Apple Music će od kraja ove godine početi da označava pesme nastale uz korišćenje veštačke inteligencije oznakom „Made With AI“. Kompanija je o novoj politici obavestila diskografske kuće i distributere, od kojih očekuje da prilikom dostavljanja muzike označe sadržaj koji je „u značajnoj meri nastao korišćenjem AI“. Ova odluka predstavlja nastavak uvođenja „AI transparency tags“, sistema za označavanje AI sadržaja koji je Apple Music uveo ranije ove godine. U početku je korišćenje oznaka bilo opciono, ali će ubuduće distributeri i diskografske kuće biti obavezni da ih koriste kada je AI upotrebljen za stvaranje značajnog dela sadržaja. Oznake se mogu odnositi na snimak, kompoziciju, omot ili muzički spot.
Apple se pritom oslanja na diskografske kuće i distributere, uz obrazloženje da su oni najbolje pozicionirani da znaju na koji način je određeni sadržaj nastao. Kompanija navodi da bi trebalo označiti pesme koje su „prvenstveno izvedene iz AI servisa“. Što se ovoga tiče, pristupi platformi se razlikuju. Deezer, recimo, AI-generisane pesme označava pomoću sopstvene tehnologije za detekciju, dok Spotify planira da označava AI „persone“, odnosno izvođače koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom. Tidal, sa druge strane, već označava AI-generisane pesme i ne isplaćuje im autorske naknade.
Evropska muzička industrija ostvarila je značajnu pobedu u sporu oko korišćenja muzike za treniranje veštačke inteligencije. Pokrajinski sud u Minhenu presudio je u korist nemačke organizacije za kolektivno ostvarivanje prava autora GEMA u postupku protiv AI kompanije Suno.
Sud je utvrdio da je Suno bez dozvole koristio muzička dela iz repertoara GEMA za treniranje svog AI modela, kao i da je njegov model mogao da generiše muziku gotovo identičnu pojedinim zaštićenim delima. Sud je razmatrao tri slučaja navodnog kršenja autorskog prava i u sva tri presudio u korist GEMA. Postupak se odnosio na šest konkretnih muzičkih dela. Sud je zaključio da je Suno njihovim kopiranjem za potrebe treniranja modela, kao i čuvanjem modela na serverima u Nemačkoj, povredio autorsko pravo. Kao posebno važan element izdvojeno je takozvano „pamćenje“ podataka, odnosno mogućnost da se sadržaj iz podataka korišćenih za treniranje odrazi u rezultatima AI modela.
Na osnovu presude, Suno mora da prestane da reprodukuje šest spornih dela i da GEMA dostavi informacije o obimu njihovog korišćenja, kao i podatke o prihodima ostvarenim na osnovu tog korišćenja. Kompanija će, takođe, morati da plati naknadu štete. Iako je postupak obuhvatio šest dela, GEMA navodi da se obrazloženje presude odnosi i na druga dela iz njenog repertoara koja su korišćena za treniranje Suno modela. To praktično znači da će Suno morati da obezbedi odgovarajuće licence ukoliko želi da nastavi da koristi muziku iz repertoara GEMA u Evropi.
Presuda predstavlja jedan od najznačajnijih evropskih sudskih ishoda do sada u sporu između muzičkih autora i kompanija koje razvijaju AI sisteme za stvaranje sadržaja.
Veštačka inteligencija sve više menja muzičku industriju. Poslednja istraživanja pokazuju da je gotovo 40 odsto muzike objavljene u svetu tokom jula, u nekoj meri, nastalo uz pomoć veštačke inteligencije, dok je 23 odsto analiziranih pesama u potpunosti generisala veštačka inteligencija.
Takav rast otvara sve više pitanja – najpre, ko je autor muzike koju stvara algoritam, na kojim sadržajima se obučavaju AI modeli i kako zaštititi kompozitore, tekstopisce i izvođače od neovlašćenog korišćenja njihovog rada ili glasa.
O pravnim okvirima upotrebe veštačke inteligencije u muzici i zaštiti autorskih prava u „Jutarnjem programu“ RTS-a govorio je Nikola Vilotić, direktor Organizacije proizvođača fonograma Srbije.
Početkom avgusta, počela je primena još jednog niza ključnih odredbi „EU AI Act“, koja podrazumeva pravila o transparentnosti prema korisnicima, zahteve u pogledu usklađenosti AI sistema sa propisima, kao i nova ovlašćenja regulatornih tela za sprovođenje zakona.
Novinar portala musically.com navodi da „EU AI Act“ obuhvata veliki broj različitih oblasti. Kada je reč o njegovom uticaju na pojedince i njihov rad, najverovatnije je da će se on najpre odraziti na AI alate koji su već u upotrebi. Ipak, postoje i neke odredbe koje bi mogle imati direktan i značajan uticaj na muzičku industriju, a evo najvažnijih.
