Direktor OFPS Nikola Vilotić i pomoćnik direktora za emitovanje i reemitovanje Uroš Lučić, prisustvuju konferenciji „Jesenji radio dani“ koju je organizovalo Udruženje radio stanica Srbije (RAB) u periodu od 27. do 29.10.2024. godine na Zlatiboru.
Kako se navodi u saopštenju Ministarstva informisanja i telekomunikacija, Ristić je istakao značaj udruženja RAB koje od osnivanja posvećeno radi na poboljšanju položaja radio stanica i unapređenju profesionalnih i etičkih standarda radijskih poslenika.
Takođe, naglasio je da će Ministarstvo informisanja i telekomunikacija nastaviti da bude pouzdan partner svim radijskim poslenicima u Srbiji.
“U pitanju je sprovođenje konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja za radio koji ovo ministarstvo redovno sprovodi i za koji će opredeljena sredstva nastaviti da rastu, kao i kroz otvoreni dijalog sa vlasnicima i urednicima radio stanica i zajedničkim radom na daljem unapređenju položaja radija kao medija u Republici Srbiji”, rekao je ministar.
Dodao je da je susret radio stvaralaca tradicija koju sa ponosom treba održavati i da je ovaj medij odigrao revolucionarnu ulogu u razvoju oblasti javnog informisanja u celom svetu.
Radio je, kako navodi Ristić, kroz istoriju igrao ključnu ulogu i u informisanju i obrazovanju građana, kao i u formiranju javnog mnjenja.
“Bez obzira na tehnološke promene i stvaranje novih medija, radio je pokazao sposobnost da se brzo prilagodi i pozicionira u odnosu na ostale medijske sadržaje i zato i danas ostaje vredan i značajan mediji koji nastavlja da ima posebno mesto u oblasti javnog informisanja”, zaključio je.
Ministar je učestvovao i u panel diskusiji “Radio kao saveznik u svim vremenima” i još jednom naglasio njegov značaj i ulogu, kao i mogućnosti za dalji razvoj ovog medija kroz korišćenje tehnoloških inovacija i usklađivanje forme programa u skladu sa afinitetima publike.
Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS poziva nosioce prava da u roku od 30 dana, računajući od 25.10.2024. godine, kada je Poziv objavljen, izvrše obeležavanje preostalih fonograma iz liste fonograma čiji nosilac prava nije utvrđen (neprepoznati fonogrami) za period 2019-2023. godina, kako bi obeleženi prepoznati fonogrami bili uvršteni u konačni obračun za 2023. godinu, koji će učesnicima u raspodeli biti dostavljen do kraja decembra 2024. godine.
Ovo predstavlja zabrinutost jer Merlin igra ključnu ulogu u saradnji sa uslugama, obezbeđujući efikasnost, raznolikost i izbor potrošača, kao i pružajući pristup tržištu i vrednosti za članove i ekonomiju obima za korisnike licenci. IMPALA je već pokrenula pitanja o jazu vrednosti sa TikTokom u aprilu i ovaj najnoviji razvoj pogoršava ove zabrinutosti.
Uzimajući u obzir istoriju, čini se jasnim da je cilj TikTok-a sa ovim pristupom da plati manje za muziku, a mnoge izdavačke kuće su zabrinute da bi one bile isključene. Povrh svega, napadnuta je sloboda etiketa da odlučuju kako se bave svojim pravima, a TikTok traži bojkot Merlina. TikTok takođe gubi jer neće imati pristup istoj raznolikosti, nešto što je već podvukao kao važno.
Dan Waite, predsednik digitalnog komiteta IMPALA, prokomentarisao je: „Lable-ovi bi trebalo da budu slobodni da odlučuju, ovo je pitanje principa i TikTok-ov bojkot treba pozvati. Diskografske kuće su poverile svoja prava Merlinu da pregovara u njihovo ime, a time što TikTok ide direktno na nosioce prava, ne poštuju ugovore o licenciranju koji su na snazi. Poput lanca supermarketa koji direktno pregovara sa pojedinačnim farmerima o ceni njihovog mleka, teško je videti kako to može da funkcioniše u korist farmera.”
IMPALA je ranije ove godine izdala izjavu o TikTok-u i potrebi da se postigne odgovarajuća vrednost. Ovo je ključni deo IMPALA-inog plana u deset koraka da se maksimalno iskoristi strimovanje, uključujući usluge poput TikTok-a, nazvane „ekonomija trenutka“. Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za strimovanje, prokomentarisao je: „S obzirom na tajming, čini se jasnim da je stvarna namera TikToka da fragmentira sektor i smanji vrednost nezavisne muzike, umesto da se bavi manipulacijom strimovanja. Jasno je da već postoji ogroman jaz u vrednostima u pogledu prihoda koji se plaćaju za muziku. TikTok-ov potez naglašava moć koju ima na tržištu. To će štetiti saradnji u cilju okončanja prevara u strimingu, povećati trenja i neefikasnost i umanjiti izbor za TikTok kupce.”
