2. jun 2026. – SoundExchange i IFPI, organizacija koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas su predstavili novu funkcionalnost koja omogućava automatsku dodelu Međunarodnog standardnog koda za zvučne snimke (ISRC – International Standard Recording Code), čime se pojednostavljuje postupak dobijanja ISRC kodova za pojedinačne zvučne snimke.
Nova funkcionalnost omogućava da se ISRC kod dodeli zvučnom snimku putem trenutne onlajn registracije. Ovim postupkom smanjuje se administrativno opterećenje za male diskografske kuće i umetnike koji samostalno objavljuju svoja izdanja, a koji ne upravljaju velikim katalozima snimaka. Istovremeno, omogućava se da svaki zvučni snimak bude pravilno identifikovan od samog početka.
Ovaj sistem predstavlja dopunu postojećem modelu, prema kojem nacionalne ISRC agencije (kao što je RIAA u Sjedinjenim Američkim Državama) diskografskim kućama i drugim nosiocima prava dodeljuju jedinstvene ISRC prefikse, na osnovu kojih oni sami dodeljuju ISRC kodove zvučnim snimcima koje proizvode. ISRC prefiksi se takođe dodeljuju i ISRC administratorima (ISRC managers), koji zatim dodeljuju ISRC kodove snimcima kojima upravljaju.
IFPI-jev sistem za automatsku dodelu ISRC kodova razvijen je i njime upravlja SoundExchange, koji održava najveću bazu ISRC kodova na svetu. Ova baza zasniva se na dugogodišnjem iskustvu kompanije u upravljanju muzičkim podacima, naprednim tehnologijama za uparivanje podataka i administraciji autorskih i srodnih prava velikih razmera.
Pre dodele novog ISRC koda, sistem proverava postojeću bazu podataka kako bi sprečio da jednom zvučnom snimku bude dodeljeno više različitih ISRC kodova. Nakon dodele, novi ISRC kod se registruje u bazi podataka, koja je dostupna putem javne internet stranice za pretragu.
„Pouzdana i standardizovana identifikacija predstavlja osnov pravične i efikasne muzičke industrije“, izjavio je Majkl Hup (Michael Huppe), predsednik i izvršni direktor kompanije SoundExchange. „Razvojem infrastrukture koja omogućava automatsku dodelu ISRC kodova za potrebe IFPI-ja doprinosimo pojednostavljenju procesa i omogućavamo da muzika brže i sigurnije stigne do tržišta.“
„Za globalnu diskografsku industriju, tačna i blagovremena identifikacija zvučnih snimaka od ključnog je značaja“, izjavila je Viktorija Oukli (Victoria Oakley),izvršna direktorka IFPI-ja. „Ova nova funkcionalnost pojednostavljuje postupak dodele ISRC kodova uz potpuno očuvanje integriteta ovog međunarodnog standarda, i zadovoljstvo nam je što u saradnji sa kompanijom SoundExchange predstavljamo praktično i tehnološki napredno rešenje za potrebe muzičke industrije.“
ISRC predstavlja međunarodno priznati standard za identifikaciju zvučnih snimaka i muzičkih spotova i ima ključnu ulogu u praćenju njihovog korišćenja, izveštavanju i upravljanju pravima širom sveta.
Automatizacijom ključnih delova procesa dodele ISRC kodova nova funkcionalnost doprinosi doslednijem upravljanju metapodacima, kao i smanjenju kašnjenja i grešaka koje se mogu javiti prilikom ručne obrade podataka.
Mogućnost automatske dodele ISRC kodova biće dostupna putem kanala koje ovlasti IFPI, uz podršku bezbedne i skalabilne tehnološke platforme kompanije SoundExchange.
