Odluka UK Copyright Tribunal (Tribunala za autorska prava Ujedinjenog Kraljevstva) ide u prilog organizaciji PRS For Music (Performing Right Society For Music) i predviđa povećanje autorskih naknada za muziku koja se koristi u bioskopima. Nove tarife trebalo bi da donesu veće prihode autorima pesama, kompozitorima i muzičkim izdavačima.

UK Copyright Tribunal doneo je odluku u korist organizacije PRS For Music u dugotrajnom sporu o visini autorskih naknada koje bioskopi u Ujedinjenom Kraljevstvu plaćaju za muziku korišćenu u bioskopima i filmovima koje oni prikazuju. Tribunal je prihvatio argument da postojeće naknade više ne odražavaju stvarni obim korišćenja muzike u savremenoj bioskopskoj industriji i odobrio povećanje tarife.

Prema navodima organizacije PRS For Music, prethodna tarifa bila je dogovorena pre više od dve decenije i nije odgovarala promenama u filmskoj produkciji i načinu na koji se muzika koristi u bioskopima. I PRS For Music i UK Cinema Association (Udruženje bioskopa Ujedinjenog Kraljevstva) saglasni su da muzika ima važnu ulogu u bioskopskom iskustvu. Tribunal je, međutim, prihvatio argument da se u filmovima danas koristi više muzike nego 2005. godine, što opravdava povećanje autorskih naknada.

Odluka je doneta nakon postupka koji je pokrenulo UK Cinema Association, nezadovoljno predlogom organizacije PRS For Music za izmenu uslova licenciranja. Uoči saslušanja u junu, izvršni direktor udruženja Phil Clapp izjavio je za Screen Daily da je obraćanje Tribunalu bilo dugotrajno, skupo i zahtevno, ali da udruženje nije videlo drugu mogućnost zbog neslaganja sa predloženim uslovima. UK Cinema Association još nije javno komentarisalo konačnu odluku.

Organizacija PRS For Music pozdravila je odluku Tribunala, ocenjujući da ona prepoznaje „povećanu vrednost muzike u celokupnom bioskopskom iskustvu“. Dan Gopal, glavni komercijalni direktor organizacije PRS For Music, izjavio je da je tim organizacije godinama radio na obezbeđivanju uslova koji bolje odražavaju sve intenzivniju upotrebu muzike u filmovima i značajan doprinos dela njihovih članova doživljaju gledanja filmova.

Odobreni model predviđa povećanje od približno 7,8 odsto u odnosu na prethodnu stopu. Povećava se i minimalna godišnja naknada po bioskopskoj sali, sa 75 na 131,50 funti. Za bioskopske projekcije koncertnih i drugih muzičkih događaja, naknada će porasti sa tri na četiri odsto relevantnih prihoda od ulaznica i naknada za rezervaciju.

Pored povećanja iznosa, Tribunal je podržao i predlog organizacije PRS For Music da se pojednostavi sistem obračuna autorskih naknada za bioskope. Do sada su bioskopi mogli da biraju između dva modela: plaćanja fiksne naknade po posetiocu ili obračuna na osnovu procenta prihoda od prodatih ulaznica. Prema novom modelu, naknada će se obračunavati isključivo na osnovu broja posetilaca.

Korišćenje muzike u bioskopima podrazumeva različite vrste autorskih prava i licenci. Prva licenca odnosi se na sinhronizaciju muzike sa slikom, odnosno njeno uključivanje u film. U Ujedinjenom Kraljevstvu ovu dozvolu najčešće ugovaraju muzički izdavači sa filmskim producentima, čime se reguliše pravo reprodukovanja muzičkog dela u okviru filma.

Druga licenca odnosi se na javno izvođenje muzike prilikom svake bioskopske projekcije. Ovim pravima u Ujedinjenom Kraljevstvu uglavnom upravlja PRS For Music, organizacija kojoj autori ustupaju upravljanje svojim pravima javnog izvođenja. To znači da autori i izdavači mogu ostvariti naknadu za sinhronizaciju muzike u filmu, a zatim i dodatne autorske naknade svaki put kada se film prikaže u bioskopu.

Bioskopska licenca organizacije PRS For Music obuhvata i druge načine korišćenja muzike u bioskopskim prostorima, uključujući muziku koja se pušta između projekcija, kao i događaje sa DJ nastupima ili izvođenjem muzike uživo.

