Muzičke izdavačke kuće ulažu 4,5 milijardi dolara u novu muziku

12. decembar 2012. godine

·         Prema Izveštaju o investiranju u muziku (Investing in Music Report) organizacije IFPI, ukupna ulaganja muzičkih kuća u umetnike, repertoar i marketing iznose više od 4,5 milijardi američkih dolara.

·         Uprkos ekonomskoj krizi, ulaganja muzičkih kuća u umetnike i repertoar održala su se na nivou od 2,7 milijardi dolara, što iznosi 16% globalnih prihoda od snimljene muzike.

·         Lansiranje novog muzičkog umetnika na vodećem tržištu košta milion dolara.

·         Više od 70% umetnika koji nisu vezani ugovorom želelo bi da zaključi ugovor sa nekom muzičkom kućom, pokazuju dva najnovija istraživanja.

Muzičke kuće su odolele globalnim ekonomskim problemima i uložile 4,5 milijardi dolara na godišnjem nivou u umetnike i repertoar, uključujući i marketing, kako se navodi u novom sveobuhvatnom izveštaju organizacije IFPI o ekonomskim promenama u muzičkoj industriji.

Diskografske kuće su i dalje primarni investitori u muzičke umetnike i održavaju odgovarajući nivo muzičkih stvaralaca i repertoara uprkos opštem padu prihoda u poslednjih nekoliko godina. Rashodi muzičkih kuća su 2011. godine iznosili 2,7 milijardi dolara, što je neznatno manje u odnosu na 2008. godinu (2,8 milijardi dolara), uprkos ukupnom padu vrednosti na tržištu muzičke industrije od 16%, koje je zabeleženo u istom periodu. Ulaganja u umetnike i repertoar povećani su sa 15% na 16% od ukupnog prihoda muzičke industrije u periodu od 2008. do 2011. godine.

Muzičke kompanije izdvajaju veći deo svojih ukupnih prihoda u umetnike i repertoar nego što većina ostalih sektora privrede ulaže u istraživanje i razvoj. Poređenjem se dolazi do podataka da su investicije u muzičkoj industriji procentualno veće nego u drugim sektorima, uključujući industriju kompjutera i softvera (9,6%) i farmaceutsku i biotehnološku industriju (15,3%). Ovo poređenje zasniva se na podacima Evropske komisije o rangiranju investicija u istraživanje i razvoj po privrednim sektorima iz 2011. godine.

Dva nova istraživanja, obavljena 2012. godine u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, pokazuju da bi više od 70% umetnika koji nisu vezani ugovorom želelo da zaključi ugovor sa nekom od muzičkih kuća, i da oni najčešće navode marketing kao korist koju smatraju da će dobiti kroz podršku muzičkih kuća.

Organizacija IFPI, koja širom sveta zastupa interese muzičke industrije, danas je u saradnji sa organizacijom WIN, koja na međunarodnom planu predstavlja nezavisne diskografe, objavila Izveštaj o investiranju u muziku. Novi podaci i obilje pojedinačno obrađenih slučajeva u ovom izveštaju posebno ukazuju na partnerstvo koje se razvija i opstaje između muzičkih kuća i umetnika u digitalnom okruženju.

Generalni direktor IFPI Frances Moore ističe da „Izveštaj o investiranju u muziku ističe jednostavnu istinu – da iza veoma vidljivog sveta muzičkih umetnika koji svakodnevno utiču na živote ljudi postoji jedna manje vidljiva industrija satkana od raznolikosti, kreativnosti i ekonomske vrednosti“. Ovaj izveštaj ukazuje na ulogu koju muzičke kuće, kako one vodeće tako i nezavisne, igraju širom sveta u pronalaženju, podsticanju i promovisanju umetničkih talenata.

Više od 5000 umetnika imaju ugovore sa vodećim muzičkim kućama, a još nekoliko desetina hiljada njih poslovno sarađuju sa nezavisnim diskografskim kućama. Svaki četvrti muzički umetnik u katalozima muzičkih kuća je novi umetnik, što ukazuje na ulogu svežih talenata koji su okosnica ove industrije.