10. jul (Vašington / Njujork / London) – Danas su IFPI, RIAA, A2IM, WIN, IMPALA, The Grammys, SAG-AFTRA i Human Artistry Campaign, koji predstavljaju širok spektar stvaralaca i kompanija iz oblasti snimljene muzike širom sveta, predstavili jedinstven pristup dobrovoljnom označavanju muzičkih numera kako bi slušaocima pružili jasnije informacije o upotrebi generativne veštačke inteligencije (GenAI) u zvučnim snimcima.
Razlikovanjem oznaka „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i „Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), ovaj sistem je osmišljen imajući u vidu široku globalnu primenu na digitalnim muzičkim servisima i kod drugih partnera. Oznake su zamišljene kao fleksibilan sistem koji će se razvijati u skladu sa tehnološkim napretkom i promenama regulatornih zahteva.
„Ljubitelji muzike žele da znaju da li je i na koji način generativna veštačka inteligencija korišćena u muzici koju slušaju. Imajući u vidu koliko su ljudska kreativnost i autentičnost važni ljubiteljima muzike širom sveta, ove oznake će obezbediti odmah razumljiv i lako primenljiv pristup transparentnosti. Svesni smo da se veštačka inteligencija koristi na različite kreativne načine, pa očekujemo da ćemo, kako se primena označavanja bude širila, a tehnologija razvijala, slušaocima pružati i dodatne informacije“, naveli su u zajedničkom saopštenju izvršna direktorka IFPI-ja Viki Oukli (Vikki Oakley) i predsednik i izvršni direktor RIAA Mič Glejzier (Mitch Glazier).
U aprilu je servis za strimovanje muzike Deezer saopštio da su numere generisane pomoću veštačke inteligencije činile 44% sve nove muzike dostavljene toj platformi, dok je Apple Musicnaveo da je više od jedne trećine numera koje se postavljaju na njegovu platformu „100% AI“. Istovremeno, sve veći broj umetnika istražuje načine da koristi veštačku inteligenciju kao podršku i unapređenje svog stvaralačkog procesa, ali ne i kao zamenu za sopstvenu kreativnost. Nove oznake pomoći će slušaocima da razlikuju snimke koji su u potpunosti generisani veštačkom inteligencijom od onih u kojima su ljudski umetnici koristili AI samo u ograničenom obimu.
Oznake za generativnu veštačku inteligenciju predstavljene danas nadovezuju se na dosadašnji rad brojnih partnera s ciljem uspostavljanja usklađenog i korisnicima razumljivog sistema koji bi podržao široko prihvatanje jedinstvenog industrijskog standarda u čitavom muzičkom ekosistemu.
„Nezavisna muzička zajednica zna da se čarolija muzike zasniva na autentičnoj vezi između umetnika i publike. Tehnologija će nastaviti da nudi nove načine stvaranja i uživanja u muzici, ali ta veza i dalje počiva na poverenju. Kako pitanja integriteta, autentičnosti i porekla sadržaja postaju sve značajnija, to poverenje zavisi od toga da ljudi znaju šta je zaista autentično. Zato A2IM podržava zajednički napor čitave muzičke industrije da uspostavi jasan i zajednički standard za označavanje sadržaja nastalog uz pomoć veštačke inteligencije“, izjavio je Ian Harrison, izvršni direktor organizacije A2IM (American Association of Independent Music).
„Za umetnike i ljubitelje muzike širom sveta, istinska povezanost i međusobno poverenje predstavljaju osnov svega. Jasno označavanje sadržaja generisanog pomoću veštačke inteligencije od ključnog je značaja, jer publici pruža transparentnost koju zaslužuje i podržava pristup usmeren na čoveka i bezbednost, za koji se globalna zajednica nezavisne muzike zalaže kroz WIN principe za generativnu veštačku inteligenciju. Primena zajedničkih standarda koje muzička industrija zajedno razvija predstavlja ključ za odgovorno korišćenje veštačke inteligencije i očuvanje kreativnosti u njenom središtu“, izjavila je Noemi Planas, izvršna direktorka organizacije WIN (Worldwide Independent Network).