(izvor: https://completemusicupdate.com/uk-copyright-tribunal-ruling-recognises-increased-value-of-music-in-cinema-says-prs/)

Kompanija Sony Music saopštila je za Financial Times da je do sada podnela više od 260.000 zahteva za uklanjanje (takedown) sadržaja koji pomoću veštačke inteligencije lažno imitira njene izvođače.

Broj prijava gotovo je udvostručen za samo šest meseci. U martu ove godine kompanija Sony Music je navela više od 135.000 zahteva, dok je godinu dana ranije taj broj iznosio oko 75.000, što ukazuje da borba protiv AI deepfake sadržaja (lažnog sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom) postaje sve teža, jer se uklonjeni materijal često ponovo pojavljuje na drugim platformama.

„Nastavićemo da štitimo prava naših izvođača i očekujemo od stiming servisa da reaguju brže i spreče ponovno pojavljivanje istog sadržaja, ali borba postaje sve teža“, navode iz Sony Musica.

Problem više nije ograničen samo na muziku. Martina McBride je upozorila na slučaj u kojem je prevarant uz pomoć AI-ja pokušao da se predstavi kao ona i umalo naveo jednog obožavaoca da ostane bez kuće. Na TikToku su se, takođe, pojavile lažne reklame u kojima su imena i likovi zvezda poput Taylor Swift i Rihanna korišćeni za phishing prevare (krađu podataka).

Taylor Swift se prethodno suočila i sa potpuno lažnom pesmom i „novim muzičkim spotom“ objavljenim na YouTube kanalu specijalizovanom za AI-generisanu muziku. Kanal je u međuvremenu ugašen. Američki zakonodavci pokušavaju da uvedu pravila protiv deepfake sadržaja koji nastaje bez pristanka osoba koje imitira. Predlog zakona „No Fakes Act“ još nije usvojen, dok pojedini izvođači u međuvremenu pokušavaju da se zaštite sami.

Taylor Swift je u aprilu zaštitila svoj glas kroz registraciju žiga, a istim putem su u junu krenuli i Lionel Richie i Backstreet Boys. Ipak, najveći deo svakodnevne borbe protiv lažnih snimaka i pesama i dalje pada na diskografske kuće i menadžment timove, koji moraju da pronađu sporni sadržaj, utvrde prava i zatraže njegovo uklanjanje.

Najnoviji podaci kompanije Sony Music pokazuju da se taj problem širi izuzetno brzo.

(izvor: musically.com)

U Ljubljani je 30. septembra održana stručna radionica posvećena unapređenju javnog saopštavanja, naplati naknada i mogućnostima za dalji razvoj tržišta. Domaćin ovogodišnjeg susreta bila je slovenačka organizacija Zavod IPF. Predstavnici Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) prisustvovali su ovom izuzetno važnom događaju.

Učesnici su tokom jednodnevnog programa razmenili iskustva i razgovarali o aktuelnim izazovima u oblasti javnog saopštavanja. Među glavnim temama bile su analiza pokazatelja uspešnosti rada organizacija i tarifa, kao i detaljna analiza javnog saopšavanja od strane različitih kategorija korisnika.

Susret u Ljubljani bio je prilika za razmenu iskustava i primera dobre prakse među organizacijama, sa ciljem daljeg unapređenja sistema javnog saopštavanja i ostvarivanja prava nosilaca srodnih prava.

Cilj nove inicijative je zaštita izvođača, autora i publike od finansijske štete i zloupotreba povezanih sa lažnim strimovima.

IFPI (International Federation of the Phonographic Industry) je danas predstavio Streaming Integrity Initiative (SII), novu inicijativu muzičke industrije usmerenu na borbu protiv prevara u strimingu i zaštitu izvođača, autora i publike od njihovih posledica.

SII uspostavlja skup osnovnih standarda i praksi koje učesnici u muzičkoj industriji treba da primenjuju kako bi sprečili, otkrili i suzbili prevare povezane sa strimingom.