Transparentnost i označavanje AI sadržaja
Jedan od elemenata čija je primena sada obavezna, a koji već možemo da primetimo na DSP (Digital Service Provider) platformama, odnosi se na zahteve „EU AI Act“ u pogledu javne transparentnosti i obaveznog označavanja AI sadržaja. Generisane ili veštačkom inteligencijom izmenjene slike, audio i video sadržaji, kao i tekstualni sadržaji, moraju biti jasno označeni. Pored toga, takav sadržaj mora sadržati i mašinski čitljive oznake odnosno digitalne markere, kako bi platforme i korisnici mogli jednostavno da utvrde da je sadržaj generisan ili izmenjen pomoću AI tehnologije.
U međuvremenu pojavili su se novi sistemi za označavanje AI-generisane muzike, kao i startapi poput Genotone, koji razvijaju tehnologije za tzv. „Proof of Human“ odnosno digitalno potvrđivanje ljudskog autorstva ili učešća čoveka u nastanku sadržaja.
Sveobuhvatni sažeci skupova podataka korišćenih za obuku AI modela
Jedan od zahteva iz člana 53 ovog zakona koji je prirpemila Evropska Unija mogao bi imati još dalekosežnije posledice. Platforme koje „EU AI Act“ definiše kao „General-Purpose AI (GPAI)“ – odnosno velike AI sisteme obučene na ogromnim i raznovrsnim skupovima podataka, kao što su OpenAI ili Udio – sada moraju da vode tehničku dokumentaciju i objavljuju sažetke podataka korišćenih za obuku svojih modela.
U najjednostavnijem tumačenju, to znači da bi kompanije koje u Evropskoj uniji nude GPAI muzičke modele morale da objave sveobuhvatan sažetak skupova podataka korišćenih tokom obuke što, kada je reč o muzičkim modelima, praktično može značiti i navođenje pesama i drugih muzičkih dela koja su korišćena za treniranje modela. Do sada su se mnoge kompanije iz oblasti AI muzike tome protivile.
Muzička industrija, koja je već definisala principe za regulisanje upotrebe tehnologije veštačke inteligencije, dobila je sudske sporove u Nemačkoj protiv kompanija Suno i aktivno se zalaže za veću transparentnost u pogledu podataka korišćenih za obuku AI modela, pažljivo će pratiti kako bi ovo pravilo moglo da doprinese njenim interesima.
Evropski sudovi sada mogu da nalože AI kompanijama da dostave dokumentaciju koju zahtevaju propisi „EU AI Act“ tokom sudskog postupka, uključujući fazu pribavljanja i izvođenja dokaza u okviru pravnog spora. Biće posebno zanimljivo pratiti da li će i na koji način ova odredba biti korišćena u budućim sporovima između nosilaca prava i AI kompanija.
Pravo na isključenje dela iz AI obuke (opt-out)
Muzička industrija već duže vreme vodi raspravu o tome da li bi korišćenje dela kompozitora i izvođača za obuku AI modela trebalo da počiva na principu opt-in ili opt-out.
„EU AI Act“ u ovom pogledu predviđa da tvorci GPAI sistema moraju uspostaviti politiku i mehanizme kojima se identifikuju, poštuju i sprovode odluke nosilaca prava. To znači da, kada nosilac prava na određeno muzičko delo putem odgovarajućih digitalnih metapodataka označi da ne dozvoljava korišćenje tog dela za obuku AI modela, AI kompanije ne mogu zakonito koristiti takve snimke za obuku svojih modela namenjenih tržištu EU, osim ukoliko za to imaju odgovarajuću licencu.
Šta ovo znači za muzičku industriju?
Za nepoštovanje navedenih obaveza predviđene su značajne novčane kazne, kao i mogućnost preduzimanja drugih regulatornih mera, uključujući potencijalnu zabranu dostupnosti određenih AI sistema na tržištu EU. Kao što je već navedeno, promene koje su u skladu sa ovim novim pravilima već su vidljive u industriji. Nova regulativa bi mogla dodatno ubrzati razvoj potpuno licenciranih generativnih AI muzičkih modela, odnosno modela koji se obučavaju na zakonito pribavljenim i licenciranim muzičkim sadržajima.
Spotify uvodi nove mere protiv profila izvođača čiji su identiteti generisani veštačkom inteligencijom. Streaming platforma uvodi oznaku „AI Persona“, koja će ukazivati na profile izvođača zasnovane na identitetu generisanom pomoću veštačke inteligencije.
Prema navodima Spotifyja, oznaka treba da obavesti slušaoce da identitet izvođača „možda jeste generisan veštačkom inteligencijom i da ne predstavlja stvarnu osobu“. Muzika sa profila koji nose ovu oznaku po automatizmu će biti izuzeta iz personalizovanih preporuka na Spotifyju.
Oznaka će početi da se pojavljuje od sredine septembra, saopštio je Spotify u objavi od 11. avgusta.
Izvođači mogu putem Spotify for Artists da prijave da njihov profil predstavlja AI Persona. Međutim, Spotify navodi da samoprijavljivanje neće biti jedini način na koji će profil dobiti oznaku. U procesu će učestvovati i ljudski moderatori, kao i „AI investigative tools“. Kompanija će takođe samostalno pregledati profile i označavati one za koje proceni da njihov javni identitet „izgleda kao fotorealistični identitet generisan veštačkom inteligencijom“.
