Danas 13. februara, širom sveta se obeležava Svetski dan radija koji je proglasio UNESCO, u znak sećanja na 1946. godinu, kada je prvi put emitovan program Radija UN.

Giljermo Markoni se smatra „ocem radija“ jer je 1896. godine obavio prvi radio prenos, međutim on nije slao glas već radio signale. Prvi eksperimenti sa prenosom glasa su počeli tek posle 1900. godine.

Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za „doprinos u razvoju bežičnih tehnologija“.

Bez obzira na ubrzani razvoj savremenih tehnologija komuniciranja, radio još uvek ostaje najrasprostranjeniji medij.

Zbog toga je Unesko 2011. godine utvrdio Svetski dan radija i to 13. februara zato što je 1946. godine prvi put emitovan program Radija UN.

Doprinos Nikole Tesle razvoju radija je malo poznat jer se do 1943. godine smatralo da su njegovi nacrti za dizajn radija ustvari kopija Markonijevih.

Međutim dokazano je da je on još 1892. godine napravio nacrt za prvi radio.

Radio koristi oko 95% svetskog stanovništva, jer tehnologija koju zahteva je pristupačnija i jednostavnija, pa radio prenosi mogu dosegnuti i do najudaljenijih zajednica.

Prema istraživanjima čak 75% domaćinstava u zemljama u razvoju poseduje bar jedan radio prijemnik.

UNESCO je ove godine fokus stavio na ulogu veštačke inteligencije u radijskoj industriji. Iako se AI masovno koristi za obradu zvuka, automatizaciju arhiva i personalizaciju muzičkih lista, ključna poruka globalne kampanje je očuvanje ljudske autentičnosti.

“Radio je jedini medij koji stvara neposrednu bliskost. Veštačka inteligencija nam pomaže da budemo brži u montiranju i precizniji u pretragama, ali emociju i poverenje koje slušalac ima prema voditelju ne može zameniti nijedan algoritam,” izjavili su predstavnici Radio Beograda, koji je i ove godine pripremio specijalni program povodom jubileja.

Na osnovu člana 31. i 42. Statuta Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS i člana 5. stav 2. Plana raspodele naknada ostvarenih iskorišćavanjem fonograma, a u skladu sa odredbama člana 184. stav 4. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, broj 104/09, 99/11, 119/12, 29/16-Odluka USS i 66/19), direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS dana 01.02.2026. godine upućuje

JAVNI POZIV

Direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije – OFPS poziva zainteresovana lica da do 15.03.2026. godine podnesu zahtev za dodelu sredstava za kulturne namene.

U skladu sa članom 5. stav 2. tačka 1. Plana raspodele, 10% fonda za kulturne namene izdvaja se za organizaciju muzičkih festivala, koncerata, tribina, panela, manifestacija u oblasti džez, narodne tradicionalne, ozbiljne, klasične, instrumentalne, rokenrol, popularne muzike i sl. ili manifestacija na kojima se dodeljuju kulturne i muzičke nagrade i sl, za organizaciju panela, tribina, seminara i sl. koji se odnose na pospešivanje i rad organizacije proizvođača fonograma i proizvodnju novih fonograma, za izradu video podkasta koji se odnose na rad nosilaca prava proizvođača fonograma, odnosno koji promovišu rad nosilaca prava proizvođača fonograma i stvaranje novih fonograma, za podsticaj maloprodajnim objektima-prodavnicama koje prevashodno vrše prodaju i promociju domaćih fizičkih nosača zvuka (vinil ploča, CD-compact disc i sl.) koje u svojoj ponudi imaju minimum 100 domaćih fizičkih nosača zvuka, kao i za izdavanje novih domaćih izdanja na nosačima zvuka (vinil ploča, CD-compact disc i sl.), kao i izdanja izdatih putem digitalnih platformi, iz oblasti džez, ozbiljne, narodne tradicionalne, klasične i rokenrol muzike, koje izdanje mora da ima najmanje 5 muzickih numera (fonograma) i ne može predstavljati reizdanje, niti kompilacije fonograma koji su prethodno već izdati.

