Ustavni sud Republike Srbije odbacio je inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti odredaba člana 2. st. 1, 4, 5, 6. i 7. i člana 3. st. 1. Jedinstvene tarife naknada za reemitovanje fonograma i na njima zabeleženih interpretacija („Službeni glasnik RS“, broj 53/15) podnete od strane Poslovnog udruženja kablovskih operatera Srbije-PUKOS i Udruženje kablovskih operatera za širokopojasne servise-UKOŠ.
U beogradskom hotelu Metropol 11.09.2016. godine održana je vanredna sednica Skupštine Organizacije proizvođača fonograma Srbije. Sednici je prisustvovao 21 član Godišnjeg saziva Skupštine.
Organizacija proizvođača fonograma Srbije-OFPS ovim putem obaveštava javnost da predstavlja organizaciju ovlašćenu za kolektivno ostvarivanje imovinskih prava proizvođača fonograma, koja je osnovana i postupa u skladu sa odredbama Zakona o autorskom i srodnim pravima i počev od 2002. godine od Zavoda za intelektualnu svojinu, kao nadležnog organa, poseduje dozvolu za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja imovinskih prava proizvođača fonograma.
Proizvođači fonograma jesu fizička odnosno pravna lica u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima fonogram načinjen i koja snose odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova. Svoja imovinska prava proizvođači fonograma na teritoriji Republike Srbije mogu ostvariti isključivo preko Organizacije proizvođača fonograma Srbije, tako da se nijedan proizvođač fonograma ne može isključiti iz sistema kolektivnog ostvarivanja prava, to jest svoja prava nije u mogućnosti da ostvari na individualan način.
Dozvola za obavljanje delatnosti kolektivnog ostvarivanja imovinskih prava proizvođača fonograma odnosi se na sledeća imovinska prava:
-pravo na naknadu za emitovanje/reemitovanje fonograma;
-pravo na naknadu za javno saopštavanje fonograma;
-pravo na naknadu za javno saopštavanje fonograma koji se emituje i
-pravo na posebnu naknadu od uvoza odnosno prodaje tehničkih uređaja i praznih nosača zvuka, slike i teksta za koje se opravdano može pretpostaviti da će biti korišćeni za umnožavanje fonograma za lične nekomercijalne potrebe.
Kao što smo naveli, proizvođači fonograma imaju pravo na naknadu od pružalaca medijskih usluga/reemitera za emitovanje/reemitovanje fonograma, ali isto tako i od korisnika iz reda javnog saopštavanja fonograma koji obavljajući svoju delatnost u objektima i drugim prostorijama koriste repertoar predmet zaštite (restorani, hoteli, noćni klubovi, diskoteke, trgovine, tržni centri, sportske hale, stadioni, sajamske hale, prevozna sredstva, škole plesa, fitnes centri i drugi objekti i poslovi). Svako ko na neki od navedenih načina koristi fonograme ima zakonsku obavezu da za to plati naknadu.
Organizaciji u radu pomažu njeni pravni zastupnici, ali isto tako i zastupnici na terenu, koji, u slučaju da se korisnici prethodno nisu samostalno prijavili, evidentiraju one korisnike koji koriste fonograme. Spisak pravnih zastupnika i zastupnika na terenu možete pronaći na zvaničnoj internet stranici Organizacije www.ofps.org.rs
Organizacija ulaže velike napore da svoju delatnost obavlja na što transparentniji način, stoga svoje opšte akte, ali i druge relevantne informacije, poput zaključenih bilateralnih ugovora sa inostranim organizacijama, objavljuje na svojoj internet stranici www.ofps.org.rs.
Isto tako, za sva pitanja, eventualne savete i sugestije svako zainteresovano lice može kontaktirati organizaciju OFPS telefonskim putem u radnom vremenu organizacije, to jest svakog radnog dana u periodu od 08:00 do 16:00 časova, na brojeve telefona 011/4049090, 011/4049091, 011/4049092 i 011/4049093.
13. jul 2016.
„Kompanija Gugl (Google) ima sredstva i mogućnosti da učini mnogo više u rešavanju problema ogromne količine muzičkih sadržaja koji se neovlašćeno čine dostupnim korisnicima interneta putem pretraživača ova kompanije.