Spotify će u početnoj fazi obuhvatiti izvođače koji su dostigli „definisane pragove publike“, kako bi oznake prvenstveno bile primenjene na profile koje vidi najveći broj slušalaca. Nova oznaka predstavlja najnoviji korak u nastojanjima muzičke industrije da uvede jasnije označavanje ili ograničenja za muziku generisanu veštačkom inteligencijom.
Podsećamo da su u julu RIAA i IFPI predložili dve dobrovoljne oznake — „AI-generated“ i „AI-assisted“ — za označavanje snimaka nastalih uz pomoć veštačke inteligencije na servisima kao što su Spotify i Apple Music.
Od sredine septembra oznaka AI Persona na Spotifyju biće vidljiva na mobilnim uređajima na profilima izvođača, u banneru i odeljku „About“, u rezultatima pretrage, kao i uz numere u playlistama.Muzika AI Persona izvođača neće po automatizmu biti uključena ni u jednu Spotifyjevu uredničku ili algoritamsku preporuku, osim ukoliko slušalac, na primer, odluči da zapratiti tog AI Persona izvođača. Spotify je dodao da će slušaoci u narednim mesecima dobiti mogućnost da prijavljuju profile za koje sumnjaju da predstavljaju AI Personas. Kompanija naglašava da se oznaka odnosi na javni identitet izvođača – odnosno ime i vizuelni identitet profila – ne na način na koji je njegova muzika nastala.
„Iako postoji širok spektar načina na koje izvođači koriste AI kao kreativni alat, pitanje da li profil predstavlja stvarnu osobu jeste pitanje na koje Spotify može da ponudi jasnu procenu“, navodi kompanija.
Za detaljnije informacije o načinu nastanka određene numere, Spotify upućuje na funkcije AI Credits i SongDNA.
London, 30. jul 2026. – IFPI, međunarodna organizacija koja predstavlja diskografsku industriju, predstavila je novi skup principa koji će određivati da li snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije (GenAI) mogu biti uvršteni na zvanične muzičke top-liste.
Novi okvir uspostavlja jasnu granicu između dela koja su rezultat ljudske kreativnosti i sadržaja koji je u potpunosti generisan veštačkom inteligencijom ili nastao korišćenjem neovlašćenih AI modela. Istovremeno, cilj je da se spreči da pesme sa veštački uvećanim brojem strimova budu priznate i rangirane na zvaničnim listama.
Principi, koje su prethodno zajedno predstavile velike muzičke kompanije, među kojima su Sony Music, Universal Music Group i Warner Music Group, omogućavaju da se odgovorna upotreba veštačke inteligencije uklopi u kreativni proces, uz očuvanje autentičnosti ljudskog stvaralaštva.
Prema novim smernicama, snimak razvijen uz pomoć veštačke inteligencije može biti uvršten na zvanične top-liste samo ako ispunjava tri osnovna uslova:
AI servis koji je korišćen mora biti zakonit i odgovarajuće licenciran;
snimak mora biti pretežno delo ljudskog autora;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju brojem strimova ili plasmanom na listama.
Nova pravila razvijena su u saradnji sa članicama IFPI-ja širom sveta i namenjena su kao jedinstven okvir za sastavljače zvaničnih top-lista, industrijska udruženja i druge relevantne aktere muzičke industrije. Ona će najpre biti primenjena u mreži zvaničnih muzičkih top-lista koje funkcionišu pod okriljem IFPI-ja širom sveta. IFPI će najpre primeniti ove principe na zvaničnim top-listama kojima direktno upravlja u Latinskoj Americi, na Bliskom istoku, u Africi i jugoistočnoj Aziji, dok će kroz mrežu nacionalnih organizacija program biti proširen na još više od 20 nacionalnih sistema zvaničnih muzičkih lista.
Poslednjih godina na striming servisima pojavljuje se sve više pesama nastalih uz pomoć generativne veštačke inteligencije. Mnogi od tih sadržaja kreirani su alatima koji su trenirani na muzici izvođača bez njihove dozvole. Zbog toga diskografske kuće intenzivno rade na razvoju i licenciranju AI muzičkih servisa koji poštuju prava autora i nosilaca autorskih prava.
Ova inicijativa nadovezuje se na nedavno predstavljanje jedinstvenog sistema dobrovoljnog označavanja muzičkih numera, koji su zajednički razvili autori i kompanije iz muzičke industrije širom sveta. Novi sistem uvodi oznake „AI-Generated“ (generisano veštačkom inteligencijom) i „AI-Assisted“ (nastalo uz pomoć veštačke inteligencije), kako bi slušaocima bilo jasnije na koji način je veštačka inteligencija upotrebljena tokom procesa nastanka zvučnih snimaka. Očekuje se da će ovaj standard biti široko prihvaćen na digitalnim muzičkim servisima i drugim partnerskim platformama.