Inicijativu, zajedno sa IFPI, podržavaju Absolute Label Services, ADA, AWAL, CD Baby, CmdShft, Ditto Music, FUGA, GoDigital, HYBE, IDOL, IMPALA, InnerCat Music Group, Merlin, Redeye, Revelator, RouteNote, Secretly Distribution, SonoSuite, Sony Music Group, Symphonic, The Orchard, Too Lost, Universal Music Group, Virgin Music Group, Warner Music Group, WIN i Zebralution.

Prevara u strimingu podrazumeva manipulaciju digitalnim muzičkim servisima sa ciljem ostvarivanja prihoda na osnovu reprodukcija koje nisu rezultat stvarnog slušanja. Takve aktivnosti često se odvijaju u velikim razmerama, narušavaju poverenje u streaming servise i preusmeravaju prihode koji pripadaju izvođačima, autorima, diskografskim kućama, muzičkim izdavačima i drugim učesnicima muzičke industrije.

Prepoznajući ključnu ulogu muzičkih distributera kao ulazne tačke u digitalni muzički ekosistem, kao i njihovu mogućnost da spreče da lažni i nezakonito distribuirani sadržaji dospeju do streaming platformi, SII definiše zajednički minimum industrijskih standarda kroz pet osnovnih obaveza.

Učesnici inicijative definisali su pet ključnih stavki budućeg delovanja:

• VERIFY (Provera) – Proveravati vlasništvo nad pravima i identitet korisnika kroz pouzdane procedure za verifikaciju prava i Know Your Customer (KYC) procese.
• VET (Kontrola sadržaja) – Proveravati sadržaj primenom efikasnih alata i procedura za identifikovanje povreda prava, prevarnih aktivnosti i rizika povezanih sa AI tehnologijama.
• ACT (Reagovanje) – Reagovati na sumnju na prevaru kroz otkrivanje, istragu i mere za sprečavanje i ublažavanje posledica, uključujući postupanje protiv ponovljenih prekršilaca.
• SHARE (Razmena informacija) – Razmenjivati informacije, kada je to pravno dozvoljeno, kako bi se sprečilo da akteri koji učestvuju u prevarama prelaze sa jednog servisa ili platforme na drugu.
• MEASURE (Merenje i unapređenje) – Meriti efikasnost i kontinuirano unapređivati sisteme za borbu protiv prevara, kako bi mogli da odgovore na nove metode i oblike zloupotreba.

Ove obaveze imaju za cilj unapređenje prevencije, efikasnije otkrivanje prevara, snažnije sprovođenje mera i veću saradnju unutar čitave muzičke industrije.

Nova inicijativa nadovezuje se na širu kampanju „End Streaming Fraud“, koju su pokrenuli IFPI i vodeće muzičke kompanije kako bi ukazali na sve veću pretnju koju prevare u strimingu predstavljaju za muzički ekosistem.

Sa razvojem tehnologije i sve širom dostupnošću alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji, efikasne mere za prevenciju i otkrivanje prevara, kao i koordinisano delovanje svih učesnika u muzičkom ekosistemu, postaju sve značajniji. Organizacije koje stoje iza inicijative pozvale su distributere, pružaoce digitalnih servisa, strukovna udruženja i druge zainteresovane strane da podrže SII i doprinesu snažnijem zajedničkom odgovoru industrije na prevare u strimingu.

Victoria Oakley, CEO kompanije IFPI, istakla je da prevare u strimingu direktno utiču na prihode legitimnih izvođača i autora.

„Prevara u strimingu (Streaming fraud) obmanjuje publiku i uskraćuje legitimnim izvođačima i autorima prihode koji bi s pravom trebalo da im pripadnu. Ovo je krađa, jednostavno rečeno“, navela je Oakley.

Ona je pozdravila podršku prvih distributera inicijativi Streaming Integrity Initiative i izrazila očekivanje da će ona doprineti direktnom, efikasnom i koordinisanom delovanju u cilju zaštite izvođača, autora i publike.

Helen Smith, Executive Chair organizacije IMPALA, podsetila je da je „IMPALA Digital Music Plan“, usvojen ranije ove godine, identifikovao saradnju na nivou čitave industrije kao jedan od ključnih prioriteta za dalji razvoj tržišta.