Zahtevi se podnose popunjavanjem online formulara koji možete pronaći ovde i slanjem istog Organizaciji proizvođača fonograma Srbije – OFPS, Ulica Dečanska br. 14, Beograd, kao i putem mejla na e-mail adresu info@ofps.org.rs.

Napomene radi, uslovi i procedura podnošenja zahteva za dodelu sredstava za kulturne namene i postupanja po istima detaljno su regulisani članom 5. stav 2. alineja 1. Plana raspodele naknada ostvarenih iskorišćavanjem fonograma koji možete pronaći ovde.

Sve dodatne informacije mogu se dobiti telefonom na brojeve: 011/4049090, 011/4049091 i 011/4049092 ili e-mailom: info@ofps.org.rs.

Ovaj poziv objavljuje se na internet stranici organizacije OFPS.

Direktor organizacije OFPS

Nikola Vilotić, s.r.

Veštačka inteligencija sadrži podatke među kojima su i tekstovi i muzika koji imaju zaštićena autorska prava. O tom procesu, autori često nisu obavešteni, a njihova dela se koriste bez dozvole i naknade. To je pokrenulo niz pravnih sporova širom sveta i otvorilo debatu o tome gde je granica između inovacija i kršenja zakona. Kako se u Srbiji štite prava autora i da li zakoni kaskaju za tehnologijom, za Dnevnik je govorio Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije

Muzika danas ne nastaje samo u studijima, već je stvaraju i algoritmi. Bez obzira na nove tehnologije, muzika ima autora i vlasnike prava. I pitanje zaštite autorskih prava fonograma, stručnjaci kažu, nije samo pitanje novca, već odavanje priznanja onima koji rade i stvaraju muziku.

Koliko je danas efikasan sistem naplate prava muzičara, odnosno fonograma, i koje su njegove najveće slabosti? Ko i kako štiti kreativnost?

– Kod nas u Republici Srbiji postoje dva sistema ostvarivanja prava, individualno i kolektivno ostvarivanje prava. Individualno znači da sami odete kod korisnika i da kao autor, interpretator, proizvođač fonograma, proizvođač emisije, reditelj i tako dalje i sa njim dogovorite uslove za korišćenje svog dela, odnosno interpretacije ili fonograma.

Drugi sistem koji je kod nas već 70 ili nešto godina otkad je organizacija SOKOJ nastala, to je sistem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Organizacija proizvođača fonograma Srbije, čiji sam direktor, je upravo jedna od osam organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava. Konkretno mi se bavimo kolektivnim ostvarivanjem prava proizvođača fonograma.

Proizvođači fonograma, to može biti i fizičko i pravno lice, su vlasnici snimka. To su lica čijim sredstvima i u čijoj organizaciji je fonogram načinjen i koji odgovaraju za snimanje tog zvuka.

Mi kao organizacija naplaćujemo naknadu od radio i TV stanica, naknadu za emitovanje fonograma, zatim od kablovskih operatora naknadu za emitovanje fonograma i naknadu od kafića, restorana, hotela, tržnih centara itd. i to je naknada za javno saopštavanje fonograma.

Pored fonograma i interpretacija, odnosno muzičari koji snimaju, koji učestvuju u snimku, naknada se naplaćuje u vidu jedinstvene naknade od korisnika u skladu sa određenim tarifama.

RTS je jedan od najvećih korisnika autorskog i srodnih prava u Republici Srbiji, s druge strane je i učesnik u raspodeli, član i osnivač organizacije OFPS. Godine 2002. kada je organizacija OFPS osnovana, PGP RTS, odnosno Javna medijska ustanova je bila potpisnik tog ugovora o osnivanju i do danas je član organizacije.

Da li autori i producenti mogu u praksi da osete da se njihova prava štite, odnosno kakva je naplata na terenu?