Allson Wenham, predsednica asocijacije nezavisnih muzičkih kuća WIN, navodi sledeće: „Danas se za nijansu promenio odnos između muzičkih stvaralaca i investitora koji ih podržavaju, i taj odnos se kontinuirano razvija. Tradicionalni model velikih ulaganja u umetnike i marketinšku podršku od strane vodećih muzičkih kuća i dalje je široko zastupljen, ali sada postoji i veći naglasak na partnerstvu, zajedničkom umeću i zajedničkim prihodima“.

U Izveštaju se navode podaci dobijeni od muzičkih kuća i obrađuju se pojedinačni slučajevi iz svih delova sveta, uključujući muzičke umetnike Michaela Bubléa, Raphaela Gualazzia, Davida Guettu, Jana Lisieckog i grupu Sexion D’Assaut. Između ostalog, u izveštaju se ističu sledeće značajne činjenice:

·         Muzičke kuće koriste prednosti novih digitalnih medijskih kanala, vodeći tako koncentrisanije i ekonomičnije promotivne kampanje, u čemu se sve više oslanjaju i na društvene mreže i nove medije. To se odražava i u činjenici da su izdaci za marketing u muzičkoj industriji smanjeni sa 2,4 milijarde dolara, koliko su iznosili 2008. godine, na 1,7 milijardi dolara 2011. godine. Ovaj pad ulaganja delom se pripisuje i uticaju piraterije i smanjenim prihodima, koji su doprineli smanjenju sredstava za marketing u muzičkim kućama.

·         Nezavisni muzički umetnici žele ugovore sa diskografima. Istraživanjem koje je u Velikoj Britaniji obavljeno u saradnji sa Vodičem za nezavisne muzičke umetnike (The Unsigned Guide) ustanovljeno je da bi 71% nezavisnih muzičkih umetnika želelo da zaključi ugovor sa nekom muzičkom kućom. Nemačko udruženje muzičke industrije BVMI je u svom istraživanju konstatovalo da 80% nezavisnih muzičkih umetnika želi da zaključi takav ugovor. Marketinška podrška je investicija koju umetnici najviše cene u vezi sa ovakvim ugovorom (više od 70% umetnika u obe ankete navelo je ovaj razlog), posle čega dolazi podrška u organizovanju turneje i isplata avansa.

·         Troškovi lansiranja muzičkog umetnika na nekom od vodećih tržišta i dalje su veliki i iznose do 1,4 miliona dolara. Ovi troškovi se najčešće svode na isplatu avansa (200.000 do 300.000 dolara), troškove video produkcije (50.000 do 300.000 dolara), podršku na turneji (100.000 dolara) i marketinške i promotivne troškove (200.000 do 500.000 dolara).

·         Nastupi uživo nisu zamenili snimljene muzičke sadržaje kao pokretače muzičke industrije. Dok muzičke kuće ulažu 2,7 milijardi dolara u umetnike i repertoar, malo je dokaza da tako značajne investicije u novu muziku dolaze iz nekog drugog izvora. Svih deset najboljih globalnih izvođača koji su nastupali uživo u 2011. godini, uključujući U2, Bon Jovi, Take That, Roger Waters i Taylor Swift, imaju pozamašne kataloge ranije snimljenih materijala.

·         Raste značaj partnerstava u promociji brendova i ugovora o sinhronizaciji muzičkog sadržaja i slike. Ugovor o izdavanju muzičkog materijala otvara vrata za čitav niz prihoda, kako za muzičkog umetnika, tako i za diskografsku kuću. Među potencijalnim izvorima prihoda nalaze se i partnerstva u promociji brendova i ugovori o sinhronizaciji muzičkog sadržaja i slike, poput korišćenja muzike u filmovima, TV emisijama, video-igrama i reklamama. Prihodi od sinhronizacije porasli su sa zanemarljivih iznosa iz 2008. na 342 miliona dolara ostvarenih na globalnom nivou 2011. godine. U navedenom izveštaju ističe se primer Ellie Goulding, čiji singl Your Song je korišćen u jednoj reklamnoj kampanji kojom je, pored neposrednih prihoda, pospešena i prodaja njenog albuma za dodatnih 400.000 primeraka.