Streaming Integrity Initiative polazi od stava da nijedan deo muzičkog ekosistema ne može samostalno da reši problem prevara u strimingu. Distributeri imaju važnu ulogu jer predstavljaju jednu od ključnih ulaznih tačaka za sadržaj koji dospeva do DSP platformi. Same platforme, kao direktna veza sa publikom i upravljači fondovima iz kojih se isplaćuju autorski i izvođački prihodi, takođe imaju važnu ulogu u otkrivanju i suzbijanju prevara.

IFPI i organizacije koje podržavaju Streaming Integrity Initiative pozvale su sve relevantne učesnike muzičkog ekosistema da se priključe inicijativi i doprinesu stvaranju pouzdanijeg i transparentnijeg digitalnog muzičkog tržišta.

Više informacija na: https://www.ifpi.org/music-companies-unite-in-new-commitment-to-combat-streaming-fraud-in-order-to-protect-artists-songwriters-and-fans/

U Beogradu je dodeljena „Nagrada Milan Mladenović“ koju godinama unazad dodeljuje fondacija sa imenom legendarnog frontmena grupe Ekatarina Velika. Beogradska kantautorka Zhiva je pesmom ,,Atom“ (Glitch Records) postala osma laureatkinja „Nagrade Milan Mladenović“ za najbolju pesmu u regionu. Odluku da mlada umetnica Zhiva ponese ovo priznanje doneo je regionalni stručni žiri koji su ove godine činili: Pavica Čabrijan (Hrvatska), Nemanja Đorđević (Srbija), Lada Furlan Zaborac (Hrvatska), Jovan Matić (Srbija) i Ana Radonjić / Zoe Kida (Srbija). Laureatkinji „Nagrade Milan Mladenović“ sleduje novčana nagrada, statueta, kao i nastupi na „Arsenal Festu“ u Kragujevcu, „Ship showcase“ festivalu u Šibeniku, na festivalu ,,Modro i zeleno”, kao i direktan plasman u „Musicology Showcase“. Ceremoniji dodele prisustvovao je Nikola Vilotić, direktor „Organizacije proizvođača fonograma Srbije“.

,,Kad se sad nisam onesvestila… Ovo je ogromna čast – biti deo regionalne scene koja je i te kako vredna i divna. Hvala „Zadužbini Milana Mladenovića“ što nas podržavate kroz ovu nagradu”, izjavila je Iva Pažin – Zhiva po dobijanju nagrade dodeljne u BitefArtCafeu u Beogradu 21. septembra.

Sada već tradicionalno je dodeljena i nagrada za najinspirativniji vokal– ovoga puta u saradnji sa „Balkanrock“ portalom. Uredništvo je odlučilo da i ova nagrada u vidu mikrofona ode u ruke Ive Pažin – Zhive. Nagradu za najbolji tekst, koju daruje novosadska knjižara „Bulevar Books“ dobio je Stefan Savić-Bezz za pesmu ,,Jaz(z)”. Ivan Fece Firči, nekada bubnjar Ekatarine Velike, danas član Upravnog odbora „Zadužbine Milana Mladenovića“ i izumitelj „Firchie Drums“ doboša, dodelio je nagradu za najinovativnijeg bubnjara.Ove godine doboš je u rukama Milana Jejine-The Yeqyja zahvaljujući duetu koji je snimio sa PetromZ i pesmi ,,Bukvarom po glavi”.

„Nagrada Milan Mladenović“ ima za cilj da afirmiše mlade stvaraoce i da ukaže na što više talenata. Samim tim fondacija svake godine objavljuje CD kompilaciju finalista, ali i širi listu partnera i pratećih priznanja. Svečanost povodom dodele „Nagrade Milan Mladenović 2026“ u BitefArtCafeu završena je revijalnim nastupom Elene Vasove, prošlogodišnje laureatkinje.

(Sve fotografije: Zadužbina Milana Mladenovića; autorka: Iva Tanacković)

Nezadrživi uspon veštačke inteligencije iz korena menja muzički svet, donoseći sa sobom ozbiljne pravne i etičke dileme. Dok se tehnologija razvija, otvaraju se ključna pitanja: gde prestaje čovek, a počinje algoritam? Ko je zapravo vlasnik hibridnih dela nastalih u saradnji sa AI i kako će se novi muzičari izboriti za svoje mesto pod suncem na ovako transformisanom tržištu?

