London, 8. april 2013. godine

Uspon pretplatničkih muzičkih servisa i optimističan rast novih tržišta neke su od ključnih stavki iznetih u statističkoj analizi organizacije IFPI objavljene pod nazivom Muzička industrija u brojkama 2013. o tržištima snimljenih muzičkih sadržaja širom sveta.

Publikacija organizacije IFPI, koja je objavljena danas, pruža sveobuhvatan pregled ključnih trendova u današnjoj globalnoj muzičkoj industriji, uz detaljne statističke podatke i analizu koja obuhvata 49 tržišta širom sveta. Izveštaj je od danas dostupan u digitalnom formatu na engleskom, španskom i kineskom jeziku.

Predstavljajući ovogodišnju Muzičku industriju u brojkama, Izvršni direktor IFPI Frances Moore istakao je sledeće: „Ova publikacija je neizostavan priručnik za svakoga koji prati muzičku industriju na globalnom nivou. Obiluje najnovijim podacima i analizom iznetom prema različitim formatima, izvorima prihoda, regionima i državama.“

„Muzička industrija u brojkama takođe otkriva raznolikost savremenog muzičkog biznisa. Aspekti koji se svakako ističu u ovogodišnjem izdanju su rastuća uloga pretplatničkih servisa i sve veći značaj novih tržišta za oporavak muzičke industrije.“

Među obrađenim podacima o muzičkoj industriji u ovogodišnjem izdanju izdvajamo sledeće:

·   Sveukupni prihodi od snimljene muzike na globalnom nivou povećali su se za 0,2% u 2012. godini, što predstavlja prvi rast zabeležen od 1999. godine. Svi izvori prihoda koje prati IFPI (fizički nosači zvuka, digitalni muzički sadržaji, prava interpretatora i prihodi od sinhronizacije), izuzimajući prodaju fizičkih nosača zvuka, povećani su 2012. godine. Ukupno je u 21 državi zabeležen rast u 2012, uključujući i devet od 20 vodećih tržišta.

·   Tabela 20 vodećih svetskih tržišta pokazuje da je tržište Sjedinjenih Američkih Država i dalje najveće svetsko muzičko tržište; uspeh prodaje digitalnih muzičkih sadržaja u Švedskoj pozicionirao je ovu državu na 12. mesto najvećih svetskih muzičkih tržišta (što je za dva mesta bolje nego 2011. godine); Indija je takođe napredovala na ovoj tabeli.

·   Kupovina muzike putem digitalnih kanala sada učestvuje sa 35% u ukupnim prihodima muzičke industrije, dok prodaja fizičkih nosača zvuka donosi 57% profita muzičkim kućama. Preuzimanje muzičkih sadržaja sa interneta i dalje je najznačajniji izvor prihoda ostvarenih digitalnim putem, a ukupna prodaja pojedinačnih pesama i albuma preko interneta porasla je za 11% u 2012. godini.

·   Pretplatnički muzički servisi se ubrzano razvijaju. Ovi servisi i streaming servisi koji su podržani reklamnim sadržajima sada učestvuju sa 20% u globalnim prihodima od digitalne muzike, u odnosu na 14% iz 2011. godine. U Evropi taj procenat iznosi skoro trećinu (31%) ukupnih prihoda od digitalne muzike.

·   Nova tržišta doprinose oporavku muzičke industrije. Brazil, Indija i Meksiko su zabeležili tržišni rast od 24%, 42%, odnosno 17%, posmatrano u odnosu na 2008. godinu. Tokom 2012. godine prihodi u Indiji dostigli su istorijski maksimum, a Južna Amerika je bila region sa najbržim rastom na godišnjem nivou.

·     Muzički albumi su i dalje privlačni i učestvuju sa 56% u ukupno ostvarenoj vrednosti od prodaje snimljene muzike. Obim preuzimanje albuma u digitalnom formatu rastao je brže od obima preuzimanja singlova, a prodaja fizičkih nosača zvuka dostigla je maksimum, posmatrano u periodu od 1997. godine. Ponašanje potrošača na streaming servisima pokazuje da albumi kao format ostaju veoma značajni. Veliki broj najprodavanijih albuma 2012. godine zabeležio je veliki obim preslušavanja svih pesama na albumu putem streaminga.