„Kako je navedeno u IMPALA Digital Music Plan-u, uspostavljanje jedinstvenog okvira na nivou cele muzičke industrije sa standardnim definicijama i oznakama za sadržaj generisan pomoću veštačke inteligencije od presudnog je i hitnog značaja za nezavisni sektor. Pozdravljamo ovu inicijativu kao važan prvi korak ka uspostavljanju sistema utvrđivanja porekla sadržaja (provenance system) koji će čitava industrija moći s ponosom da prihvati kao oznaku kvaliteta. Ovo nije samo pitanje označavanja, već predstavlja temeljnu priliku za razvoj celokupnog sektora“, izjavila je Helen Smith, izvršna predsednica organizacije IMPALA, evropskog udruženja nezavisnih muzičkih kompanija.
„Kako se veštačka inteligencija sve više integriše u kreativni proces, i umetnici i ljubitelji muzike zaslužuju jasan način da saopšte kada je i na koji način korišćena“, izjavio je Harvey Mason Jr., izvršni direktor organizacije The Grammys. „Ova inicijativa obezbeđuje da kreativnost, autorstvo i umetnička namera ostanu u središtu svake pesme. Omogućavanje umetnicima da ispričaju tu priču jača poverenje i doprinosi održivijoj budućnosti muzike.“
„Transparentnost je od suštinskog značaja, ali predstavlja tek početak. Ljubitelji muzike imaju pravo da znaju kada je muzika koju slušaju generisana ili potpomognuta veštačkom inteligencijom, a izvođači zaslužuju tržište koje prepoznaje, vrednuje i štiti ljudsku kreativnost. Ovaj okvir predstavlja važan korak ka pružanju jasnih informacija slušaocima. SAG-AFTRA nastavlja da zastupa princip da se veštačka inteligencija ne sme koristiti za zamenu, imitiranje ili iskorišćavanje umetnika bez njihove saglasnosti i pravične naknade“, izjavio je Dankan Krabtri-Ireland (Duncan Crabtree-Ireland), nacionalni izvršni direktor i glavni pregovarač organizacije SAG-AFTRA.
Dr Mojja MekTir (Dr. Moiya McTier), viša savetnica kampanje Human Artistry Campaign, izjavila je: „Transparentnost je jedno od osnovnih načela Human Artistry Campaign-a i ovaj predlog ispunjava to obećanje. Iskrenost je oduvek bila najbolja politika, a ljubitelji muzike zaslužuju da znaju da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u snimcima koje slušaju. Human Artistry Campaign ceni saradnju, rad i posvećenost transparentnosti svih organizacija koje su zajednički pripremile ovaj istorijski predlog. Radujemo se njegovom širokom prihvatanju širom muzičkog ekosistema kao pristupa koji stavlja čoveka i umetnika u prvi plan.“
Nove oznake koriste vizuelne ikone kako bi ljubiteljima muzike omogućile brz uvid u to da li je i na koji način veštačka inteligencija korišćena u izradi zvučnog snimka, uz podršku metapodataka i odgovarajućih sistema za distribuciju sadržaja. Ovakav pristup odgovara potrebi muzičke zajednice za jasnim i doslednim označavanjem, a istovremeno doprinosi usklađenosti sa regulatornim zahtevima koji se razvijaju u različitim državama. Organizacije će sarađivati sa digitalnim muzičkim servisima, distributerima, agregatorima i telima koja razvijaju industrijske standarde kako bi se obezbedila primena ovog sistema na nivou cele muzičke industrije.
Označavanje na nivou pojedinačnih muzičkih numera na digitalnim muzičkim servisima pomoći će slušaocima da razlikuju snimke označene kao „Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated)i„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted), u skladu sa sledećim osnovnim smernicama i predloženim ikonama:
„Generisano pomoću veštačke inteligencije“ (AI-Generated) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je generativna veštačka inteligencija korišćena za stvaranje celokupnog ili pretežnog dela kreativnih elemenata zvučnog snimka.