U aprilu je TikTok javno odgovorio na zabrinutost IMPALA-ine nedostatke vrednosti, ističući „… cenimo odnose i ugovore o licenciranju koje imamo sa nezavisnom zajednicom u Evropi“. TikTok se takođe osvrnuo na rastuće hitove iz „niz žanrova i zemalja, od uspostavljenih početaka do onih koji tek počinju“.
Dario Drastata, predsednik IMPALA i predsedavajući RUNDA Adria, dodao je: „Verujemo da je davanje lable opcije da rade u okviru kolektivnog ugovora najbolji način da TikTok postigne ove ciljeve i radi sa umetnicima i žanrovima iz cele Evrope. Poštujemo slobodu izbora u preduzetništvu. Rast nezavisnog sektora na svim platformama je od suštinskog značaja da bi se fanovima i potrošačima pružila mogućnost izbora i raznolikosti, upravo ono što TikTok predstavlja. Najlakši način da se to postigne je preko Merlina.”
Pitanje manipulacije su takođe označili i Merlin i TikTok i zaista je TikTok počeo da pritiska na ovo. Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e je prokomentarisala: „Razvodnjavanje je, naravno, problem u svakom poslu i to će se nastaviti. Teško je shvatiti kako bi direktni poslovi mogli da se pozabave ovim bolje od Merlinovog dogovora. Sigurno je da se pitanja bolje rešavaju na kolektivnoj osnovi na standardizovan način? Ovo deluje kao dimna zavesa za bojkot Merlina s obzirom na istoriju i vreme i činjenicu da cela industrija naporno radi na ovom važnom pitanju.
IMPALA je u aprilu napomenula da je od vitalnog značaja raditi zajedno i istražiti načine za povećanje vrednosti trenutne ekonomije kao ključnog dela muzičkog ekosistema. Ovo ostaje preferirani put sektora. IMPALA takođe ističe da će ova pitanja imati odjek kod regulatora koji su već izrazili zabrinutost zbog načina na koji TikTok funkcioniše, ne samo u EU već i u drugim jurisdikcijama.
Helen Smith, izvršni predsedavajući, IMPALA je zaključila: „Pozivamo TikTok da uvidi vrednost obnovljenog kolektivnog ugovora preko Merlina i sarađuje na razvoju ovog važnog dela ekosistema. Nadamo se da će efikasnost i izbor za korisnike TikTok-a, kao i pristup za umetnike i lable-ove bez obzira na njihovu zemlju, žanr ili nivo uspeha, i naravno, zajednički i standardizovani napori u borbi protiv prevara, prevladati i radujemo se razvoju ovog vitalnog dela ekosistema.”
Odluka TikToka da isključi Merlin i odustane od pregovora o obnovi trenutne licence izazvala je široku zabrinutost širom globalne muzičke industrije. Platforma direktno kontaktira nezavisne muzičke kompanije kako bi pokušala da postigne pojedinačne ugovore. Mnogi strahuju da ovim potezom TikTok namerava da plati manje za muziku.
Merlin deluje kao partner za licenciranje nezavisnog sektora, igrajući ključnu ulogu u obezbeđivanju efikasnosti za digitalne platforme, promovisanju raznolikosti i izbora potrošača, kao i pružanju pristupa tržištu i vrednosti za svoje članove. Sa više od 500 članova koji predstavljaju preko 30.000 izdavačkih kuća, distributera i nosilaca prava širom sveta, Merlin trenutno čini 15% globalnog tržišta snimljene muzike i ima poslove sa preko 40 digitalnih usluga.
„Odluka TikToka da se udalji od Merlina stavlja nezavisne izdavačke kuće na nemoguće mesto sa njihovim umetnicima: to je izbor između njihove muzike koja je dostupna na platformi ili obezbeđivanja poštenih uslova licence. objašnjava Zena Vhite, VIN Chair. Noemi Planas, izvršni direktor VIN-a, dodaje da su „Merlin kreirale nezavisne muzičke kompanije kako bi se takmičile na najvišem nivou i osigurale da imaju pristup najboljim uslovima. Odluka TikTok-a predstavlja rizik po kulturnu raznolikost, pristup tržištu i pravedno plaćanje za nezavisne osobe. Ali ovo se ne odnosi samo na TikTok. Pozivamo kreatore politike širom sveta da regulišu tehnološki sektor kako bi osigurali istinski konkurentno tržište gde su prava kreatora zaštićena od zloupotrebe i monopolskog ponašanja. TikTok nastavlja da se odupire pozivima iz sektora da se pozabavi postojećim „jakom u vrednostima“, koji ima negativan uticaj na sposobnost nezavisnih da brane svoju muziku i prava.