·   Izvori prihoda od ustupanja autorskih i srodnih prava su takođe zabeležili rast. Prava interpretatora (prava emitovanja i javnog saopštavanja) predstavljala su sektor u industriji snimljene muzike koji je najbrže rastao 2012. godine i u ukupnom prihodu od snimljene muzike učestvovao je sa 6%. Globalni prihodi porasli su za 9,4% i iznosili su 943 miliona dolara. Prihodi od ugovora o sinhornizaciji – za muziku koja se koristi u televizijskim reklamama, filmovima i partnerstvima vezanim za brendove, takođe su zabeležili rast. Oni su 2012. godine porasli za 2,1% i dostigli 337 miliona dolara.

Odlukom Upravnog odbora organizacije OFPS od 25.03.2013. godine produžen je rok za zaključenje sporazuma sa organizacijom do 31.05.2013. godine. Svaki korisnik iz reda javnog saopštavanja fonograma i na njima zabeleženih interpretacija koji ima dugovanje prema organizaciji zaključno sa 31.12.2012. godine, može to dugovanje izmiriti u šest jednakih mesečnih rata bez kamate uz 15% popusta na iznos duga, pod uslovom da do 31.05.2013. godine zaključi sporazum o izmirenju dugovanja u šest mesečnih rata, uz dostavljanje menica kao garancije za ispunjenje obaveza.

Velika Britanija – Visoki sud naredio blokiranje nezakonitih internet sajtova za razmenu datoteka (saopštenje za javnost organizacije BPI)

London, 28. februar 2013. godine

Danas je Visoki sud doneo presudu kojom od šest vodećih britanskih internet provajdera zahteva da blokiraju pristup ka tri najveća nezakonita BitTorrent internet sajta: Kikass Torrents, H33T i Fenopy.

Današnja presuda potvrđuje činjenicu da operateri ovih internet sajtova u velikoj meri krše autorsko pravo. Stoga je Visoki sud naredio internet provajderima Sky, BT, Everything Everywhere, TalkTalk, O2 i Virgin Media da blokiraju navedena tri sajta.

Generalni direktor organizacije BPI Geoff Taylor kaže sledeće: „Britanske muzičke kuće su svojim inovativnim pristupom stvorile jedan od najživopisnijih sektora digitalne muzike na svetu. Međutim, razvoj digitalne muzike u Britaniji usporava gomila nelegalnih poslova koji ekonomski iskorišćavaju muzičke sadržaje na internetu bez odgovarajuće dozvole. Muzički fanovi ne bi trebalo da se brinu oko toga da li su sajtovi za preuzimanje muzike nelegalni i neetični. Blokiranje nezakonitih sajtova doprinosi rastu legalnog tržišta digitalnih sadržaja, tako da muzičke kuće mogu da nastave da angažuju i razvijaju nove talente“.

saopstenje mozete videti ovde

Dana 31.01.2013. godine u beogradskom hotelu Moskva, održana je vanredna sednica Skupštine Organizacije proizvođača fonograma Srbije. U prisustvu 36 članova Skupštine i predstavanika Zavoda za intelektualnu svojinu, Skupština je između ostalog:

– usvojila zapisnik sa prethodne sednice;
– usvojila izveštaj predsednika Upravnog odbora o izmenama Zakona o autorskom i srodnim pravima;
– usvojila izmene Statuta;
– usvojila izmene Plana raspodele;
– potvrdila potpisane bilateralne ugovore i predlog ugovora između IFPI i organizacije OFPS.

“Vanredna sednica Skupštine Organizacije proizvođača fonograma biće održana 31.01.2013. godine u hotelu Moskva, u Beogradu. Listu članova Skupštine organizacije možete pogledati ovde.“

Organizacija proizvođača fonograma Srbije poziva sve korisnike iz reda javnog saopštavanja fonograma i na njima zabeleženih interpretacija da podnesu prijavu za 2013. godinu. Poziv možete videti  ovde.

12. decembar 2012. godine

·         Prema Izveštaju o investiranju u muziku (Investing in Music Report) organizacije IFPI, ukupna ulaganja muzičkih kuća u umetnike, repertoar i marketing iznose više od 4,5 milijardi američkih dolara.

·         Uprkos ekonomskoj krizi, ulaganja muzičkih kuća u umetnike i repertoar održala su se na nivou od 2,7 milijardi dolara, što iznosi 16% globalnih prihoda od snimljene muzike.

·         Lansiranje novog muzičkog umetnika na vodećem tržištu košta milion dolara.

·         Više od 70% umetnika koji nisu vezani ugovorom želelo bi da zaključi ugovor sa nekom muzičkom kućom, pokazuju dva najnovija istraživanja.