·         Muzičke kuće investiraju u lokalne talente i predstavljaju ih globalnoj publici. Domaći repertoar zauzima najveći deo lista najprodavanijih 100 albuma snimljenih na fizičkim nosačima zvuka na svim vodećim muzičkim tržištima: SAD (62%), Japan (77%), Nemačka (55%), Velika Britanija (53%) i Francuska (54%). Izvršni direktori muzičkih produkcijskih kuća smatraju da će se u budućnosti proširivati baza za ostvarivanje prihoda i da će se pored 10 zemalja u kojoj se trenutno ostvari 80% prihoda od muzičke industrije u njoj naći i nova tržišta, poput Brazila, Kine, Indije i Rusije.

Obavestenje o odrzavnju Foruma ” Vrednosti muzickih prava”

Predstavnici organizacija OFPS, PI i Sokoj su u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, Unijom diskografa Srbije i Kulturno prosvetnom zajednicom Srbije dana 09.11.2012. godine s početkom u 11 časova u Kristalnoj dvorani hotela Hajat održali Forum pod nazivom „Vrednosti muzičkih prava“.

Jednodnevnom forumu su prisustvovali i održali predavanja istaknuti predstavnici državnih organa, inostranih organizacija i drugi. Na samom početku prisutnima se obratila direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, gospođa Branka Totić, što su nakon nje učinili predstavnici triju organizacija, predstavnik IFPI Davide Battistelli, te predstavnici inostranih organizacija, poput gospodina Stefana Cheorghiu, direktora rumunske organizacije Credidam, gospodina Nenada Marčeca, direktora Hrvatskog društva skladatelja–ZAMP, gospođe Ivane Gustin, direktorke hrvatske organizacije ZAPRAF, predstavnika slovenačke organizacije Zavod IPF, ali i predstavnik Višeg javnog tužilaštva za organizovan kriminal u Beogradu Mihailo Tijanić, kao i Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

Forumu su takođe prisustvovali predstavnici Unije poslodavaca Srbije, ANEM-a, Udruženja kablovskih operatera Srbije, Telekoma Srbije, SBB-a, Udruženih radio televizijskih stanica Srbije, Ministarstva kulture i informisanja, Kancelarije za evropske integracije, Privredne komore Srbije, RRA, Ambasade Velike Britanije i mnogi drugi.

Ukupni uticaj nedozvoljene razmene datoteka putem P2P mreža je negativan

Neki komentari na anketu organizacije American Assembly o kulturi kopiranja muzičkih sadržaja  

17. oktobar 2012.

Većina obavljenih istraživanja pokazuje da nedozvoljena razmena datoteka putem P2P kompjuterskih mreža (P2P file-sharing) ima negativan uticaj na prodaju snimljenih muzičkih sadržaja. Nedopuštena razmena datoteka predstavlja i značajnu prepreku napretku tržišta digitalne muzike budući da na taj način umetnici, stvaraoci i investitori u muzičku industriju ostaju nenagrađeni. Kao i kod drugih vidova piraterije, time se stvara nelojalna konkurencija ogromnom broju legitimnih sajtova i muzičkih servisa kojima korisnici muzike pristupaju širom sveta.

Organizacija IFPI je primila k znaju anketu o kulturi kopiranja, koju je „uz pomoć nagrade za istraživanje koju dodeljuje Google“ sprovela organizacija American Assembly i o kojoj napisi u nekim medijima mogu dovesti do određenih nesporazuma. Naime, autor ovog izveštaja Joe Karaganis navodi da: „Američki korisnici P2P mreža imaju veće muzičke kolekcije nego oni koji ne koriste te mreže (za oko 37% veće). Kako se moglo i očekivati, najveći deo te razlike potiče od činjenice da korisnici P2P mreža u većoj meri „preuzimaju besplatno“ i „kopiraju od svojih prijatelja i porodice“. Međutim, jedan deo te razlike potiče i od toga što ova populacija u znatno većoj meri zakonito kupuje digitalne muzičke sadržaje nego oni koji ne koriste P2P mreže, otprilike za 30% više“.

