izdanja izdatih putem digitalnih platformi, iz oblasti džez, ozbiljne, narodne tradicionalne, klasične i rokenrol muzike, koje izdanje mora da ima najmanje 5 muzickih numera (fonograma) i ne može predstavljati reizdanje, niti kompilacije fonograma koji su prethodno već izdati.

Zahtevi se podnose popunjavanjem online formulara koji možete pronaći ovde i slanjem istog Organizaciji proizvođača fonograma Srbije – OFPS, Ulica Dečanska br. 14, Beograd, kao i putem mejla na e-mail adresu info@ofps.org.rs.

Napomene radi, uslovi i procedura podnošenja zahteva za dodelu sredstava za kulturne namene i postupanja po istima detaljno su regulisani članom 5. stav 2. alineja 1. Plana raspodele naknada ostvarenih iskorišćavanjem fonograma koji možete pronaći ovde.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti telefonom na brojeve: 011/4049090, 011/4049091 i 011/4049092 ili e-mailom: info@ofps.org.rs.

Ovaj poziv objavljuje se na internet stranici organizacije OFPS.

Direktor organizacije OFPS

Nikola Vilotić, s.r.

Veštačka inteligencija sadrži podatke među kojima su i tekstovi i muzika koji imaju zaštićena autorska prava. O tom procesu, autori često nisu obavešteni, a njihova dela se koriste bez dozvole i naknade. To je pokrenulo niz pravnih sporova širom sveta i otvorilo debatu o tome gde je granica između inovacija i kršenja zakona. Kako se u Srbiji štite prava autora i da li zakoni kaskaju za tehnologijom, za Dnevnik je govorio Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije

Muzika danas ne nastaje samo u studijima, već je stvaraju i algoritmi. Bez obzira na nove tehnologije, muzika ima autora i vlasnike prava. I pitanje zaštite autorskih prava fonograma, stručnjaci kažu, nije samo pitanje novca, već odavanje priznanja onima koji rade i stvaraju muziku.

Koliko je danas efikasan sistem naplate prava muzičara, odnosno fonograma, i koje su njegove najveće slabosti? Ko i kako štiti kreativnost?

– Kod nas u Republici Srbiji postoje dva sistema ostvarivanja prava, individualno i kolektivno ostvarivanje prava. Individualno znači da sami odete kod korisnika i da kao autor, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač emisije, reditelj i tako dalje i sa njim dogovorite uslove za korišćenje svog dela, odnosno interpretacije ili fonograma.

Drugi sistem koji je kod nas već 70 ili nešto godina otkad je organizacija SOKOJ nastala, to je sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Organizacija proizvođača fonograma Srbije, čiji sam direktor, je upravo jedna od osam organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Konkretno mi se bavimo kolektivnim ostvarivanjem prava proizvođača fonograma.

Proizvođači fonograma, to može biti i fizičko i pravno lice, su vlasnici snimka. To su lica čijim sredstvima i u čijoj organizaciji je fonogram načinjen i koji odgovaraju za snimanje tog zvuka.

Mi kao organizacija naplaćujemo naknadu od radio i TV stanica, naknadu za emitovanje fonograma, zatim od kablovskih operatora naknadu za emitovanje fonograma i naknadu od kafića, restorana, hotela, tržnih centara itd. i to je naknada za javno saopštavanje fonograma.

Pored fonograma i interpretacija, odnosno muzičari koji snimaju, koji učestvuju u snimku, naknada se naplaćuje u vidu jedinstvene naknade od korisnika u skladu sa određenim tarifama.

RTS je jedan od najvećih korisnika autorskog i srodnih prava u Republici Srbiji, s druge strane je i učesnik u raspodeli, član i osnivač organizacije OFPS. Godine 2002. kada je organizacija OFPS osnovana, PGP RTS, odnosno Javna medijska ustanova je bila potpisnik tog ugovora o osnivanju i do danas je član organizacije.

Da li autori i producenti mogu u praksi da osete da se njihova prava štite, odnosno kakva je naplata na terenu?