Muzičke kuće su odolele globalnim ekonomskim problemima i uložile 4,5 milijardi dolara na godišnjem nivou u umetnike i repertoar, uključujući i marketing, kako se navodi u novom sveobuhvatnom izveštaju organizacije IFPI o ekonomskim promenama u muzičkoj industriji.

Diskografske kuće su i dalje primarni investitori u muzičke umetnike i održavaju odgovarajući nivo muzičkih stvaralaca i repertoara uprkos opštem padu prihoda u poslednjih nekoliko godina. Rashodi muzičkih kuća su 2011. godine iznosili 2,7 milijardi dolara, što je neznatno manje u odnosu na 2008. godinu (2,8 milijardi dolara), uprkos ukupnom padu vrednosti na tržištu muzičke industrije od 16%, koje je zabeleženo u istom periodu. Ulaganja u umetnike i repertoar povećani su sa 15% na 16% od ukupnog prihoda muzičke industrije u periodu od 2008. do 2011. godine.

Muzičke kompanije izdvajaju veći deo svojih ukupnih prihoda u umetnike i repertoar nego što većina ostalih sektora privrede ulaže u istraživanje i razvoj. Poređenjem se dolazi do podataka da su investicije u muzičkoj industriji procentualno veće nego u drugim sektorima, uključujući industriju kompjutera i softvera (9,6%) i farmaceutsku i biotehnološku industriju (15,3%). Ovo poređenje zasniva se na podacima Evropske komisije o rangiranju investicija u istraživanje i razvoj po privrednim sektorima iz 2011. godine.

Dva nova istraživanja, obavljena 2012. godine u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, pokazuju da bi više od 70% umetnika koji nisu vezani ugovorom želelo da zaključi ugovor sa nekom od muzičkih kuća, i da oni najčešće navode marketing kao korist koju smatraju da će dobiti kroz podršku muzičkih kuća.

Organizacija IFPI, koja širom sveta zastupa interese muzičke industrije, danas je u saradnji sa organizacijom WIN, koja na međunarodnom planu predstavlja nezavisne diskografe, objavila Izveštaj o investiranju u muziku. Novi podaci i obilje pojedinačno obrađenih slučajeva u ovom izveštaju posebno ukazuju na partnerstvo koje se razvija i opstaje između muzičkih kuća i umetnika u digitalnom okruženju.

Generalni direktor IFPI Frances Moore ističe da „Izveštaj o investiranju u muziku ističe jednostavnu istinu – da iza veoma vidljivog sveta muzičkih umetnika koji svakodnevno utiču na živote ljudi postoji jedna manje vidljiva industrija satkana od raznolikosti, kreativnosti i ekonomske vrednosti“. Ovaj izveštaj ukazuje na ulogu koju muzičke kuće, kako one vodeće tako i nezavisne, igraju širom sveta u pronalaženju, podsticanju i promovisanju umetničkih talenata.

Više od 5000 umetnika imaju ugovore sa vodećim muzičkim kućama, a još nekoliko desetina hiljada njih poslovno sarađuju sa nezavisnim diskografskim kućama. Svaki četvrti muzički umetnik u katalozima muzičkih kuća je novi umetnik, što ukazuje na ulogu svežih talenata koji su okosnica ove industrije.

Allson Wenham, predsednica asocijacije nezavisnih muzičkih kuća WIN, navodi sledeće: „Danas se za nijansu promenio odnos između muzičkih stvaralaca i investitora koji ih podržavaju, i taj odnos se kontinuirano razvija. Tradicionalni model velikih ulaganja u umetnike i marketinšku podršku od strane vodećih muzičkih kuća i dalje je široko zastupljen, ali sada postoji i veći naglasak na partnerstvu, zajedničkom umeću i zajedničkim prihodima“.

U Izveštaju se navode podaci dobijeni od muzičkih kuća i obrađuju se pojedinačni slučajevi iz svih delova sveta, uključujući muzičke umetnike Michaela Bubléa, Raphaela Gualazzia, Davida Guettu, Jana Lisieckog i grupu Sexion D’Assaut. Između ostalog, u izveštaju se ističu sledeće značajne činjenice:

·         Muzičke kuće koriste prednosti novih digitalnih medijskih kanala, vodeći tako koncentrisanije i ekonomičnije promotivne kampanje, u čemu se sve više oslanjaju i na društvene mreže i nove medije. To se odražava i u činjenici da su izdaci za marketing u muzičkoj industriji smanjeni sa 2,4 milijarde dolara, koliko su iznosili 2008. godine, na 1,7 milijardi dolara 2011. godine. Ovaj pad ulaganja delom se pripisuje i uticaju piraterije i smanjenim prihodima, koji su doprineli smanjenju sredstava za marketing u muzičkim kućama.