Iskustva muzičkih kuća koje su naše članice pokazuju da alatka Content ID ove kompanije nije delotvorna u sprečavanju neovlašćenog postavljanja sadržaja na YouTube. Muzičke kuće i izdavači procenjuju da alatka Content ID ne uspeva da identifikuje između 20 i 40% njihovih snimaka.
Internet pretraživač Google i dalje u velikoj meri usmerava korisnike interneta ka neovlašćeno postavljenim muzičkim sadržajima. Nacionalna udruženja u okviru organizacije IFPI uputila su Guglu više od 300 miliona zahteva za uklanjanje sadržaja. Uprkos tome, količina internet saobraćaja koji se tipičnom pretragom muzičkih sadržaja usmerava ka sajtovima na kojima se krše autorska i srodna prava sada je veća nego pre promene algoritma za pretragu kojim Gugl navodno smanjuje obim piraterije.
Google može i mora učiniti više u borbi protiv ovih problema kako bi se imaocima autorskih i srodnih prava obezbedila pravična vrednost za njihov rad.“
24. jun 2016.
Direktorka organizacije IFPI Fransis Mur rekla je sledeće:
„U interesu našeg sektora, kao sektora međunarodne muzičke industrije koji posluje u svih 28 članica Evropske unije, bilo je da Velika Britanija ostane u EU. Njena odluka da napusti EU stvara veliku neizvesnost koja bi mogla da potraje dugo vremena. U ovom teškom periodu organizacija IFPI nastavlja da radi naporno kako bi na najbolji način zastupala interese naših članica u svim relevantnim pitanjima“.
http://www.blic.rs/vesti/drustvo/srbija-u-kini-na-konferenciji-o-intelektualnoj-svojini/wdd3fg8
U okviru inicijative “Belt and Road” (Kaiš i put) u Pekingu je 21. i 22 jula održana Konferencija na visokom nivou o intelektualnoj svojini, na kojoj je učestvovala i Srbija.
Ovu inicijativu predložio je kineski predsednik Si Đi Ping 2013. godine, i radi se o razvojnoj strategiji koja se fokusira na čvršću ekonomsku i kulturnu saradnju između zemalja koje se nalaze između Kine i ostatka evroazijskog kontinenta.
Svoje mesto u tom velikom projektu ima i intelektualna svojina kao važna poluga ekonomskog napretka u savremenom svetu.
Cilj konferencije održane prošle nedelje u prestonici Kine bio je da se primene predlozi iz “Kaiš i put” inicijative, da se razmene iskustva zemalja u pogledu zaštite intelektualne svojine i da se napravi jedan korak dalje u unapređenju međusobne saradnje kada je reč o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Skup su otvorili državni sekretar NR Kine Vang Jong, i generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu Frensis Gari.
Konferenciji je prisustvovalo više od 300 učesnika, od toga 120 gostiju iz inostranstva iz 50 različitih zemalja. Srbiju je predstavljao v. d. direktora Zavoda za intelektualni svojinu, mr Vladimir Marić.
On je prvog dana konferencije predsedavao trećom tačkom dnevnog reda pod nazivom “Razvoj efektivne infrastrukture i kapaciteta za dinamični sistem zaštite intelektualne svojine: iskustva i najbolja praksa”. Drugog dana Marić je imao zapaženo izlaganje koje se odnosilo na najvažnije aktivnosti u pravcu jačanja državnih kapaciteta radi efikasnije zaštite intelektualne svojine. Tom prilikom upoznao je prisutne sa ključnim rezultatima koje je Srbija postigla u poslednjih nekoliko godina u oblasti zaštite intelektualne svojine i daljim planovima naše zemlje kada je reč o ovoj oblasti.
http://www.zis.gov.rs/pocetna.281.html?newsId=1764
“Kaiš i put” (“Belt and Road”), ili kako se još naziva – “Kaiš i put inicijativa” (“Belt and Road Initiative”), je razvojna strategija, predložena od strane kineskog predsednika Si Đi Pinga 2013. godine, koja se fokusira na čvršću ekonomsku i kulturnu saradnju između zemalja koje se nalaze između Kine i ostatka evroazijskog kontineta.