Azija
U vlasništvu kineske kompanije BiteDance, TikTok je najveća svetska platforma društvenih medija posle Fejsbuka, Jutjuba i Instagrama. Azija je dom za 6 od 10 najboljih zemalja po broju korisnika, a lokalne muzičke kompanije strahuju da odluka TikTok-a ugrožava jednake uslove. Jong-Gill Shin, generalni sekretar Korejske asocijacije industrije diskografskih kuća (LIAK) kaže: „LIAK izražava duboku zabrinutost zbog trenutnih okolnosti koje predstavljaju značajan rizik od podsticanja diskriminacije kreativnih dela. Imperativ je da se svakoj muzici, bez obzira da li potiče iz velikih ili nezavisnih sektora, pripiše jednaka vrednost i priznanje. Nedvosmisleno se protivimo nedavnim pokušajima TikTok-a koji prete da potkopaju naše napore da obezbedimo pravične uslove. Usklađeni sa našim kolegama članicama VIN-a širom sveta, odlučni smo u našoj posvećenosti podržavanju i očuvanju suštinske vrednosti nezavisne muzike.” Kineski susedi takođe su izrazili zabrinutost zbog usklađenosti TikToka sa zakonima o zaštiti podataka, a Indija je zabranila aplikaciju zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbednost.
Severna Amerika
U Sjedinjenim Državama, drugom najvećem tržištu po broju korisnika TikTok-a sa 120,5 miliona, postoji zabrinutost zbog zloupotrebe moći sa platforme. U aprilu je predsednik Bajden potpisao zakon kojim će se zabraniti TikTok ukoliko BiteDance ne proda svoj udeo u roku od godinu dana. Richard Burgess, izvršni direktor Američkog udruženja nezavisne muzike (A2IM), komentariše: „TikTok-ova nespremnost da pregovara o licencnom ugovoru sa Merlinom je samo najnoviji primer platforme koja čini sve što može da izbegne pravično obeštećenje umetnika. Sada, više nego ikad, potreban nam je Kongres da donese Zakon o zaštiti zaposlenih muzičara i da muzičarima, tekstopiscima, nezavisnim izdavačkim kućama i izdavačima mogućnost da kolektivno pregovaraju na tržištu.”
Slična zabrinutost je izražena u Kanadi, gde je muzička zajednica aktivno uključena u regulatorni proces oko Zakona o onlajn strimovanju, koji proširuje zahteve emitera da ulažu u kanadski muzički sektor na digitalne platforme i nailazi na sve veći otpor tehnološkog sektora. „Zaobilazeći lokalne propise i namećući nepovoljne uslove za nosioce prava, platforme stvaraju značajnu neravnotežu moći“, kaže Gord Dimitrief, predsednik za odnose sa vladom u Kanadskom nezavisnom muzičkom udruženju (CIMA). “To guši konkurenciju, smanjuje kulturnu raznolikost i ograničava izbor potrošača.” Endrju Keš, predsednik i izvršni direktor CIMA, dodaje da odluka TikToka „treba da deluje kao poziv na buđenje kanadskim kreatorima politike i političarima koji se bave regulisanjem tehnološkog sektora“.
Latinskoj Americi
TikTok je bio najbrže rastuća platforma društvenih medija u Latinskoj Americi 2023. „Iz brazilske perspektive, odluka TikToka da ne obnovi sporazum sa Merlinom mogla bi da oslabi zastupljenost nezavisne muzike, koja igra ključnu ulogu u promovisanju kulturne i regionalne raznolikosti, “, kaže Felippe Ljerena, predsednik Associacao Brasileira da Musica Independente (ABMI). „Bez kolektivnog ugovora, male etikete mogu imati više poteškoća u pregovaranju pojedinačno, što negativno utiče na njihovu vidljivost i učešće na platformi koja je relevantna kao što je TikTok. Brazilska organizacija tvrdi da ovaj potez ne samo da kompromituje raznovrsnost sadržaja dostupnog na platformi, već i nema smisla sa komercijalne i strateške tačke gledišta. Brazil je na trećem mestu po broju korisnika TikTok-a po zemlji, sa 105,3 miliona, a sledi ga Meksiko sa 77,5 miliona korisnika, ali zabrinutost je izražena i na drugim tržištima u regionu. „Izuzetno je štetno za nezavisni sektor u Latinskoj Americi što TikTok primenjuje ovaj pritisak da zaobiđe Merlina. Sama svrha Merlina je da obezbedi pravedniju i pravičniju zastupljenost za sve, posebno u regionima poput našeg, i mi stojimo pri tome. Najviše će biti pogođeni manji igrači, koji će imati malo opcija, a naš najveći strah je da će se naći u najgorim uslovima. dodaje Francisca Sandoval, predsednica Asociacion Gremial Industria Musical Independiente de Chile (IMICHILE).