·         Nezavisni muzički umetnici žele ugovore sa diskografima. Istraživanjem koje je u Velikoj Britaniji obavljeno u saradnji sa Vodičem za nezavisne muzičke umetnike (The Unsigned Guide) ustanovljeno je da bi 71% nezavisnih muzičkih umetnika želelo da zaključi ugovor sa nekom muzičkom kućom. Nemačko udruženje muzičke industrije BVMI je u svom istraživanju konstatovalo da 80% nezavisnih muzičkih umetnika želi da zaključi takav ugovor. Marketinška podrška je investicija koju umetnici najviše cene u vezi sa ovakvim ugovorom (više od 70% umetnika u obe ankete navelo je ovaj razlog), posle čega dolazi podrška u organizovanju turneje i isplata avansa.

·         Troškovi lansiranja muzičkog umetnika na nekom od vodećih tržišta i dalje su veliki i iznose do 1,4 miliona dolara. Ovi troškovi se najčešće svode na isplatu avansa (200.000 do 300.000 dolara), troškove video produkcije (50.000 do 300.000 dolara), podršku na turneji (100.000 dolara) i marketinške i promotivne troškove (200.000 do 500.000 dolara).

·         Nastupi uživo nisu zamenili snimljene muzičke sadržaje kao pokretače muzičke industrije. Dok muzičke kuće ulažu 2,7 milijardi dolara u umetnike i repertoar, malo je dokaza da tako značajne investicije u novu muziku dolaze iz nekog drugog izvora. Svih deset najboljih globalnih izvođača koji su nastupali uživo u 2011. godini, uključujući U2, Bon Jovi, Take That, Roger Waters i Taylor Swift, imaju pozamašne kataloge ranije snimljenih materijala.

·         Raste značaj partnerstava u promociji brendova i ugovora o sinhronizaciji muzičkog sadržaja i slike. Ugovor o izdavanju muzičkog materijala otvara vrata za čitav niz prihoda, kako za muzičkog umetnika, tako i za diskografsku kuću. Među potencijalnim izvorima prihoda nalaze se i partnerstva u promociji brendova i ugovori o sinhronizaciji muzičkog sadržaja i slike, poput korišćenja muzike u filmovima, TV emisijama, video-igrama i reklamama. Prihodi od sinhronizacije porasli su sa zanemarljivih iznosa iz 2008. na 342 miliona dolara ostvarenih na globalnom nivou 2011. godine. U navedenom izveštaju ističe se primer Ellie Goulding, čiji singl Your Song je korišćen u jednoj reklamnoj kampanji kojom je, pored neposrednih prihoda, pospešena i prodaja njenog albuma za dodatnih 400.000 primeraka.

·         Muzičke kuće investiraju u lokalne talente i predstavljaju ih globalnoj publici. Domaći repertoar zauzima najveći deo lista najprodavanijih 100 albuma snimljenih na fizičkim nosačima zvuka na svim vodećim muzičkim tržištima: SAD (62%), Japan (77%), Nemačka (55%), Velika Britanija (53%) i Francuska (54%). Izvršni direktori muzičkih produkcijskih kuća smatraju da će se u budućnosti proširivati baza za ostvarivanje prihoda i da će se pored 10 zemalja u kojoj se trenutno ostvari 80% prihoda od muzičke industrije u njoj naći i nova tržišta, poput Brazila, Kine, Indije i Rusije.

Predstavnici organizacija OFPS, PI i Sokoj su u saradnji sa Zavodom za intelektualnu svojinu, Unijom diskografa Srbije i Kulturno prosvetnom zajednicom Srbije dana 09.11.2012. godine s početkom u 11 časova u Kristalnoj dvorani hotela Hajat održali Forum pod nazivom „Vrednosti muzičkih prava“.

Jednodnevnom forumu su prisustvovali i održali predavanja istaknuti predstavnici državnih organa, inostranih organizacija i drugi. Na samom početku prisutnima se obratila direktorka Zavoda za intelektualnu svojinu, gospođa Branka Totić, što su nakon nje učinili predstavnici triju organizacija, predstavnik IFPI Davide Battistelli, te predstavnici inostranih organizacija, poput gospodina Stefana Cheorghiu, direktora rumunske organizacije Credidam, gospodina Nenada Marčeca, direktora Hrvatskog društva skladatelja–ZAMP, gospođe Ivane Gustin, direktorke hrvatske organizacije ZAPRAF, predstavnika slovenačke organizacije Zavod IPF, ali i predstavnik Višeg javnog tužilaštva za organizovan kriminal u Beogradu Mihailo Tijanić, kao i Vladimir Marić, pomoćnik direktora Zavoda za intelektualnu svojinu u Sektoru za autorsko i srodna prava i međunarodnu saradnju.