To, na primer, obuhvata:
glavni vokal koji je generisan pomoću veštačke inteligencije;
ključnu instrumentalnu deonicu koja je generisana pomoću veštačke inteligencije; ili
muziku koja je u celosti nastala na osnovu tekstualnih ili drugih korisničkih upita (promptova) upućenih sistemu generativne veštačke inteligencije.
„Potpomognuto veštačkom inteligencijom“ (AI-Assisted) (oznaka na nivou muzičke numere)
Ova oznaka se primenjuje kada je zvučni snimak u najvećoj meri stvoren od strane ljudi i predstavlja izraz ljudske kreativnosti, ali je generativna veštačka inteligencija korišćena za pojedine kreativne (izražajne) elemente snimka. Glavni vokal i osnovne instrumentalne deonice izvode ljudi.
Ove oznake odnose se isključivo na upotrebu generativne veštačke inteligencije u zvučnim snimcima i biće dostupne za primenu u bliskoj budućnosti.
U ovoj fazi sistem ne obuhvata upotrebu generativne veštačke inteligencije u:
“Poštovani predsedavajući, poštovani generalni direktore, Vaša Ekselencijo, uvaženi delegati, dame i gospodo, Republika Srbija upućuje iskrene čestitke generalnom direktoru Darenu Tangu povodom njegovog ponovnog izbora i želi mu mnogo uspeha u budućem radu.
U okviru projekta EU4IM, uz podršku OECD-a, Srbija priprema studiju o uticaju prevara i piraterije na našu privredu. Ključno pitanje kojim se bavimo jeste kolika je stvarna šteta koju Srbija trpi usled ovih nezakonitih aktivnosti i koji sektori naše privrede su njima najviše pogođeni.
Sa zadovoljstvom vas obaveštavam da je Narodna skupština Republike Srbije nedavno ratifikovala Zakon o Ženevskom aktu Lisabonskog sporazuma. Zaštita geografskih oznaka možda ne predstavlja osnovu makroekonomije svake države, ali u svakoj zemlji može značajno doprineti boljem životu poljoprivrednika i razvoju ruralnih sredina.
Srbija pridaje veliki značaj sistemu kolektivnog ostvarivanja autorskog i srodnih prava. Danas su gotovo svi nosioci prava u Srbiji organizovani kroz osam specijalizovanih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava, od kojih je najnovija organizacija koja zastupa likovne umetnike. Prema izveštaju CISAC-a, ukupan prihod svih organizacija u Srbiji porastao je za 9,2% u 2024. godini u odnosu na prethodnu godinu, čime je Srbija zauzela 44. mesto u svetu po ukupnom iznosu prikupljenih naknada, što predstavlja veoma dobar rezultat za tržište naše veličine.
Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije takođe jača svoje kapacitete oslanjajući se na veštačku inteligenciju. U postupku ispitivanja patenata Zavod koristi sistem ANSERA, koji je razvila Evropska patentna organizacija, a uskoro će biti uveden i sistem za ispitivanje žigova zasnovan na veštačkoj inteligenciji.
Srbija već dugi niz godina gradi snažan sistem zaštite intelektualne svojine, uz značajnu podršku Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO). Želeo bih da zahvalim generalnom direktoru Darenu Tangu i njegovom timu na dosadašnjoj podršci i izrazim uverenje da ćemo uspešnu saradnju nastaviti i u godinama koje dolaze.
IMPALA, evropsko udruženje koje predstavlja nezavisni muzički sektor, predstavila je novi plan za transformaciju digitalnog muzičkog tržišta. Ističući da se sektor približava brojci od milijardu pretplatnika na servisima za striming muzike, IMPALA navodi da je to „razlog za slavlje“, ali istovremeno upozorava da postoji značajan potencijal da tržište postane „veće, pravednije, raznovrsnije i transparentnije“.