– Mogu da kažem da je naplata izuzetno dobra, da je svake godine sve bolja i bolja. Samim tim, znači da je i raspodela nosiocima prava sve veća i veća. Kroz ovaj sistem kolektivnog ostvarivanja, autori i nosioci autorskih i srodnih prava veoma kvalitetno mogu da ostvare svoja prava.

Prema informacijama koje sam dobio od kolega iz organizacije SOKOJ, postoji globalna organizacija CISAC za sve autore u svetu i ona je pravila određeno istraživanje gde je za 2024. godinu Republika Srbija na 43. mestu u svetu po ukupnim prihodima koje se ostvare od autorskog prava, što je izuzetno značajan podatak imajući u vidu i kolika je naša zemlja i posebno kolika su naše tarife koje smatram da su niske u odnosu na druge države Evrope i sveta.

Pojavili su se nove platforme koje mladi najviše koriste, pre svega Tik-tok, Jutjub, gde se svakodnevno koristi muzika. Da li je ovo prilika ili pretnja za vlasnike autorskih prava?

– Ovo je i prilika i pretnja, odnosno prilika imajući u vidu da što se tiče proizvođača fonograma, oni ta prava ostvaruju individualno, preko određenih provajdera koji imaju ugovore sa tim platformama. Ali društvene mreže su uvek i velika prilika za zloupotrebe. Baš u poslednjih nekoliko meseci, na Tik-toku, Instagramu i Fejsbuku su se pojavili „počinioci krivičnog dela“ iz člana 99 Krivičnog zakonika Republike Srbije, koje glasi neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela i predmeta srodnog prava.

Ljudi nisu često svesni toga. U konkretnom slučaju, neko reklamira na društvenim mrežama da prodaje USB sa, na primer, 500 najlepših narodnih pesama. To je klasična piraterija.

Unija diskografa Srbije, čiji sam generalni sekretar, koja se bavi, takođe pravima diskografa, ali ne kao kolektivna organizacija, nego individualnim pravima, je u poslednjih nekoliko meseci podnela preko 10 krivičnih prijava upravo protiv tih lica.

Veštačka inteligencija već sada može da generiše muziku. Jedan deo uzima od postojećih izvođača. Da li je postojeći pravni okvir dovoljan da zaštiti autore?

– Ta tema je veoma komplikovana i na nivou evropskih organizacija i u Evropskoj uniji još uvek ne postoje jasna pravila. Ali postoje određena pravila, generalna pravila koja su propisana i naša organizacija je pre nekoliko meseci izmenila pravilnik o prijavi fonograma, gde kaže: „Ako je zvuk izvođenja drugi zvuk ili on što predstavlja zvuk generisan isključivo ili pretežno pomoću veštačke inteligencije, to se ne smatra fonogramom, i to nijedna organizacija neće prihvatiti kao fonogram ili da se smatra autorskim delom.“

Ali ukoliko je VI pomogao samo autoru, odnosno proizvođaču fonograma, onda to može da se smatra fonogramom. I taj nosilac prava koji prijavljuje fonogram je dužan to da navede, prema našim pravilima.

Šta je najveći izazov u narednih pet ili deset godina? Tehnološki razvoj ili to što zakoni najčešće kaskaju za tehnologijom?

– Ne samo naši zakoni, nego čak i na nivou Evropske unije kaskaju konkretno vezano za VI. Kod nas je najveći izazov da se usvoji Zakon o autorskom i srodnim pravima koji bi trebalo da uskladi naše zakonodavstvo sa direktivom u kolektivnom ostvarivanju autorskog i srodnih prava.

To je jako značajno jer će to dovesti do poboljšanja statusa autora i nosilaca autorskog i srodnih prava imajući u vidu da će organizacije morati da budu transparentnije u smislu članstva i ostalih stvari koje se ne tiču samo naknade.