„Zvanične muzičke top-liste ne prate samo prodaju, već predstavljaju proslavu ljudske kreativnosti i stvaralaštva. Kao ljubitelji muzike, želimo da odamo priznanje umetnicima koji stvaraju dela koja volimo i zato je važno da top-liste nastave da promovišu muziku čije je središte ljudska kreativnost. Kada je pravilno licencirana i odobrena, veštačka inteligencija pruža uzbudljive mogućnosti za unapređenje kreativnog procesa. Ovi principi otvaraju prostor za takve inovacije, ali istovremeno sprečavaju da na top-liste dospeju pesme nastale korišćenjem sistema koji neovlašćeno koriste muziku umetnika. Veštačka inteligencija se razvija izuzetno brzo i od presudnog je značaja da muzička zajednica predvodi način na koji će tehnologija i ljudska kreativnost odgovorno napredovati zajedno.“
Ključni kriterijumi za uvrštavanje pesama na zvanične top-liste
Snimci nastali uz pomoć generativne veštačke inteligencije neće biti uvršteni na zvanične top-liste ukoliko postoji osnovana sumnja da ne ispunjavaju sve sledeće uslove:
korišćeni AI servisi moraju biti zakoniti i odgovarajuće licencirani;
snimak mora biti pretežno rezultat ljudskog rada;
ne sme postojati sumnja na manipulaciju rezultatima ili brojem strimova;
mora biti u skladu sa važećim zakonima, uključujući propise o autorskim i srodnim pravima, kao i pravima ličnosti;
objavljivanje snimka ne sme kršiti uslove korišćenja AI servisa koji je korišćen u njegovoj izradi;
upotreba generativne veštačke inteligencije mora biti jasno naznačena korisnicima na digitalnim servisima, u skladu sa važećim zakonima i industrijskim standardima za označavanje sadržaja.
2. jun 2026. – SoundExchange i IFPI, organizacija koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas su predstavili novu funkcionalnost koja omogućava automatsku dodelu Međunarodnog standardnog koda za zvučne snimke (ISRC – International Standard Recording Code), čime se pojednostavljuje postupak dobijanja ISRC kodova za pojedinačne zvučne snimke.
Nova funkcionalnost omogućava da se ISRC kod dodeli zvučnom snimku putem trenutne onlajn registracije. Ovim postupkom smanjuje se administrativno opterećenje za male diskografske kuće i umetnike koji samostalno objavljuju svoja izdanja, a koji ne upravljaju velikim katalozima snimaka. Istovremeno, omogućava se da svaki zvučni snimak bude pravilno identifikovan od samog početka.
Ovaj sistem predstavlja dopunu postojećem modelu, prema kojem nacionalne ISRC agencije (kao što je RIAA u Sjedinjenim Američkim Državama) diskografskim kućama i drugim nosiocima prava dodeljuju jedinstvene ISRC prefikse, na osnovu kojih oni sami dodeljuju ISRC kodove zvučnim snimcima koje proizvode. ISRC prefiksi se takođe dodeljuju i ISRC administratorima (ISRC managers), koji zatim dodeljuju ISRC kodove snimcima kojima upravljaju.
IFPI-jev sistem za automatsku dodelu ISRC kodova razvijen je i njime upravlja SoundExchange, koji održava najveću bazu ISRC kodova na svetu. Ova baza zasniva se na dugogodišnjem iskustvu kompanije u upravljanju muzičkim podacima, naprednim tehnologijama za uparivanje podataka i administraciji autorskih i srodnih prava velikih razmera.
Pre dodele novog ISRC koda, sistem proverava postojeću bazu podataka kako bi sprečio da jednom zvučnom snimku bude dodeljeno više različitih ISRC kodova. Nakon dodele, novi ISRC kod se registruje u bazi podataka, koja je dostupna putem javne internet stranice za pretragu.
„Pouzdana i standardizovana identifikacija predstavlja osnov pravične i efikasne muzičke industrije“, izjavio je Majkl Hup (Michael Huppe), predsednik i izvršni direktor kompanije SoundExchange. „Razvojem infrastrukture koja omogućava automatsku dodelu ISRC kodova za potrebe IFPI-ja doprinosimo pojednostavljenju procesa i omogućavamo da muzika brže i sigurnije stigne do tržišta.“
„Za globalnu diskografsku industriju, tačna i blagovremena identifikacija zvučnih snimaka od ključnog je značaja“, izjavila je Viktorija Oukli (Victoria Oakley),izvršna direktorka IFPI-ja. „Ova nova funkcionalnost pojednostavljuje postupak dodele ISRC kodova uz potpuno očuvanje integriteta ovog međunarodnog standarda, i zadovoljstvo nam je što u saradnji sa kompanijom SoundExchange predstavljamo praktično i tehnološki napredno rešenje za potrebe muzičke industrije.“
ISRC predstavlja međunarodno priznati standard za identifikaciju zvučnih snimaka i muzičkih spotova i ima ključnu ulogu u praćenju njihovog korišćenja, izveštavanju i upravljanju pravima širom sveta.
Automatizacijom ključnih delova procesa dodele ISRC kodova nova funkcionalnost doprinosi doslednijem upravljanju metapodacima, kao i smanjenju kašnjenja i grešaka koje se mogu javiti prilikom ručne obrade podataka.