Forumu su takođe prisustvovali predstavnici Unije poslodavaca Srbije, ANEM-a, Udruženja kablovskih operatera Srbije, Telekoma Srbije, SBB-a, Udruženih radio televizijskih stanica Srbije, Ministarstva kulture i informisanja, Kancelarije za evropske integracije, Privredne komore Srbije, RRA, Ambasade Velike Britanije i mnogi drugi.

Neki komentari na anketu organizacije American Assembly o kulturi kopiranja muzičkih sadržaja  

17. oktobar 2012.

Većina obavljenih istraživanja pokazuje da nedozvoljena razmena datoteka putem P2P kompjuterskih mreža (P2P file-sharing) ima negativan uticaj na prodaju snimljenih muzičkih sadržaja. Nedopuštena razmena datoteka predstavlja i značajnu prepreku napretku tržišta digitalne muzike budući da na taj način umetnici, stvaraoci i investitori u muzičku industriju ostaju nenagrađeni. Kao i kod drugih vidova piraterije, time se stvara nelojalna konkurencija ogromnom broju legitimnih sajtova i muzičkih servisa kojima korisnici muzike pristupaju širom sveta.

Organizacija IFPI je primila k znaju anketu o kulturi kopiranja, koju je „uz pomoć nagrade za istraživanje koju dodeljuje Google“ sprovela organizacija American Assembly i o kojoj napisi u nekim medijima mogu dovesti do određenih nesporazuma. Naime, autor ovog izveštaja Joe Karaganis navodi da: „Američki korisnici P2P mreža imaju veće muzičke kolekcije nego oni koji ne koriste te mreže (za oko 37% veće). Kako se moglo i očekivati, najveći deo te razlike potiče od činjenice da korisnici P2P mreža u većoj meri „preuzimaju besplatno“ i „kopiraju od svojih prijatelja i porodice“. Međutim, jedan deo te razlike potiče i od toga što ova populacija u znatno većoj meri zakonito kupuje digitalne muzičke sadržaje nego oni koji ne koriste P2P mreže, otprilike za 30% više“.

Mada su ranije sprovedene studije pokazale da neki od korisnika koji na nedozvoljen način koriste P2P mreže takođe daju novac da bi nabavili muzičke sadržaje, te da su neki od njih veliki fanovi koji za muziku daju značajne sume novca, ovakve korisnike po broju uveliko premašuju korisnici koji na nedozvoljen način koriste P2P mreže i za muzičke sadržaje plaćaju veoma malo ili ništa. Istraživanje koje je tokom 2010. godine obavila kompanija NPD Group u SAD pokazalo je da tek 35% korisnika P2P mreža plaća za preuzimanje muzike. P2P korisnici potroše u proseku 42 dolara na muzičke proizvode, u poređenju sa 76 dolara koliko potroše oni koji plaćaju preuzimanje muzičkih sadržaja, odnosno u poređenju sa 126 dolara koliko potroše pretplatnici na muzičkim servisima. Ukupni uticaj korišćenja P2P mreža na kupovinu muzičkih sadržaja je negativan, uprkos malom broju korisnika P2P mreža koji troše velike količine novca na muzičke sadržaje. Ova činjenica potkrepljena je i studijom koju je u Evropi obavila firma Jupiter Research 2009. godine.

Noviji pregled studija o uticaju piraterije, koji su Michael D. Smith i Rahul Telang sa Univerziteta Carnegie Mellon objavili pod nazivom „Ocena akademskih radova o uticaju medijske piraterije na prodaju“, pokazuje da se u najvećem broju ovih studija konstatuje da piraterija šteti prodaji medijskih sadržaja.

Organizacija IFPI i njeni članovi nastoje da pomognu da se na globalnom nivou stvori prosperitetan sektor digitalne muzike. U više od 100 zemalja postoji oko 500 legalnih muzičkih servisa koji potrošačima nude širok spektar usluga pristupanja muzičkim sadržajima, uključujući i preuzimanje, streaming, kao i muzičke video servise čiji rad omogućavaju marketinške delatnosti. Za više informacija posetite nedavno ažuriranu internet stranicu www.pro-music.org, na kojoj možete naći sve bitne informacije o pristupanju digitalnim muzičkim sadržajima.