IMPALA ovaj trenutak opisuje kao „vreme za ambiciju, eksperimentisanje i saradnju“ u do sada neviđenim razmerama i definiše zajedničke ciljeve za razvoj digitalnog tržišta u kulturnom, finansijskom i održivom smislu. Fokus plana nije isključivo na strimingu, već na celokupnom digitalnom tržištu muzike, pri čemu IMPALA ukazuje na postojeće neravnomernosti u raspodeli vrednosti, ali i na zajedničke mogućnosti za razvoj.
U središtu IMPALA-inog plana nalazi se pet ključnih prioriteta, predstavljenih u duhu partnerstva i saradnje sa digitalnim servisima, kao i sa diskografskim kućama i distributerima:
povećati prihode i obezbediti njihovu pravedniju raspodelu, uz uklanjanje postojećih neravnomernosti u stvaranju vrednosti;
značajno unaprediti podršku novoj, perspektivnoj i raznovrsnoj muzici;
uspostaviti poverenje kroz jedinstveni sistem označavanja porekla (provenance) muzičkog sadržaja na nivou cele industrije;
zaustaviti prevare i negativne efekte prekomerne upotrebe veštačke inteligencije, uz razvoj odgovornih modela njene primene;
smanjiti uticaj na klimatske promene i ojačati zajedničke inovacije.
Predlozi su usvojeni na sednici Upravnog odbora IMPALA-e krajem juna, nakon dvomesečne revizije tokom koje su različiti akteri iz muzičke industrije pozvani da iznesu svoje prioritete. Plan precizira kako bi primena preporuka IMPALA-e izgledala u praksi, kako za digitalne muzičke servise, tako i za diskografske kuće i distributere u njihovom odnosu prema izvođačima i platformama.
Predlozi IMPALA-e imaju za cilj duboke sistemske promene. Oni se nadovezuju na ranije preporuke koje su i dalje aktuelne, kao i na nedavnu analizu Dana Faulera o razvoju dvostepenog modela ekonomije striminga i značaju raznovrsnosti i nezavisnosti u muzičkom sektoru, kao i na nedavno objavljen izveštaj Evropske unije o vidljivosti i otkrivanju muzike (discoverability) u Evropi.
Mark Kitkat, suvlasnik i generalni direktor kompanije Everlasting Popstock i kopredsedavajući radne grupe IMPALA-e, izjavio je:
„Zahvaljujemo svima koji su doprineli ovom procesu – pre svega našim članovima, ali i drugim muzičkim organizacijama i digitalnim platformama. Naši članovi veruju da je suština digitalne muzike povezivanje umetnika i publike, a naši predlozi imaju za cilj da tu vezu dodatno ojačaju. Istovremeno, postavljamo pitanje uticaja pojedinih mera na zdravlje tržišta, poput pragova monetizacije, obima besplatnih modela korišćenja, postojeće politike određivanja cena, kao i obaveze platformi da nastave da nude kompletan repertoar. Saradnja na ovim predlozima iz perspektive nezavisnog sektora podstaći će nova ulaganja u inovativnu muziku i pružiti veću podršku umetnicima koji je stvaraju.“
Gii Dejvi, izvršna direktorka britanskog udruženja AIM i kopredsedavajuća radne grupe IMPALA-e, dodala je:
„Milijardu pretplatnika pokazuje da je digitalno muzičko tržište dostiglo zrelu fazu razvoja i da ima kapacitet da donese uspeh velikom broju učesnika. Ovo vidimo kao priliku za ambiciozan, ali ostvariv plan kojim će se izgraditi tržište na kojem će autentična muzika napredovati, a svi pokušaji zloupotrebe sistema biti eliminisani. Uspeh na zrelom tržištu zahteva inovativnu i raznovrsnu ponudu, kao i saradnju oko zajedničkih ciljeva. Pozdravljamo nove mogućnosti za povezivanje izvođača i fanova, kao i sve veće razumevanje da borba protiv prevara i lažnog sadržaja zahteva saradnju cele industrije. Verujemo da postoji i prilika i hitna potreba za zajedničkim delovanjem u oblastima koje mogu biti transformativne i podstaći dalji rast, što smo definisali kroz pet jasnih prioriteta. Pozivamo naše ključne partnere u digitalnom sektoru da nam se pridruže u njihovoj realizaciji.“