Mada su ranije sprovedene studije pokazale da neki od korisnika koji na nedozvoljen način koriste P2P mreže takođe daju novac da bi nabavili muzičke sadržaje, te da su neki od njih veliki fanovi koji za muziku daju značajne sume novca, ovakve korisnike po broju uveliko premašuju korisnici koji na nedozvoljen način koriste P2P mreže i za muzičke sadržaje plaćaju veoma malo ili ništa. Istraživanje koje je tokom 2010. godine obavila kompanija NPD Group u SAD pokazalo je da tek 35% korisnika P2P mreža plaća za preuzimanje muzike. P2P korisnici potroše u proseku 42 dolara na muzičke proizvode, u poređenju sa 76 dolara koliko potroše oni koji plaćaju preuzimanje muzičkih sadržaja, odnosno u poređenju sa 126 dolara koliko potroše pretplatnici na muzičkim servisima. Ukupni uticaj korišćenja P2P mreža na kupovinu muzičkih sadržaja je negativan, uprkos malom broju korisnika P2P mreža koji troše velike količine novca na muzičke sadržaje. Ova činjenica potkrepljena je i studijom koju je u Evropi obavila firma Jupiter Research 2009. godine.

Noviji pregled studija o uticaju piraterije, koji su Michael D. Smith i Rahul Telang sa Univerziteta Carnegie Mellon objavili pod nazivom „Ocena akademskih radova o uticaju medijske piraterije na prodaju“, pokazuje da se u najvećem broju ovih studija konstatuje da piraterija šteti prodaji medijskih sadržaja.

Organizacija IFPI i njeni članovi nastoje da pomognu da se na globalnom nivou stvori prosperitetan sektor digitalne muzike. U više od 100 zemalja postoji oko 500 legalnih muzičkih servisa koji potrošačima nude širok spektar usluga pristupanja muzičkim sadržajima, uključujući i preuzimanje, streaming, kao i muzičke video servise čiji rad omogućavaju marketinške delatnosti. Za više informacija posetite nedavno ažuriranu internet stranicu www.pro-music.org, na kojoj možete naći sve bitne informacije o pristupanju digitalnim muzičkim sadržajima.

Poziv obveznicima posebne naknade za zaključenje vansudskih poravnanja i ugovora o plaćanju posebne naknade

Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije, PI – Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora i OFPS – Organizacija proizvođača fonograma Srbije pozivaju obveznike posebne naknade na zaključenje vansudskih poravnanja i ugovora o plaćanju posebne naknade.

Poziv se upućuje na osnovu Protokola o primeni Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu i načinu uređenja plaćanja posebne naknade pre stupanja na snagu Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu naknadu, zaključenog između organizacija Sokoj, PI i OFPS, s jedne strane i Privredne komore Srbije – Udruženja informatičke delatnosti, koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br. 92/12, ai stupio na snagu 4. 10. 2012. godine. Tekst protokola možete pronaći na internet stranicama organizacija: www.sokoj.rs, www.pravainterpretatora.org i www.ofps.org.rs. 

Protokolom je omogućeno da obveznici posebne naknade – proizvođači uređaja za tonsko i vizuelno snimanje, proizovođači praznih nosača zvuka i slike, uvoznici uređaja za tonsko i vizuelno snimanje i uvoznici praznih nosača zvuka i slike – ukoliko zaključe vansudsko poravnanja i ugovor o plaćanju posebne naknade, postojeća dugovanja otplate uz velike olakšice, ali i da, sve do kraja ove godine, plaćaju posebnu naknadu u znatno nižim iznosima od onih koji su utvrđeni Jedinstvenom tarifom za ostvarivanje prava na posebnu naknadu.
Napominjemo da zaključenje vansudskih poravnanja i ugovora pod uslovima iz protokola nije obavezno, već zavisi isključivo od diskrecione odluke svakog obveznika posebne naknade.