O izazovima zaštite zvučnih zapisa, neophodnosti transparentnog stvaralaštva i novim regulatornim pravilima koja će krojiti sutrašnjicu muzičke industrije, za jutarnji program Radio Beograda 1 govorio je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije i generaln sekretar Unije diskografa Srbije.

Predstvanici Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS) prisustvovali su drugom izdanju konferencije „Horizons 2026“ koje je održano u  Beogradu u organizaciji „Comtrade System Integration“. Skup je okupio predstavnike IT sektora, poslovne lidere i stručnjake, sa ciljem da kroz predavanja i diskusije otvori pitanja o tehnologijama i budućim poslovnim modelima.

Ovogodišnji program je obuhvatio nekoliko ključnih oblasti – od podataka i veštačke inteligencije, preko cloud tehnologija, do sajber bezbednosti. Poseban akcenat stavljen je na praktičnu primenu novih tehnologija i njihovu ulogu u donošenju poslovnih odluka.

Konferenciju je otvorio Veselin Jevrosimović, osnivač i predsednik „Comtrade Group“, koji je govorio o značaju ljudi i odnosa izgrađenih tokom dugogodišnjeg poslovanja kompanije. Uvodno obraćanje je bila i prilika za osvrt na razvoj kompanije i saradnju sa partnerima i klijentima kao što je OFPS.

Tokom konferencije učesnici su razgovarali o tome kako organizacije mogu bolje da koriste podatke i AI, kako cloud infrastruktura utiče na razvoj savremenog poslovanja i na koje načine kompanije mogu da odgovore na sve složenije bezbednosne izazove. Jedan deo programa posvećen je i širem pogledu na budućnost tehnologije i poslovanja, odnosno idejama koje mogu da otvore prostor za nove proizvode, usluge i modele saradnje.

„Horizons 2026“ je realizovan u duhu inicijativa pokrenutih prošle godine, a organizatori konferenciju vide i kao mesto za povezivanje stručnjaka i kompanija, razmenu iskustava i pokretanje novih poslovnih razgovora.

Međunarodna federacija fonografske industrije je objavila izveštaj „Muzika u EU 2026“, koji ukazuje na uspešnost evropskog muzičkog sektora i poziva na delotvornu primenu postojećih pravila kako bi se podržao budući rast.

Prihodi od snimljene muzike u Evropskoj uniji dostigli su 6,0 milijardi evra u 2025. godini, što predstavlja rast od 5,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu i čini 21,3 odsto ukupnih globalnih prihoda od snimljene muzike, navodi se u izveštaju „Muzika u EU 2026“ (Music in the EU 2026), novom godišnjem izveštaju Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI – International Federation of the Phonographic Industry) koji analizira rezultate, uticaj i budućnost evropskog muzičkog sektora.

Izveštaj pokazuje da evropski muzički ekosistem nastavlja da objedinjuje kulturni uticaj, tehnološke inovacije i ekonomski rast. Devet od 20 najvećih svetskih tržišta snimljene muzike nalazi se u Evropskoj uniji, a ona zajedno ostvaruju prihode od 5,1 milijarde evra. Prihodi od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine povećani su za 293 miliona evra.

Ovaj uspeh počiva na kontinuiranim ulaganjima diskografskih kompanija u otkrivanje, razvoj i promociju novih talenata. Diskografske kuće širom sveta uložile su 9,3 milijarde američkih dolara (8,3 milijarde evra) u A&R i marketing tokom 2025. godine, čime su umetnicima iz čitave Evrope pomogle da izgrade održive dugoročne karijere i dopru do publike širom sveta.

Izveštaj takođe ukazuje na snagu domaćeg repertoara širom kontinenta. Čak 53,5 odsto pesama koje su se našle među prvih 10 na listama na kraju godine u pojedinačnim zemljama izveli su domaći izvođači.

Striming i dalje predstavlja ključni pokretač rasta u regionu i činio je približno 66 odsto prihoda od snimljene muzike u Evropi tokom 2025. godine. Istovremeno, Evropa ostaje tržište sa značajnim potencijalom za dalji rast. Udeo stanovništva u Evropskoj uniji koje koristi plaćene servise za striming muzike iznosi 27 odsto, u poređenju sa 54 odsto u Sjedinjenim Američkim Državama i 47 odsto u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Victoria Oakley, izvršna direktorka Međunarodne federacije fonografske industrije (IFPI), izjavila je:

„Evropa ostaje jedna od velikih svetskih priča o uspehu kada je reč o muzici. Muzički sektor EU stvara radna mesta, podstiče inovacije, obogaćuje kulturu i pomaže evropskim umetnicima da dopru do publike širom sveta.