Mogućnost automatske dodele ISRC kodova biće dostupna putem kanala koje ovlasti IFPI, uz podršku bezbedne i skalabilne tehnološke platforme kompanije SoundExchange.
10. jul (Vašington / Njujork / London) – Danas su IFPI, RIAA, A2IM, WIN, IMPALA, The Grammys, SAG-AFTRA i Human Artistry Campaign, koji predstavljaju širok spektar stvaralaca i kompanija iz oblasti snimljene muzike širom sveta, predstavili jedinstven pristup dobrovoljnom označavanju muzičkih numera kako bi slušaocima pružili jasnije informacije o upotrebi generativne veštačke inteligencije (GenAI) u zvučnim snimcima.
Razlikovanjem oznaka „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i „Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), ovaj sistem je osmišljen imajući u vidu široku globalnu primenu na digitalnim muzičkim servisima i kod drugih partnera. Oznake su zamišljene kao fleksibilan sistem koji će se razvijati u skladu sa tehnološkim napretkom i promenama regulatornih zahteva.
„Ljubitelji muzike žele da znaju da li je i na koji način generativna veštačka inteligencija korišćena u muzici koju slušaju. Imajući u vidu koliko su ljudska kreativnost i autentičnost važni ljubiteljima muzike širom sveta, ove oznake će obezbediti odmah razumljiv i lako primenljiv pristup transparentnosti. Svesni smo da se veštačka inteligencija koristi na različite kreativne načine, pa očekujemo da ćemo, kako se primena označavanja bude širila, a tehnologija razvijala, slušaocima pružati i dodatne informacije“, naveli su u zajedničkom saopštenju izvršna direktorka IFPI-ja Viki Oukli (Vikki Oakley) i predsednik i izvršni direktor RIAA Mič Glejzier (Mitch Glazier).
U aprilu je servis za strimovanje muzike Deezer saopštio da su numere generisane pomoću veštačke inteligencije činile 44% sve nove muzike dostavljene toj platformi, dok je Apple Musicnaveo da je više od jedne trećine numera koje se postavljaju na njegovu platformu „100% AI“. Istovremeno, sve veći broj umetnika istražuje načine da koristi veštačku inteligenciju kao podršku i unapređenje svog stvaralačkog procesa, ali ne i kao zamenu za sopstvenu kreativnost. Nove oznake pomoći će slušaocima da razlikuju snimke koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom od onih u kojima su ljudski umetnici koristili AI samo u ograničenom obimu.
Oznake za generativnu veštačku inteligenciju predstavljene danas nadovezuju se na dosadašnji rad brojnih partnera s ciljem uspostavljanja usklađenog i korisnicima razumljivog sistema koji bi podržao široko prihvatanje jedinstvenog industrijskog standarda u čitavom muzičkom ekosistemu.
„Nezavisna muzička zajednica zna da se čarolija muzike zasniva na autentičnoj vezi između umetnika i publike. Tehnologija će nastaviti da nudi nove načine stvaranja i uživanja u muzici, ali ta veza i dalje počiva na poverenju. Kako pitanja integriteta, autentičnosti i porekla sadržaja postaju sve značajnija, to poverenje zavisi od toga da ljudi znaju šta je zaista autentično. Zato A2IM podržava zajednički napor čitave muzičke industrije da uspostavi jasan i zajednički standard za označavanje sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije“, izjavio je Ian Harrison, izvršni direktor organizacije A2IM (American Association of Independent Music).
„Za umetnike i ljubitelje muzike širom sveta, istinska povezanost i međusobno poverenje predstavljaju osnov svega. Jasno označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije od ključnog je značaja, jer publici pruža transparentnost koju zaslužuje i podržava pristup usmeren na čoveka i bezbednost, za koji se globalna zajednica nezavisne muzike zalaže kroz WIN principe za generativnu veštačku inteligenciju. Primena zajedničkih standarda koje muzička industrija zajedno razvija predstavlja ključ za odgovorno korišćenje veštačke inteligencije i očuvanje kreativnosti u njenom središtu“, izjavila je Noemi Planas, izvršna direktorka organizacije WIN (Worldwide Independent Network).
„Kako je navedeno u IMPALA Digital Music Plan-u, uspostavljanje jedinstvenog okvira na nivou cele muzičke industrije sa standardnim definicijama i oznakama za sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije od presudnog je i hitnog značaja za nezavisni sektor. Pozdravljamo ovu inicijativu kao važan prvi korak ka uspostavljanju sistema utvrđivanja porekla sadržaja (provenance system) koji će čitava industrija moći s ponosom da prihvati kao oznaku kvaliteta. Ovo nije samo pitanje označavanja, već predstavlja temeljnu priliku za razvoj celokupnog sektora“, izjavila je Helen Smith, izvršna predsednica organizacije IMPALA, evropskog udruženja nezavisnih muzičkih kompanija.