Dan Fauler, autor studije „Powering an Independent and Culturally Diverse European Music Ecosystem“, izjavio je:
„Zdrav muzički ekosistem zavisi od pojedinačnih aktivnosti i saradnje svih učesnika na tržištu, uz poseban fokus na očuvanje kulturne raznovrsnosti. Proaktivan pristup inovacijama, utvrđivanju porekla sadržaja i zaštiti vrednosti muzike koju stvaraju ljudi biće od ključnog značaja u narednoj fazi razvoja naše industrije.“
Dario Draštata, predsedavajući IMPALA-e, predsednik regionalnog udruženja RUNDA Adria i izvršni direktor Dallas Recordsa, rekao je:
„Konkretne mere za unapređenje raznovrsnosti na svim tržištima predstavljaju jednu od centralnih tema našeg novog plana – bilo da je reč o kulturnoj, žanrovskoj, jezičkoj, geografskoj ili rodnoj raznovrsnosti i inkluziji. Naši predlozi uključuju dodatne podsticaje u sistemu isplata, ali i neophodne promene u alatima za otkrivanje muzike. Podržavamo sve češće zahteve za regulatornim merama, ali smatramo da ih treba iskoristiti kao priliku za unapređenje tržišta kroz ambiciju, eksperimentisanje i saradnju, kako bi se stvorili što ravnopravniji uslovi i podstakla zdrava tržišna konkurencija. Napredak ćemo proceniti za dvanaest meseci i pozivamo sve partnere iz muzičkog ekosistema da učestvuju u tom procesu.“
Franceska Trainini, predsednica IMPALA-e i članica Upravnog odbora italijanskog udruženja PMI, izjavila je:
„Nedavni izveštaji pokazuju koliko se može postići jasnom i dinamičnom saradnjom cele industrije. Prilika za uspostavljanje jedinstvenog sistema utvrđivanja porekla sadržaja je očigledna. Ako se pravilno razvije, takav sistem postaće osnova za nove alate za otkrivanje muzike, nova iskustva za fanove, efikasnija rešenja za licenciranje i nove poslovne mogućnosti u digitalnoj muzičkoj ekonomiji. Takođe predlažemo jedinstven pristup načinu na koji će se sadržaj generisan veštačkom inteligencijom tretirati u okviru raspodele tantijema, algoritama preporuke, sistema filtriranja i procesa postavljanja sadržaja, jer ovo pitanje prevazilazi samo označavanje sadržaja.“
Helen Smit, izvršna predsedavajuća IMPALA-e, zaključila je:
„Ako uspemo da ostvarimo ovu zajedničku ambiciju, veze između umetnika i publike biće snažnije, a veći broj izvođača i izdavača moći će održivo da živi od svog rada. Muzička ekonomija ponudiće više mogućnosti za rast i dugoročnu održivost. Time će biti postavljen novi standard, smanjena potreba za dodatnom regulativom i potvrđena vodeća uloga muzičkog sektora u oblasti poverenja i transparentnosti.“
O IMPALA-i
IMPALA je osnovana 2000. godine i danas predstavlja više od 6.000 nezavisnih muzičkih kompanija širom Evrope. Čak 99% evropskih muzičkih kompanija čine mala, mikro i srednja preduzeća, kao i umetnici koji samostalno objavljuju svoju muziku. Ovaj nezavisni sektor predvodi inovacije i otkrivanje novih izvođača i stvara više od 80% svih novih muzičkih izdanja, dok zapošljava oko 80% ljudi u evropskoj muzičkoj industriji.