Inicijativa ima za cilj da promoviše uređen i slobodan protok ekonomskih dobara između tih zemalja, efikasno i lako razmeštanje ekonomskih resursa i čvršće povezivanje nacionalnih tržišta, sve to kroz intenzivniju saradnju azijskog, evropskog i afričkog kontineta. Opisana inicijativa otvara nove mogućnosti za zemlje koje se nalaze duž “Kaiša i puta” da se udruže sa Kinom u pravcu zajedničkog ekonomskog razvoja. Svoje mesto u tom velikom projektu ima i intelektualna svojina kao važna poluga ekonomskog napretka u savremenom svetu.
U okviru opisane inicijative je u Pekingu, u Narodnoj Republici Kini, 21. i 22. jula 2016. godine održana Konferencija na visokom nivou o intelektualnoj svojini za zemlje koje se nalaze duž “Kaiša i puta”. Konferencija na visokom nivou organizovana je od strane Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), Državnog zavoda za intelektualnu svojinu Narodne Republike Kine (SIPO), Državne administracije za industriju i trgovinu (SAIC), Nacionalne državne administracije za autorsko pravo Kine (NCAC), Ministarstva trgovine Narodne Republike Kine (MOFCOM) i Pekinške gradske Vlade. Cilj Konferencije je bio da se primene predlozi iz “Kaiš i put inicijative”, da se razmene iskustva zemalja u pogledu zaštite intelektualne svojine i da se načini jedan korak dalje u unapređenju međusobne saradnje kada je reč o sprovođenju prava intelektualne svojine.
Skup su otvorili gospodin Vang Jong, državni sekretar Narodne Republike Kine i gospodin Frensis Gari, generalni direktor Svetske organizacije za intelektualnu svojinu.
Visokoj konferenciji je prisustvovalo više od 300 učesnika, od toga 120 gostiju iz inostranstva iz 50 različitih zemalja, ambasadora, direktora nacionalnih zavoda za intelektualnu svojinu i mnogi drugi. Republiku Srbiju predstavljao je v.d. direktora Zavoda za intelektualnu svojinu, mr Vladimir Marić.
Dana 21.7.2016. godine, predstavnik Republike Srbije, mr Vladimir Marić, na predlog Državnog zavoda za intelektualnu svojinu Narodne Republike Kine, predsedavao je trećom tačkom dnevnog reda pod nazivom: Razvoj efektivne infrastrukture i kapaciteta za dinamični sistem zaštite intelektualne svojine: iskustva i najbolja praksa.
Narednog dana, u okviru diskusije koja je vođena o mogućim oblicima saradnje između zemalja duž “Kaiša i puta”, kada je reč o sprovođenju prava intelektualne svojine, mr Vladimir Marić imao je zapaženo izlaganje koje se odnosilo na najvažnije aktivnosti u pravcu jačanja državnih kapaciteta radi efikasnije zaštite intelektualne svojine. Vršilac dužnosti direktora Zavoda za intelektualnu svojinu upoznao je prisutne sa ključnim rezultatima koje je Srbija postigla u poslednjih nekoliko godina u oblasti zaštite intelektualne svojine i daljim planovima naše zemlje kada je reč o ovoj oblasti.
Nakon zasedanja Mr Vladimir Marić primljen je od strane gospodina Vang Honga, Generalnog direktora Pekinškog zavoda za intelektualnu svojinu, koji mu je u ime gospodina Čang Guija, Direktora Državnog zavoda za intelektualnu svojinu Narodne Republike Kine i u svoje lično ime, izrazio zahvalnost na predsedavanju trećom tačkom dnevnog reda i na uspešnom izlaganju u drugom delu Konferencije. Generalni direktor Pekinškog zavoda za intelektualnu svojinu naveo je da Narodna Republika Kina izuzetno ceni učešće Srbije na Visokoj konferenciji u Pekingu i doprinos koji je tom prilikom dala.
Mr Vladimir Marić se zahvalio na ukazanoj časti, izrazio zahvalnost što je Srbiji pružena mogućnost da učestvuje na tako značajnom skupu i izrazio nadu da će se saradnja Republike Srbije i Narodne Republike Kine i u budućnosti nastaviti.
Skup je završen usvajanjem “Zajedničke inicijative za jačanje saradnje između zemalja duž Kaiša i puta na polju intelektualne svojine”.