„Kako se veštačka inteligencija sve više integriše u kreativni proces, i umetnici i ljubitelji muzike zaslužuju jasan način da saopšte kada je i na koji način korišćena“, izjavio je Harvey Mason Jr., izvršni direktor organizacije The Grammys. „Ova inicijativa obezbeđuje da kreativnost, autorstvo i umetnička namera ostanu u središtu svake pesme. Omogućavanje umetnicima da ispričaju tu priču jača poverenje i doprinosi održivijoj budućnosti muzike.“
„Transparentnost je od suštinskog značaja, ali predstavlja tek početak. Ljubitelji muzike imaju pravo da znaju kada je muzika koju slušaju generisana ili potpomognuta veštačkom inteligencijom, a izvođači zaslužuju tržište koje prepoznaje, vrednuje i štiti ljudsku kreativnost. Ovaj okvir predstavlja važan korak ka pružanju jasnih informacija slušaocima. SAG-AFTRA nastavlja da zastupa princip da se veštačka inteligencija ne sme koristiti za zamenu, imitiranje ili iskorišćavanje umetnika bez njihove saglasnosti i pravične naknade“, izjavio je Dankan Krabtri-Ireland (Duncan Crabtree-Ireland), nacionalni izvršni direktor i glavni pregovarač organizacije SAG-AFTRA.
Dr Mojja MekTir (Dr. Moiya McTier), viša savetnica kampanje Human Artistry Campaign, izjavila je: „Transparentnost je jedno od osnovnih načela Human Artistry Campaign-a i ovaj predlog ispunjava to obećanje. Iskrenost je oduvek bila najbolja politika, a ljubitelji muzike zaslužuju da znaju da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u snimcima koje slušaju. Human Artistry Campaign ceni saradnju, rad i posvećenost transparentnosti svih organizacija koje su zajednički pripremile ovaj istorijski predlog. Radujemo se njegovom širokom prihvatanju širom muzičkog ekosistema kao pristupa koji stavlja čoveka i umetnika u prvi plan.“
Nove oznake koriste vizuelne ikone kako bi ljubiteljima muzike omogućile brz uvid u to da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u izradi zvučnog snimka, uz podršku metapodataka i odgovarajućih sistema za distribuciju sadržaja. Ovakav pristup odgovara potrebi muzičke zajednice za jasnim i doslednim označavanjem, a istovremeno doprinosi usklađenosti sa regulatornim zahtevima koji se razvijaju u različitim državama. Organizacije će sarađivati sa digitalnim muzičkim servisima, distributerima, agregatorima i telima koja razvijaju industrijske standarde kako bi se obezbedila primena ovog sistema na nivou cele muzičke industrije.
Označavanje na nivou pojedinačnih muzičkih numera na digitalnim muzičkim servisima pomoći će slušaocima da razlikuju snimke označene kao „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), u skladu sa sledećim osnovnim smernicama i predloženim ikonama:
„Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je generativna veštačka inteligencija korišćena za stvaranje celokupnog ili pretežnog dela kreativnih elemenata zvučnog snimka.
To, na primer, obuhvata:
glavni vokal koji je generisan pomoću veštačke inteligencije;
ključnu instrumentalnu deonicu koja je generisana pomoću veštačke inteligencije; ili
muziku koja je u celosti nastala na osnovu tekstualnih ili drugih korisničkih upita (promptova) upućenih sistemu generativne veštačke inteligencije.
„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je zvučni snimak u najvećoj meri stvoren od strane ljudi i predstavlja izraz ljudske kreativnosti, ali je generativna veštačka inteligencija korišćena za pojedine kreativne (izražajne) elemente snimka. Glavni vokal i osnovne instrumentalne deonice izvode ljudi.
Ove oznake odnose se isključivo na upotrebu generativne veštačke inteligencije u zvučnim snimcima i biće dostupne za primenu u bliskoj budućnosti.
U ovoj fazi sistem ne obuhvata upotrebu generativne veštačke inteligencije u:
“Poštovani predsedavajući, poštovani generalni direktore, Vaša Ekselencijo, uvaženi delegati, dame i gospodo, Republika Srbija upućuje iskrene čestitke generalnom direktoru Darenu Tangu povodom njegovog ponovnog izbora i želi mu mnogo uspeha u budućem radu.
U okviru projekta EU4IM, uz podršku OECD-a, Srbija priprema studiju o uticaju prevara i piraterije na našu privredu. Ključno pitanje kojim se bavimo jeste kolika je stvarna šteta koju Srbija trpi usled ovih nezakonitih aktivnosti i koji sektori naše privrede su njima najviše pogođeni.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je Narodna skupština Republike Srbije nedavno ratifikovala Zakon o Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma. Zaštita geografskih oznaka možda ne predstavlja osnovu makroekonomije svake države, ali u svakoj zemlji može značajno doprineti boljem životu poljoprivrednika i razvoju ruralnih sredina.
Srbija pridaje veliki značaj sistemu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Danas su gotovo svi nosioci prava u Srbiji organizovani kroz osam specijalizovanih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, od kojih je najnovija organizacija koja zastupa likovne umetnike. Prema izveštaju CISAC-a, ukupan prihod svih organizacija u Srbiji porastao je za 9,2% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu, čime je Srbija zauzela 44. mesto u svetu po ukupnom iznosu prikupljenih naknada, što predstavlja veoma dobar rezultat za tržište naše veličine.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije takođe jača svoje kapacitete oslanjajući se na veštačku inteligenciju. U postupku ispitivanja patenata Zavod koristi sistem ANSERA, koji je razvila Evropska patentna organizacija, a uskoro će biti uveden i sistem za ispitivanje žigova zasnovan na veštačkoj inteligenciji.