Evropa
Nakon zabrinutosti u vezi sa vrednosnim jazom iznetim u aprilu, Udruženje nezavisnih muzičkih kompanija (IMPALA) usprotivilo se pokušaju TikToka da bojkotuje Merlina. Evropska organizacija naglašava važnost kolektivnih ugovora za raznolikost i izbor potrošača i napominje da je od vitalnog značaja da nezavisne i digitalne usluge rade zajedno i istraže načine za povećanje vrednosti trenutne ekonomije kao ključnog dela muzičkog ekosistema, kao što je predloženo. u IMPALA-inom planu od deset koraka kako biste maksimalno iskoristili strimovanje. „Verujemo da je davanje etiketama opcije da rade u okviru kolektivnog ugovora najbolji način da TikTok postigne ove ciljeve i radi sa umetnicima i žanrovima iz cele Evrope“, kaže Dario Draštata, predsednik IMPALA i predsednik RUNDA Adria. „Mi poštujemo slobodu izbora u preduzetništvu. Rast nezavisnog sektora na svim platformama je od suštinskog značaja da bi se fanovima i potrošačima pružio izbor i raznolikost, upravo ono za šta se TikTok zalaže. Najlakši način da se to postigne je preko Merlina.” kaže Helen Smit, izvršna predsednica IMPALA-e. Ona dodaje: „Pozivamo TikTok da vidi vrednost obnovljenog kolektivnog ugovora preko Merlina i sarađuje na razvoju ovog važnog dela ekosistema. Nadamo se da će prevladati efikasnost i izbor za korisnike TikTok-a, kao i pristup za umetnike i etikete bez obzira na njihovu zemlju, žanr ili nivo uspeha, i naravno, zajednički i standardizovani napori u borbi protiv prevara.” Francuska, Belgija, Nemačka i druge evropske zemlje takođe su se oglasile u podršci Merlinu.
Australija
TikTok je ključan za muzičku industriju, a muzika je ključna za TikTok. Eksperiment koji je TikTok sproveo u Australiji 2023. godine da bi analizirao kako se muzici pristupa i koristi na platformi, pokazao je da je ograničenje licencirane muzike koju korisnici mogu da dožive izazvalo smanjenje broja korisnika i vremena koje provode u aplikaciji. „Veoma smo uznemireni vestima o odluci TikToka da se udalji od pregovaračkog stola sa Merlinom pre nego što bi razgovori o obnovi licence uopšte mogli da počnu. Kao da to nije bilo dovoljno opterećujuće, TikTok je izrazio nameru da traže direktne poslove i obezbedio veoma, veoma kratku pistu za etikete da potpišu NDA. Ovo bi bilo urnebesno, da nije tako nepoštovanje i dalje pokazuje da ponašanje TikTok-a u potpunosti podriva njihovu prethodno iskazanu podršku nezavisnih nosilaca prava širom sveta. IMNZ, kao predstavnik i zagovornik novozelandskih umetnika i etiketa, pridružuje se našim globalnim sunarodnicima u nadi da će TikTok doneti ispravnu odluku – i naći put nazad do stola za licenciranje sa Merlinom, i to pametno“, kaže Dilan Pelet, generalni direktor u Independent Music Nev Zealand (IMNZ).
VIN je posvećen obezbeđivanju da sva preduzeća u muzičkom sektoru budu najbolje opremljena da maksimiziraju vrednost svojih prava, bez obzira na njihovu veličinu i poreklo, a Merlin je ključni partner u tome. Globalna nezavisna muzička zajednica ostaje nepokolebljiva u svojoj podršci kolektivnim pregovorima o licenciranju i poziva TikTok da se vrati za sto i radi na rešenjima koja koriste svim uključenim stranama.
Ovim Pravilnikom bliže se propisuju ostvarivanje prava na oslobođenje od poreza na kapitalni dobitak ostvaren prenosom autorskih i srodnih prava i prava industrijske svojine, koja obveznik poreza na kapitalni dobitak u celosti unese kao nenovčani ulog u kapital privrednog društva rezidenta Republike Srbije, kao i gubitak prava na poresko oslobođenje. Pravilnik možete preuzeti ovde
DIREKTIVA O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI OBJAVLJENA U SLUŽBENOM LISTU EU
Konačni tekst Direktive Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (Akt o veštačkoj inteligenciji), usvojene na sednici Evropskog parlamenta u martu 2024. godine, objavljen je u Službenom listu Evropske unije i zvanično će stupiti na snagu 1. avgusta. Zakon o veštačkoj inteligenciji pruža nove alate za nosioce prava da ostvare svoja postojeća prava u kontekstu tehnologija veštačke inteligencije. Njime se uvode obaveze za dobavljače veštačke inteligencije opšte namene (GPAI) da učine dostupnim dovoljno detaljan rezime sadržaja koji se koristi za obuku svojih modela i da pokažu da su uspostavili politike za poštovanje zakona o autorskim pravima EU, bez obzira na to gde su modeli razvijeni.
Obaveze Zakona o AI počeće da se primenjuju u različitim fazama:Obaveze za modele veštačke inteligencije opšte namene (GPAI) da čuvaju i otkrivaju dovoljno detaljne sažetke sadržaja koji se koriste za obuku AI modela primenjivaće se samo od 2. avgusta 2025. za nove modele i od 2. avgusta 2027. za primenjene modele stavljene na tržište ili stavljene na tržište. služba pre 2. avgusta 2024. godine.