Misija IMPALA-e je održivi razvoj nezavisnog muzičkog sektora, povećanje vrednosti koja se vraća umetnicima, promocija raznovrsnosti i preduzetništva, unapređenje zastupanja interesa sektora, podsticanje promena i olakšavanje pristupa finansiranju. Organizacija sprovodi brojne aktivnosti od značaja za svoje članove, a od 2025. godine realizuje novi program koji sufinansira program Kreativna Evropa kao evropska kulturna mreža. Novi plan za digitalno muzičko tržište predstavlja jedan od ključnih zadataka tog programa.
IMPALA organizuje i više programa nagrađivanja, kao i inicijativu „Friends of IMPALA“, namenjenu kompanijama koje žele da razviju stratešku saradnju sa evropskim nezavisnim muzičkim sektorom. Tokom 2026. godine IMPALA obeležava 25 godina rada serijalom intervjua „Faces of the Independent Sector“ i drugim pratećim aktivnostima.
Stavovi i mišljenja izneta u ovom dokumentu predstavljaju isključivo stavove organizacije IMPALA i ne odražavaju nužno stavove Evropske unije ili programa Kreativna Evropa. Evropska unija i nadležni organ za dodelu bespovratnih sredstava ne mogu se smatrati odgovornim za njihov sadržaj.
Svetski dan muzike obeležava se 21. juna širom sveta kao praznik muzike, umetnosti i zajedništva. Nastao je 1982. godine u Francuskoj pod nazivom „Fête de la Musique“, sa idejom da muzika bude dostupna svima i da se izvodi na trgovima, ulicama, u parkovima i drugim javnim prostorima.
Danas se obeležava u više od 120 zemalja kroz besplatne koncerte i nastupe profesionalnih i amaterskih muzičara.
Muzika povezuje ljude različitih kultura, jezika i generacija, a Svetski dan muzike podseća nas na njen značaj u svakodnevnom životu, kao i na moć umetnosti da inspiriše, spaja i oplemenjuje društvo.
🎵🎶 „Tamo gde reči prestaju, muzika počinje.“ – inspirativna poruka koja najbolje oslikava duh ovog dana
Upravni odbor je, u skladu sa Statutom i Poslovnikom Skupštine, sazvao i zakazao redovnu sednicu Skupštine. Redovna sednica Skupštine Organizacije proizvođača fonograma Srbije-OFPS održaće se u nedelju, 28.06.2026. godine u 14h u hotelu Hajat u Beogradu.
U okviru Udruženja za kreativnu industriju Privredne komore Srbije, za dan 29.05.2026. godine sazvana je sednica Grupacije muzičke industrije, koja će se održati u Privrednoj komori Srbije, Resavska 15, sa početkom u 11:00 časova.
Delegacija OFPS-a prisustvovala je IFPI European PRC konferenciji u Briselu, održanoj 20. i 21. maja 2026. godine, u organizaciji IFPI-a.
Konferencija je okupila predstavnike kolektivnih organizacija i muzičke industrije iz velikog broja evropskih zemalja, a glavne teme bile su unapređenje sistema licenciranja poslovnih i radnih prostora i efikasnije upravljanje prihodima od javnog saopštavanja muzike.
Posebna pažnja posvećena je poslovnim i radnim prostorima u kojima se koristi muzika, poput kancelarija, coworking prostora, call centara i drugih objekata, koji predstavljaju značajan potencijal za porast prihoda.Tokom konferencije predstavljena su iskustva evropskih kolektivnih organizacija u vezi sa unapređenjem modela raspodele prihoda, kao i različiti pristupi prikupljanju i obradi podataka koji mogu doprineti većoj preciznosti raspodele.Značajan deo konferencije bio je posvećen i razvoju AI tehnologije, njenom uticaju na muzičku industriju, kao i budućim regulatornim rešenjima Evropske unije u oblasti zaštite prava proizvođača fonograma.
Konferenciji su prisustvovali predstavnici organizacije OFPS- direktor Nikola Vilotić i i pomoćnik direktora za obradu fonograma u Sektoru za obradu fonograma Marko Marković.