Srbija već dugi niz godina gradi snažan sistem zaštite intelektualne svojine, uz značajnu podršku Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Želeo bih da zahvalim generalnom direktoru Darenu Tangu i njegovom timu na dosadašnjoj podršci i izrazim uverenje da ćemo uspešnu saradnju nastaviti i u godinama koje dolaze.
IMPALA, evropsko udruženje koje predstavlja nezavisni muzički sektor, predstavila je novi plan za transformaciju digitalnog muzičkog tržišta. Ističući da se sektor približava brojci od milijardu pretplatnika na servisima za striming muzike, IMPALA navodi da je to „razlog za slavlje“, ali istovremeno upozorava da postoji značajan potencijal da tržište postane „veće, pravednije, raznovrsnije i transparentnije“.
IMPALA ovaj trenutak opisuje kao „vreme za ambiciju, eksperimentisanje i saradnju“ u do sada neviđenim razmerama i definiše zajedničke ciljeve za razvoj digitalnog tržišta u kulturnom, finansijskom i održivom smislu. Fokus plana nije isključivo na strimingu, već na celokupnom digitalnom tržištu muzike, pri čemu IMPALA ukazuje na postojeće neravnomernosti u raspodeli vrednosti, ali i na zajedničke mogućnosti za razvoj.
U središtu IMPALA-inog plana nalazi se pet ključnih prioriteta, predstavljenih u duhu partnerstva i saradnje sa digitalnim servisima, kao i sa diskografskim kućama i distributerima:
povećati prihode i obezbediti njihovu pravedniju raspodelu, uz uklanjanje postojećih neravnomernosti u stvaranju vrednosti;
značajno unaprediti podršku novoj, perspektivnoj i raznovrsnoj muzici;
uspostaviti poverenje kroz jedinstveni sistem označavanja porekla (provenance) muzičkog sadržaja na nivou cele industrije;
zaustaviti prevare i negativne efekte prekomerne upotrebe veštačke inteligencije, uz razvoj odgovornih modela njene primene;
smanjiti uticaj na klimatske promene i ojačati zajedničke inovacije.
Predlozi su usvojeni na sednici Upravnog odbora IMPALA-e krajem juna, nakon dvomesečne revizije tokom koje su različiti akteri iz muzičke industrije pozvani da iznesu svoje prioritete. Plan precizira kako bi primena preporuka IMPALA-e izgledala u praksi, kako za digitalne muzičke servise, tako i za diskografske kuće i distributere u njihovom odnosu prema izvođačima i platformama.
Predlozi IMPALA-e imaju za cilj duboke sistemske promene. Oni se nadovezuju na ranije preporuke koje su i dalje aktuelne, kao i na nedavnu analizu Dana Faulera o razvoju dvostepenog modela ekonomije striminga i značaju raznovrsnosti i nezavisnosti u muzičkom sektoru, kao i na nedavno objavljen izveštaj Evropske unije o vidljivosti i otkrivanju muzike (discoverability) u Evropi.
Mark Kitkat, suvlasnik i generalni direktor kompanije Everlasting Popstock i kopredsedavajući radne grupe IMPALA-e, izjavio je:
„Zahvaljujemo svima koji su doprineli ovom procesu – pre svega našim članovima, ali i drugim muzičkim organizacijama i digitalnim platformama. Naši članovi veruju da je suština digitalne muzike povezivanje umetnika i publike, a naši predlozi imaju za cilj da tu vezu dodatno ojačaju. Istovremeno, postavljamo pitanje uticaja pojedinih mera na zdravlje tržišta, poput pragova monetizacije, obima besplatnih modela korišćenja, postojeće politike određivanja cena, kao i obaveze platformi da nastave da nude kompletan repertoar. Saradnja na ovim predlozima iz perspektive nezavisnog sektora podstaći će nova ulaganja u inovativnu muziku i pružiti veću podršku umetnicima koji je stvaraju.“
Gii Dejvi, izvršna direktorka britanskog udruženja AIM i kopredsedavajuća radne grupe IMPALA-e, dodala je:
„Milijardu pretplatnika pokazuje da je digitalno muzičko tržište dostiglo zrelu fazu razvoja i da ima kapacitet da donese uspeh velikom broju učesnika. Ovo vidimo kao priliku za ambiciozan, ali ostvariv plan kojim će se izgraditi tržište na kojem će autentična muzika napredovati, a svi pokušaji zloupotrebe sistema biti eliminisani. Uspeh na zrelom tržištu zahteva inovativnu i raznovrsnu ponudu, kao i saradnju oko zajedničkih ciljeva. Pozdravljamo nove mogućnosti za povezivanje izvođača i fanova, kao i sve veće razumevanje da borba protiv prevara i lažnog sadržaja zahteva saradnju cele industrije. Verujemo da postoji i prilika i hitna potreba za zajedničkim delovanjem u oblastima koje mogu biti transformativne i podstaći dalji rast, što smo definisali kroz pet jasnih prioriteta. Pozivamo naše ključne partnere u digitalnom sektoru da nam se pridruže u njihovoj realizaciji.“