Taj uspeh počiva na ulaganjima, inovacijama i snažnom pravnom okviru koji prepoznaje vrednost kreativnosti. Kako nove tehnologije, uključujući veštačku inteligenciju, nastavljaju da se razvijaju, Evropa ima stvarnu priliku da pokaže globalno liderstvo tako što će obezbediti da se postojeća pravila delotvorno primenjuju i sprovode.“

Izveštaj „Muzika u EU 2026“ predstavljen je 9. septembra u Briselu, koji okuplja donosioce odluka, lidere industrije i druge aktere iz evropske muzičke zajednice radi razgovora o prilikama i izazovima koji će oblikovati budućnost ovog sektora.

Ključni nalazi izveštaja „Muzika u EU 2026“

• 6,0 milijardi evra – prihodi od snimljene muzike u EU u 2025. godini
• 5,1 odsto – rast prihoda od snimljene muzike u EU u 2025. godini
• 21,3 odsto – udeo EU u globalnim prihodima od snimljene muzike u 2025. godini
• 9 od 20 – devet od 20 najvećih svetskih tržišta nalazi se u EU, sa ukupnim prihodima od 5,1 milijarde evra
• 293 miliona evra – povećanje prihoda od snimljene muzike u EU tokom 2025. godine

Više informacija na: https://www.ifpi.org/eu-recorded-music-revenues-reach-e6-0-billion-as-european-music-culture-and-innovation-continue-to-excel/

Veštačka inteligencija sve snažnije ulazi u svet muzike, ali njen ubrzani razvoj istovremeno otvara brojna pitanja o autorskim i srodnim pravima, poreklu sadržaja i zaštiti rada muzičkih stvaralaca.

Prema poslednjim istraživanjima, gotovo 40 odsto muzike objavljene širom sveta tokom jula nastalo je, u određenoj meri, uz pomoć veštačke inteligencije, dok je čak 23 odsto analiziranih pesama u potpunosti generisano pomoću AI tehnologije. Sa razvojem ovih alata sve je aktuelnije pitanje ko se može smatrati autorom muzike koju stvara algoritam, na kojim se sadržajima treniraju AI modeli i na koji način kompozitori, tekstopisci i izvođači mogu biti zaštićeni od neovlašćenog korišćenja svog rada i glasa.

O pravnim izazovima koje donosi primena veštačke inteligencije u muzičkoj industriji, kao i o zaštiti autorskih prava u ovoj oblasti, govorio je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije, gostujući u programu „Jutro“ TV Prva.

Apple Music će od kraja ove godine početi da označava pesme nastale uz korišćenje veštačke inteligencije oznakom „Made With AI“. Kompanija je o novoj politici obavestila diskografske kuće i distributere, od kojih očekuje da prilikom dostavljanja muzike označe sadržaj koji je „u značajnoj meri nastao korišćenjem AI“. Ova odluka predstavlja nastavak uvođenja „AI transparency tags“, sistema za označavanje AI sadržaja koji je Apple Music uveo ranije ove godine. U početku je korišćenje oznaka bilo opciono, ali će ubuduće distributeri i diskografske kuće biti obavezni da ih koriste kada je AI upotrebljen za stvaranje značajnog dela sadržaja. Oznake se mogu odnositi na snimak, kompoziciju, omot ili muzički spot.

Apple se pritom oslanja na diskografske kuće i distributere, uz obrazloženje da su oni najbolje pozicionirani da znaju na koji način je određeni sadržaj nastao. Kompanija navodi da bi trebalo označiti pesme koje su „prvenstveno izvedene iz AI servisa“. Što se ovoga tiče, pristupi platformi se razlikuju. Deezer, recimo, AI-generisane pesme označava pomoću sopstvene tehnologije za detekciju, dok Spotify planira da označava AI „persone“, odnosno izvođače koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom. Tidal, sa druge strane, već označava AI-generisane pesme i ne isplaćuje im autorske naknade.

(izvor: completemusicupdate.com)