Obaveze dobavljača (npr. programera) sistema veštačke inteligencije da „označe” i učine „otkriti” sintetički sadržaj generisan ili kojim se manipuliše njihov sistem primenjivaće se od 2. avgusta 2026.
Obaveze implementatora (npr. poslovnih korisnika) sistema veštačke inteligencije koji generišu ili manipulišu dubokim lažnim sadržajem kako bi otkrili da je sadržaj veštački generisan ili manipulisan takođe će se primenjivati od 2. avgusta 2026.
Pozitivni aspekti Direktive AI su:
-da je ovo potvrda da provajderi GPAI modela moraju da dobiju dozvolu od nosioca prava ako žele da vrše istraživanje teksta i podataka na sadržaju zaštićenom autorskim pravima (podložno izuzecima EU, npr. kada se sadržaju za rudarenje teksta i podataka pristupa na zakonit način i prava nosioca nije zadržao svoja prava). -da postoji obaveza dobavljača GPAI modela da održavaju detaljnu tehničku dokumentaciju koja se odnosi na razvoj modela i da učine dostupnim dovoljno detaljan sažetak sadržaja koji se koristi za obuku AI modela – kako bi se omogućilo strankama sa legitimnim interesima, uključujući nosioce autorskih prava, da ostvaruju i sprovode svoja prava po zakonu Evropske unije. -da provajderi GPAI modela imaju obavezu da uspostave proceduru za usklađivanje sa regulativom EU o autorskim pravima, bez obzira na to gde su dobili podatke ili gde su AI modeli obučeni i razvijeni kako bi se obezbedili jednaki uslovi između provajdera GPAI modela gde provajder radi ne može steći konkurentsku prednost u EU primenom nižih standarda autorskih prava od onih predviđenih u EU. -da postoji obaveza označavanja lažnih (dubokih lažnjaka) i sintetičkog sadržaja koji generiše veštačka inteligencija. -da mora postojati opšta primena obaveza Zakona o veštačkoj inteligenciji na provajdere koji postavljaju GPAI model u Evropskoj uniji, bez obzira da li su ovi provajderi osnovani ili locirani u EU ili u trećoj zemlji.
Međutim, Direktiva o veštačkoj inteligenciji i dalje ima nedostatke kao što su:
-datum početka primene obaveza za GPAI modele (od 2. avgusta 2025. za nove GPAI modele i od 2. avgusta 2027. za „postojeće“ GPAI modele). -nedostatak jasnoće oko obaveza transparentnosti i uspostavljanja praksi koje treba poštovati kako bi se poštovala pravila EU o autorskim pravima primenjuju se na modele veštačke inteligencije „opšte namene“, pri čemu su obim i širina uključenih modela i usluga nejasni. -nivo detalja koji se mora objaviti u sažetku za obuku AI modela od strane dobavljača GPAI modela je nejasan i o njemu će se žestoko raspravljati.
Propisi o poslovnoj tajni takođe će se verovatno koristiti za ograničavanje obavezne transparentnosti.
Sada je red na države članice EU da obezbede usklađenost sa Direktivom o veštačkoj inteligenciji EU i da obezbede da je nivo detalja objavljen u rezimeu sadržaja koji za obuku koriste pružaoci GPAI modela dovoljan za ostvarivanje i sprovođenje prava.
Tagovi: Zakon o veštačkoj inteligenciji, Evropski parlament, veštačka inteligencija
Predmeti kršenja autorskih prava protiv AI muzičkih servisa imaju za cilj da zaustave neovlašćenu upotrebu zaštićenih zvučnih zapisa za “instruisanje”generativnih AI modela
Parnice pod okriljem “RIAA” obezbedile bi kontrolu umetnika, tekstopisaca i nosilaca prava nad njihovim delima
VAŠINGTON, DC (24. jun 2024.) – Asocijacija muzičke industrije Amerike® (“RIAA”) danas je najavila podnošenje dva predmeta kršenja autorskih prava zasnovana na masovnom kršenju zaštićenih zvučnih zapisa koji su kopirani i eksploatisani, bez dozvole, od strane dva više-milionska servisa za generisanje muzike, a to su „Suno” i „Udio”.
Predmet protiv „Suno, Inc.“, programerskog tima kompanije „Suno AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za distrikt Masačusets, a predmet protiv „Uncharted Labs, Inc.“, programerskog tima „Udio AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za južni distrikt Njujorka. Tužioci u predmetima su muzičke kompanije koje poseduju prava na zvučne zapise koje su kompanije „Suno” i „Udio” ugrozili – uključujući „Sony Music Entertainment“, „UMG Recordings, Inc.“, i „Warner Records, Inc“. Tužbe se odnose na snimke umetnika različitih žanrova, stilova i epoha.