– Mogu da kažem da je naplata izuzetno dobra, da je svake godine sve bolja i bolja. Samim tim, znači da je i raspodela nosiocima prava sve veća i veća. Kroz ovaj sistem kolektivnog ostvarivanja, autori i nosioci autorskih i srodnih prava veoma kvalitetno mogu da ostvare svoja prava.

Prema informacijama koje sam dobio od kolega iz organizacije SOKOJ, postoji globalna organizacija CISAC za sve autore u svetu i ona je pravila određeno istraživanje gde je za 2024. godinu Republika Srbija na 43. mestu u svetu po ukupnim prihodima koje se ostvare od autorskog prava, što je izuzetno značajan podatak imajući u vidu i kolika je naša zemlja i posebno kolika su naše tarife koje smatram da su niske u odnosu na druge države Evrope i sveta.

Pojavili su se nove platforme koje mladi najviše koriste, pre svega Tik-tok, Jutjub, gde se svakodnevno koristi muzika. Da li je ovo prilika ili pretnja za vlasnike autorskih prava?

– Ovo je i prilika i pretnja, odnosno prilika imajući u vidu da što se tiče proizvođača fonograma, oni ta prava ostvaruju individualno, preko određenih provajdera koji imaju ugovore sa tim platformama. Ali društvene mreže su uvek i velika prilika za zloupotrebe. Baš u poslednjih nekoliko meseci, na Tik-toku, Instagramu i Fejsbuku su se pojavili „počinioci krivičnog dela“ iz člana 99 Krivičnog zakonika Republike Srbije, koje glasi neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela i predmeta srodnog prava.

Ljudi nisu često svesni toga. U konkretnom slučaju, neko reklamira na društvenim mrežama da prodaje USB sa, na primer, 500 najlepših narodnih pesama. To je klasična piraterija.

Unija diskografa Srbije, čiji sam generalni sekretar, koja se bavi, takođe pravima diskografa, ali ne kao kolektivna organizacija, nego individualnim pravima, je u poslednjih nekoliko meseci podnela preko 10 krivičnih prijava upravo protiv tih lica.

Veštačka inteligencija već sada može da generiše muziku. Jedan deo uzima od postojećih izvođača. Da li je postojeći pravni okvir dovoljan da zaštiti autore?

– Ta tema je veoma komplikovana i na nivou evropskih organizacija i u Evropskoj uniji još uvek ne postoje jasna pravila. Ali postoje određena pravila, generalna pravila koja su propisana i naša organizacija je pre nekoliko meseci izmenila pravilnik o prijavi fonograma, gde kaže: „Ako je zvuk izvođenja drugi zvuk ili on što predstavlja zvuk generisan isključivo ili pretežno pomoću veštačke inteligencije, to se ne smatra fonogramom, i to nijedna organizacija neće prihvatiti kao fonogram ili da se smatra autorskim delom.“

Ali ukoliko je VI pomogao samo autoru, odnosno proizvođaču fonograma, onda to može da se smatra fonogramom. I taj nosilac prava koji prijavljuje fonogram je dužan to da navede, prema našim pravilima.

Šta je najveći izazov u narednih pet ili deset godina? Tehnološki razvoj ili to što zakoni najčešće kaskaju za tehnologijom?

– Ne samo naši zakoni, nego čak i na nivou Evropske unije kaskaju konkretno vezano za VI. Kod nas je najveći izazov da se usvoji Zakon o autorskom i srodnim pravima koji bi trebalo da uskladi naše zakonodavstvo sa direktivom u kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava.

To je jako značajno jer će to dovesti do poboljšanja statusa autora i nosilaca autorskog i srodnih prava imajući u vidu da će organizacije morati da budu transparentnije u smislu članstva i ostalih stvari koje se ne tiču samo naknade.

Izvor: https://www.rts.rs/lat/magazin/tehnologija/5853695/autorska-prava-sokoj-opfs-muzika-kolektivna-autorska-prava.html