Konkretno, protokol omogućava obveznicima posebne naknade da, zaključenjem vansudskih poravnanja isplate posebnu naknadu za period od 1. 1. 2011. do 31.3 2012. godine, u visini od 3% od vrednosti praznih nosača i 0,50% od vrednosti tehničkih uređaja, a za period od 1. 4. 2012. godine do 30. 9. 2012. godine, u visini od 3% od vrednosti praznih nosača i 1,06% od vrednosti tehničkih uređaja.

Za dugovanja nastala u periodu do 31. 12. 2010. godine, obveznicima posebne naknade biti oprošten iznos glavnog duga, osim iznosa PDV-a iskazanog na ispostavljenim fakturama, ukoliko obveznik u ostavljenom roku isplati predmetni iznos PDV-a i iznos sudskih troškova, za slučaj da je pokrenut sudski postupak.
Iznose PDV-a i sudskih troškova možete saznati telefonom na broj organizacije PI 011/3222-144 i broj organizacije OFPS 011/3099-335.

Protokol obveznicima posebne naknade omogućava i da zaključivanjem ugovora o plaćanju posebne naknade regulišu obaveze za period počev od 1. 10.2012. do kraja 2012. godine, u visini od 3 % od vrednosti praznih nosača i 1,06% od vrednosti tehničkih uređaja.

Sve povoljnosti iz protokola obveznici posebne naknade mogu koristiti samo pod uslovom da zaključe i ugovor i vansudsko poravnanje (kumulativni uslov). Još jedan od uslova je blagovremeno dostavljanje podataka o prodaji, odnosno uvozu uređaja i praznih nosača zvuka, kao i plaćanje naknade u roku koji će biti jasno naznačen na svakom predračunu koji bude ispostavljen.

Potrebno je da svi zainteresovani obveznici posebne naknade pošalju svoju pismenu saglasnost za zaključenje vansudskog poravnanja i ugovora o plaćanju posebne naknade organizaciji Sokoj na adresu Mišarska 12, Beograd, odnosno na e-mail adresu naplata@sokoj.rs, najkasnije do 05.11.2012. godine, uz obaveznu dostavu podataka o tipu i vrednosti prodatih, odnosno uvezenih uređaja ili nosača zvuka ili slike, navedenih u Listi, u periodu od 01.01.2011. godine do 30.9.2012.

U suprotnom, naknada će se obračunavati u skladu sa odredbama Jedinstvene tarife za ostvarivanje prava na posebnu nankadu (“Službeni glasnik RS” br. 98/11), a prema podacima o prodaji ili uvozu uređaja i praznih nosača zvuka kojima raspolaže Ministrarstvo finansija – Uprava carina, Privredna komora ili drugi nadležni organi.

Za dodatne informacije budite slobodni da nas kontaktirate telefonskim putem na sledeće brojeve:

– Organizacija muzičkih autora-Sokoj, Jovanka Đorđević, 011/3238-758,
– Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora-PI, Tijana Nikolić, 011/3222-144,
– Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS, Katarina Pavlović, 011/3099-335

Sokoj – Organizacija muzičkih autora Srbije
PI- Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora
OFPS – Organizacija proizvođača fonograma Srbije

Obaveštenje o posetama kolektivnim organizacijama u toku oktobra 2012

Delegacija organizacije OFPS, u sastavu Mioljub Krsmanović, predsednik Skupštine i Nadzornog odbora, Rodoljub Stojanović, član Nadzornog odbora i Aleksandar Radisavljević, koordinator za međunarodnu saradnju, posetila je tokom septembra i oktobra niz kolektivnih organizacija iz inostranstva. Razgovori su vođeni u vezi dalje bilateralne saradnje i razmene iskustava u  Londonu sa predstavnicima International Federation of the Phonographic Industry – IFPI i organizacije PPL, u Parizu sa predstavnicima francuske organizacije SCPP, u Beču sa predstavnicima austrijske organizacije LSG i u Ljubljani sa predstavnicima slovenačke organizacije IPF Zavod.