“Muzička zajednica je prihvatila AI i već sarađujemo sa odgovornim programerskim timovima kako bismo izgradili održive AI alate fokusirane na ljudsku kreativnost, gde su umetnici i tekstopisci u centru,” rekao je predsednik iizvršni direktor„RIAA”, Mitch Glazier. “Ali, možemo uspeti samo ako su programerski timovi spremni da rade zajedno sa nama. Neovlašćeni servisi poput onih kompanija “Suno” i “Udio”, koje tvrde da je „pravedno“ kopirati umetničko delo i eksploatisati ga za sopstvenu dobit bez pristanka ili naknade, unazađuju obećanje istinski inovativnog AI za sve nas.
Direktor Pravne službe “RIAA”, Ken Doroshow, dodao je: “Ovo su jasni slučajevi kršenja autorskih prava koji uključuju neovlašćeno kopiranje zvučnih zapisa velikih razmera. “Suno” i “Udio” pokušavaju da sakriju punu razmeru svojih prekršaja, umesto da svoje usluge postave na solidne i zakonite osnove. Ove tužbe su neophodne da bi se podvukla najosnovnija pravila za odgovoran, etički i zakonit razvoj generativnih AI sistema i da bi se okončalo očigledno kršenje od strane kompanija “Suno” i “Udio”.”
Tužbama se traže: (1) izjave da su dva servisa povredila zaštićene zvučne zapise tužilaca; (2) zabrane kojima se ti servisi sprečavaju da ubuduće krše prava zaštićenih zvučnih zapisa tužilaca; i (3) odštete za povrede koje su već nastale.
Ključne tvrdnje
Iako su činjenice tužilaca u svakom predmetu za neovlašćenom kopiranje zvučnih zapisa od strane svake od okrivljenih strana različite, one ipak sadrže zajednički niz osnovnih tvrdnji u vezi sa poslovima “instruisanja”, programiranja i rada kompanija “Suno” i “Udio”.
Tužba protiv kompanije “Suno” dostupna je ovde, a tužba protiv kompanije “Udio” dostupna je ovde.
Grafički prikaz tvrdnji o kopiranju kultne muzike je dostupan ovde.
Izvodi iz tužbi uključuju:
“AI kompanije, kao i sva druga preduzeća, moraju poštovati zakone koji štite ljudsku kreativnost i ingenioznost. Nema ničega što izuzima AI tehnologiju od zakona o autorskim pravima ili što opravdava AI kompanije da se ne pridržavaju pravila. Ove tužbe imaju za cilj da se ovi osnovni principi sprovedu.” (Tužbe ¶ 2.)
“Dok s jedne strane AI obećava, s druge strane AI predstavlja opasnost. Sa pojavom sve moćnijih i sofisticiranijih AI alata, sposobnost AI da se uplete u procese stvaranja, produkcije i distribucije muzike, raste. Ako se razvijaju uz dozvolu i učešće vlasnika autorskih prava, generativni AI alati će moći da pomažu ljudima u stvaranju i produkciji nove i inovativne muzike. Ali, ako se razvijaju neodgovorno, bez poštovanja osnovne zaštite autorskih prava, ti isti alati prete trajnom i nepopravljivom štetom za izvođače, izdavačke kuće i muzičku industriju, time neizbežno umanjujući kvalitet nove muzike dostupne potrošačima i narušavajući naše zajedničke vrednosti.” (Tužbe ¶ 3.)
“Izgradnja i rukovanje ovim servisima u početku zahteva kopiranje i unošenje ogromnih količina podataka radi „instruisanja” softverskog „modela“ za generisanje izlaznih rezultata. Za ove servise, taj proces uključivao je kopiranje decenijski vrednih najpopularnijih svetskih snimaka zvuka, a zatim unošenje tih kopija kako bi se generisali rezultati koji imitiraju osobine pravih ljudskih snimaka zvuka.” (Tužbe ¶ 7.)
“Kada oni koji programiraju takve servise kradu autorski zaštićene snimke zvuka, sintetički muzički rezultati mogu da dovedu do prezasićenja tržišta sadržajem koji je generisan mašinama, koji će direktno predstavljati konkurenciju, umanjiti vrednost i na kraju potisnuti prave snimke zvuka na kojima su servisi izgrađeni.” (Tužbe ¶ 4.)
“S obzirom da je suština ovih kompanija bila da eksploatišu autorski zaštićene snimke zvuka bez dozvole, oni su namerno izbegavali da obelodane šta su tačno kopirali. To nije iznenađujuće. Na kraju krajeva, odgovoriti na to pitanje iskreno značilo bi priznati voljnu povredu autorskih prava u skoro nezamislivim razmerama.” (Tužbe ¶ 8.)
“Naravno, očigledno je za šta su ovi servisi „instruisani”. Oni su masovno kopirali autorski zaštićene snimke zvuka tužilaca i unosili ih u svoje AI modele. Takvi materijali mogu su da raditi samo na način na koji to čine – kopirajući ogromne količine snimaka zvuka od umetnika u svim žanrovima, stilovima i epohama.” (Tužbe ¶ 9.)