Dan Fauler, autor studije „Powering an Independent and Culturally Diverse European Music Ecosystem“, izjavio je:
„Zdrav muzički ekosistem zavisi od pojedinačnih aktivnosti i saradnje svih učesnika na tržištu, uz poseban fokus na očuvanje kulturne raznovrsnosti. Proaktivan pristup inovacijama, utvrđivanju porekla sadržaja i zaštiti vrednosti muzike koju stvaraju ljudi biće od ključnog značaja u narednoj fazi razvoja naše industrije.“
Dario Draštata, predsedavajući IMPALA-e, predsednik regionalnog udruženja RUNDA Adria i izvršni direktor Dallas Recordsa, rekao je:
„Konkretne mere za unapređenje raznovrsnosti na svim tržištima predstavljaju jednu od centralnih tema našeg novog plana – bilo da je reč o kulturnoj, žanrovskoj, jezičkoj, geografskoj ili rodnoj raznovrsnosti i inkluziji. Naši predlozi uključuju dodatne podsticaje u sistemu isplata, ali i neophodne promene u alatima za otkrivanje muzike. Podržavamo sve češće zahteve za regulatornim merama, ali smatramo da ih treba iskoristiti kao priliku za unapređenje tržišta kroz ambiciju, eksperimentisanje i saradnju, kako bi se stvorili što ravnopravniji uslovi i podstakla zdrava tržišna konkurencija. Napredak ćemo proceniti za dvanaest meseci i pozivamo sve partnere iz muzičkog ekosistema da učestvuju u tom procesu.“
Franceska Trainini, predsednica IMPALA-e i članica Upravnog odbora italijanskog udruženja PMI, izjavila je:
„Nedavni izveštaji pokazuju koliko se može postići jasnom i dinamičnom saradnjom cele industrije. Prilika za uspostavljanje jedinstvenog sistema utvrđivanja porekla sadržaja je očigledna. Ako se pravilno razvije, takav sistem postaće osnova za nove alate za otkrivanje muzike, nova iskustva za fanove, efikasnija rešenja za licenciranje i nove poslovne mogućnosti u digitalnoj muzičkoj ekonomiji. Takođe predlažemo jedinstven pristup načinu na koji će se sadržaj generisan veštačkom inteligencijom tretirati u okviru raspodele tantijema, algoritama preporuke, sistema filtriranja i procesa postavljanja sadržaja, jer ovo pitanje prevazilazi samo označavanje sadržaja.“
Helen Smit, izvršna predsedavajuća IMPALA-e, zaključila je:
„Ako uspemo da ostvarimo ovu zajedničku ambiciju, veze između umetnika i publike biće snažnije, a veći broj izvođača i izdavača moći će održivo da živi od svog rada. Muzička ekonomija ponudiće više mogućnosti za rast i dugoročnu održivost. Time će biti postavljen novi standard, smanjena potreba za dodatnom regulativom i potvrđena vodeća uloga muzičkog sektora u oblasti poverenja i transparentnosti.“
O IMPALA-i
IMPALA je osnovana 2000. godine i danas predstavlja više od 6.000 nezavisnih muzičkih kompanija širom Evrope. Čak 99% evropskih muzičkih kompanija čine mala, mikro i srednja preduzeća, kao i umetnici koji samostalno objavljuju svoju muziku. Ovaj nezavisni sektor predvodi inovacije i otkrivanje novih izvođača i stvara više od 80% svih novih muzičkih izdanja, dok zapošljava oko 80% ljudi u evropskoj muzičkoj industriji.
Misija IMPALA-e je održivi razvoj nezavisnog muzičkog sektora, povećanje vrednosti koja se vraća umetnicima, promocija raznovrsnosti i preduzetništva, unapređenje zastupanja interesa sektora, podsticanje promena i olakšavanje pristupa finansiranju. Organizacija sprovodi brojne aktivnosti od značaja za svoje članove, a od 2025. godine realizuje novi program koji sufinansira program Kreativna Evropa kao evropska kulturna mreža. Novi plan za digitalno muzičko tržište predstavlja jedan od ključnih zadataka tog programa.
IMPALA organizuje i više programa nagrađivanja, kao i inicijativu „Friends of IMPALA“, namenjenu kompanijama koje žele da razviju stratešku saradnju sa evropskim nezavisnim muzičkim sektorom. Tokom 2026. godine IMPALA obeležava 25 godina rada serijalom intervjua „Faces of the Independent Sector“ i drugim pratećim aktivnostima.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom dokumentu predstavljaju isključivo stavove organizacije IMPALA i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili programa Kreativna Evropa. Evropska unija i nadležni organ za dodelu bespovratnih sredstava ne mogu se smatrati odgovornim za njihov sadržaj.