Izvor: https://www.rts.rs/lat/magazin/tehnologija/5853695/autorska-prava-sokoj-opfs-muzika-kolektivna-autorska-prava.html

Povodom 105 godina postojanja Zavoda za intelektualnu svojinu u Beogradu je održana konferencija „Slavimo inovatore, kreatore i korisnike sistema intelektualne svojine“. Uvodna obraćanja održali su Vladimir Marić, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu, Andreas fon Bekerat, ambasador, šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Bela Balint, ministar nauke, tehnološkog razvoja i inovacija i Adrijana Mesarović, potpredsednica Vlade Republike Srbije i ministarka privrede.

Održana su i dva panela na temu „Držeći korak sa inovacijama“ i „Sprovođenje prava intelektualne svojine“.

Konferenciji su prisustvovali brojni predstavnici državnih institucija i organizacija iz Srbije, predstavnici organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, kompanija, startapova, istraživača, inovatora i međunarodni gosti.

Sednici su prisustvovali predstavnici osam organizacija za kolektivno ostvarivanje prava-SOKOJ, OFPS, PI, GOS, UFUS AFA ZAŠTITA, OORP, OFA i AA.

Na sednici je za predsednika Grupacije, sa mandatom od četiri godine, izabran Nikola Vilotić, direktor organizacije OFPS, a za zamenike predsednika izabrani su Stefan Gelineo, direktor UFUS AFA ZAŠTITA, i Nikolina Vujinović, pravni zastupnik GOS.

Global PRC – Performance Rights Committee konferencija, koju je organizovala IFPI — Međunarodna federacija fonografske industrije, održana je u Londonu 19. i 20. novembra.

Konferencija je bila posvećena ključnim temama iz oblasti kolektivnog ostvarivanja prava u fonogramskoj industriji. Učesnici su razmatrali globalne tržišne trendove, finansijske projekcije za naredni trogodišnji period. Poseban fokus bio je na licenciranju radija, AV sektoru, mogućnostima rasta prihoda iz javnog saopštavanja i  potencijalu veštačke inteligencije u operativnim aktivnostima kolektivnih organizacija.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici organizacije OFPS- direktor Nikola Vilotić i i pomoćnik direktora za obradu fonograma u Sektoru za obradu fonograma Marko Marković.

Domaćin konferencije bio je Zavod IPF iz Slovenije koji u 2025. godini obeležava 25 godina rada. Konferenciji su prisustvovali predstavnici organizacije OFPS- direktor Nikola Vilotić, zamenik direktora i pomoćnik direktora za pravne poslove u Sektoru za pravne poslove Katarina Pavlović i pomoćnik direktora za obradu fonograma u Sektoru za obradu fonograma Marko Marković.

Cilj regionalnih konferencija je upoznavanje sa stanjem kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava u zemljama regiona. Pored detaljnog pregleda trenutnog stanja, ove konferencije predstavljaju priliku za razmenu mišljenja i primera dobre prakse, zajedničko pronalaženje rešenja za otvorena pitanja i produbljivanje odnosa sa srodnim organizacijama.

Konferencija MUSICO održana je 29. i 30. oktobra 2025. godine u Beogradu pod sloganom „Digital world/Digitalni svet“ okupila je domaće i međunarodne profesionalce iz muzičke industrije sa ciljem da otvori važne teme o tehnologiji i kreativnosti i u savremenom muzičkom okruženju.

Program je otvoren izložbom fotografija „Zamrznuti tonovi“ autora Marka Ristića u prostoru Marsh Open Space, dok je drugi dan konferencije posvećen prezentacijama i panel diskusijama o odnosu umetnosti i veštačke inteligencije, kao i o izazovima sa kojima se muzička industrija suočava u digitalnom dobu.

Na panelu „Kako sačuvati kreativnost u digitalnom svetu/AI – alat ili suparnik“ učestvovali su: Anna Misiewicz (ZAIKS, Poljska), Pavle Pavičić (Sokoj), Katarina Pavlović (OFPS), Milica Aleksić (digitalni ekspert), Goran Milošević (NAKED) i Ana Đurić Konstrakta, uz moderaciju Laleta Markovića (TAG Media).

Konferencija je završena prezentacijom Darka Brleka, direktora i umetničkog direktora Ljubljana Festivala, u Kolarčevoj zadužbini.