“Ovi servisi nisu izuzeti od autorskih prava koja štite ljudsku autorsku kreaciju. Kao i svaki drugi učesnik na tržištu, oni ne mogu reprodukovati autorski zaštićena dela u komercijalne svrhe bez dozvole. Bez obzira na ovaj osnovni princip, njihovo neovlašćeno kopiranje brzo i razorno umanjuje vrednost i integritet autorski zaštićenih snimaka zvuka tužilaca. Ti servisi generišu muziku tako velikom brzinom i u takvom obimu da postoji rizik od preplavljivanja tržišta AI-generisanom muzikom i generalnog umanjivanja i zamene dela koja su kreirali ljudi.” (Tužbe ¶ 12.)
“Primenom takvih servisa ne može se izbeći odgovornost za voljnu povredu autorskih prava tvrdnjom o pravičnom korišćenju. Doktrina pravičnog korišćenja promoviše ljudski izraz tako što se omogućava neovlašćeno korišćenje autorski zaštićenih dela u određenim, ograničenim okolnostima, dok ovi servisi nude imitaciju muzike generisanu mašinama—ne ljudsku kreativnost, ili izraz.” (Tužbe ¶ 14.)
“Od dana kada su lansirani, servisi su ignorisali prava vlasnika autorskih prava u muzičkoj industriji što predstavlja sastavni deo njihove neverovatne jurnjave da postanu dominantni servis za generisanje AI muzike. Ni ovim servisima, ni bilo kojoj drugoj AI kompaniji koja se bavi takvim generisanjem, ne sme se dozvoliti da napreduju ka ovom cilju gazeći prava vlasnika autorskih prava.” („Suno” ¶ 82, „Udio” ¶ 91.)
Podrška Muzičke Zajednice
Sledeće organizacije i pojedinci podržavaju ovaj napor u zaštiti kreativnih dela i razvoju odgovornih, zakonitih AI alata koji promovišu i proširuju ljudsku kreativnost.
Dr. Richard James Burgess MBE, predsednik i izvršni direktor Američkog udruženja nezavisne muzike (A2IM): “Nezavisni umetnici, diskografske kuće i tekstopisci daju ogroman doprinos kulturi, ali često najviše trpe kada servisi realizuju poslove korišćenjem njihovih radova bez dozvole ili nadoknade. Mi stojimo ujedinjeni sa muzičkom zajednicom u odbrani prava kreatora, a protiv bezobzirnih entiteta poput kompanija „Suno” i „Udio” koje pokušavaju da ukradu, prisvoje i profitiraju od životnog dela talentovanih izvođača i pisaca. Mi zamišljamo budućnost u kojoj ljudski duh pokreće inovacije, umesto da bude iskorišćen od strane istih.”
Tino Gagliardi, međunarodni predsednik Američke federacije muzičara SAD i Kanade: “Krađa instrumentalnih snimaka naših članova – kopiranih i eksploatisanih bez dozvole od strane veštačke inteligencije izaziva veliku zabrinutost Američke federacije muzičara. Muzičari i umetnici čiji rad i talenat čine osnovu digitalnog umnožavanja moraju biti zaštićeni, uključujući saglasnost za korišćenje njihovog zvuka, priznanje autorskih prava i fer nadoknadu za njihovu muziku. Mi podržavamo „RIAA” u ovom sudskom sporu protiv kompanija „Suno” i „Udio”, zabranjujući neovlašćeno korišćenje muzičkih dela muzičara.”
Jen Jacobsen, izvršni direktor Alijanse prava umetnika (ARA): “Umetnici zaslužuju da se njihov trud i kreativnost poštuju na tržištu i da se zaštite od servisa kompanija poput “Suno” i “Udio”, čime se podrivaju osnovni principi na kojima je autorsko pravo osnovano. Ovi servisi se bave masovnom krađom kako bi “instruisali” svoje modele i preplavili plejliste mašinskim imitacijama, kršeći prava kreatora i umanjujući vrednost umetnosti same po sebi. „ARA“ je zahvalna što su ovi predmeti podneti u cilju zaštite muzičkog eko-sistema koji zaista podržava umetnike i njihove fanove.”
Willie Prophet Stiggers, suosnivač, predsednik i glavni izvršni direktor Koalicije za crnu muziku (BMAC): „Prava muzika dolazi iz pravog života i pravih ljudi. Moramo regulisati kompanije koje podržavaju investitori sa milijardama dolara, a koje nude prečice, kopije i nekvalitetne imitacije. Apelujem na sudove da odluče da za „instruisanje” AI na zaštićenoj muzici, mora da bude potrebna dozvola. Od vitalnog značaja je da umetnici i tekstopisci budu odgovorni za svoj rad, priču i poruku. „Koalicija za crnu muziku“ je osnivač „Human Artistry Campaign“ i ujedinjena je sa našim srodnim grupama po ovom pitanju!”
Dr. Moiya McTier, viši savetnik „Human Artistry Campaign“ (HAC): „Potrebno je dobiti pristanak pre nego što se zaštićena dela koriste u AI modelima, što je osnivački princip udruženja „Human Artistry Campaign“ i temelj svakog pojma „etičkog“ ili „odgovornog“ korišćenja AI. “Instruisanje” AI servisa na ukradenoj muzici je uvreda za individualnu ljudsku umetnost i napad na autonomiju svakog umetnika, autora i stvaraoca.“
„Savez muzičkih radnika“ (Music Workers Alliance (MWA)): „Music Workers Alliance“ predstavlja indie muzičare. Smatramo da je upotreba naših snimljenih dela bez našeg pristanka, i nadoknade od strane generativnih AI sistema kršenje naših autorskih prava i pretnja za egzistenciju mnogobrojnih muzičara… i u potpunosti podržavamo tužbu “RIAA” protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Ove korporacije kradu naš rad kako bi stvorile zvučne kopije, efikasno nas prisiljavajući na ulogu onog koji „instruiše”, na koju nikada nismo pristali. Njihove skuplje pretplate omogućavaju korisnicima da komercijalizuju materijale, stavljajući nas u nepoštenu konkurenciju sa neiscrpnim zalihama kopija našeg rada, objavljenih bez ikakve nadoknade ili priznanja naše uloge u njihovom stvaranju, a ipak sposobnih da nas istisnu iz produkcije albuma, filmske, video i televizijske muzike i drugih tržišta. Da ne vidimo nikakvu dobit od prodaje pretplata za njihove servise je krajnje nepravedno. Muzičari/snimatelji su već doživeli jednu veliku devalvaciju svog rada zbog neuspeha regulisanja Poglavlja 512 „DMCA Safe Harbors“. Dozvola da se naš rad koristi bez odobrenja u kreiranju AI generisane „muzike“ dodatno će devalvirati naš rad, proterujući ogroman broj ljudi iz ove profesije. Nadamo se da će sud intervenisati kako bi zaustavio ovu eksploatativnu povredu pre nego što šteta naneta našoj zajednici, ustavnom principu o autorskim pravima i vrednostima koje svi delimo ne postane katastrofalna i nepovratna.
David Israelite, „Udruženje nacionalnih muzičkih izdavača – NMPA“ (National Music Publishers Association (NMPA), predsednik i generalni direktor: “NMPA u potpunosti podržava ovu tužbu protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Obe platforme se očigledno “instruišu” na zaštićenim snimcima – to je očigledno svakome ko sluša šta one generišu. Ovaj predmet predstavlja presedan i integralni je deo prava umetnika kao ljudskih stvaralaca. Milioni ljudi već koriste ove alate, zbog čega je broj kršenja prava pravih muzičara nesaglediv. Nastavićemo da podržavamo „RIAA” u njihovoj misiji da zaštite umetnike.”
Harvey Mason Jr., glavni izvršni direktor „Recording Academy“: “Nova tehnologija je bila vredan alat koji su koristile generacije muzičkih stvaralaca, i nema razloga da odgovorna, generativna veštačka inteligencija bude drugačija. Da bi zadržali poverenje umetnika i fanova, AI kompanije moraju na legalan način da dobiju dozvolu od stvaralaca i da im nadoknade korišćenje njihovih dela. Mi podržavamo “RIAA” u preduzimanju akcija protiv servisa koji pokušavaju nepravedno da profitiraju od stvaralaca i kultnih snimaka koji omogućavaju funkcionisanje ovih servisa.”
Duncan Crabtree-Irska, državni izvršni direktor i glavni pregovarač „SAG-AFTRA“: “Muzika koju stvaraju ljudi mora biti zaštićena. Masovno kršenje snimljene muzike od strane okrivljenih ( što u velikoj meri čini kreativna dela članova udruženja „SAG-AFTRA“) je nelegalno, neetičko i ne sme ostati nekontrolisano. „SAG-AFTRA“ u potpunosti podržava navedene tvrdnje.”
Dina LaPolt, članica odbora „Songwriters of North America (SONA)“: “Ovi predmeti razotkrivaju nesagledivo nepravednu upotrebu/snimanje radova umetnika i tekstopisaca od strane dobro finansiranih kompanija poput “Suno” i “Udio”, koje odbijaju da se pridržavaju pravila i da plaćaju stvaraocima za njihov rad. Ovo je velika i važna borba koja utiče na sve u muzičkoj i zabavnoj industriji i mogla bi odrediti budućnost umetnosti koju stvaraju ljudi.”
Michael Huppe, predsednik i glavni izvršni direktor „SoundExchange“: “AI ima potencijal da donese velike koristi muzičkoj industriji, kako za muzičare, tako i za korisnike. Postoji bezbroj AI kompanija koje pravilno sarađuju sa kreativnom zajednicom, prepoznajući osnovnu vrednost koju pružaju u “instruisanju” algoritama. Ali, muzička industrija ne može odobriti poslovanje koje se zasniva na nesrazmernom kopiranju radova stvaraoca bez dozvole, ili nadoknade.”
Obaveštavaju se nosioci prava da rok za prepoznavanje iz Liste neprepoznatih fonograma teče od dana kada su oni postavlјeni na internet stranicu organizacije
