Radi jednostavnijeg i efikasnijeg regulisanja načina i uslova pod kojima su emiteri (organizacije za radiodifuzuju) obavezni da prijavljuju emitovane fonograme Organizaciji proizvođača fonograma Srbije, Upravni odbor Organizacije je na sednici održanoj dana 20.04.2011. godine, usvojio Izmene i dopune Pravilnika o prijavi emitovanih fonograma od strane emitera (u daljem tekstu: Izmene i dopune Pravilnika), sve u cilju ostvarivanja bolje i uspešnije saradnje između Organizacije i emitera.

Izmene i dopune Pravilnika predviđaju dostavu emitovanih fonograma (košuljica) putem pošte u eksel tabeli snimljenoj na CD, propisuju koje elemente košuljica treba da sadrži kako bi bila ispravna i u kom roku mora biti dostavljena, ko i kako utvrđuje ispravnost i potpunost košuljica, kako se postupa sa neispravnim košuljicama, šta je svaki emiter dužan da uz košuljicu dostavi i dr.

Važno je znati da svaki emiter u svakom momentu tokom radnog vremena Organizacije (08:00h – 16:00h) može od zaposlenih u službi koja vrši obradu košuljica da dobije sva potrebna obaveštenja oko načina i forme dostavljanja, kao i popunjavanja košuljica i to putem tel/fax +381(11) 3099-335, 3099-336, 3099-227, 3099-228 ili mail-a emitovano@ofps.org.rs.

Kompletan tekst Pravilnika o prijavi emitovanih fonograma od strane emitera možete preuzeti sa zvaničnog sajta Organizacije na ovoj adresi.

Dana 20.04.2011.godine, s početkom u 14:00 časova u prostorijama OFPS-a, održala se sednica Upravnog odbora Organizacije proizvodjača fonograma Srbije.

Digitalno izdanje prvo na top listama iTunes u 18 zemalja

U prvoj nedelji prodato preko 250.000 primeraka; prikupljeno više od dva miliona američkih dolara za Japansko udruženje crvenog krsta

NJUJORK, 1. april 2011. godine /PRNewswire/ — „Songs for Japan“, album sa muzičkim numerama najpoznatijih zvezda, čiji prihodi od prodaje služe kao pomoć Japanu stradalom u zemljotresu i cunamiju, ubrzano je krenuo u proizvodnju u vidu dvostrukog CD-a koji će biti dostupan širom sveta od 4. aprila, a zvanično izdanje za SAD najavljeno je za utorak 5. april.

Izdat kao digitalni album na servisu iTunes u petak 25. marta, album „Songs for Japan“ je izbio na 1. mesto iTunes top listi u 18 zemalja, uključujući SAD, Francusku, Australiju, Švedsku i Japan, i debitovao među prvih 10 u muzičkoj publikaciji Billboard 200 za samo tri dana domaće prodaje u digitalnom formatu. Širom sveta ljubitelji muzike kupili su više od 250.000 digitalnih primeraka ovog albuma tokom prve nedelje prodaje.

Sledeće nedelje će Japanskom Udruženju crvenog krsta (JRCS) biti uplaćena akontacija donacije u iznosu od 2 miliona američkih dolara, koja predstavlja prihode od globalne prodaje ovog digitalnog albuma, u cilju podrške naporima koje JRCS preduzima na otklanjanju posledica katastrofe. Umetnici koji učestvuju u projektu „Songs for Japan“, kao i muzičke produkcijske i izdavačke kuće, odrekli su se svojih naknada i prihoda kako bi osigurali da JRCS dobije što je više moguće sredstava iz ove inicijative. iTunes takođe donira svoje prihode od globalne prodaje albuma kao pomoć za JRCS, i ovom projektu puža značajnu marketinšku podršku u svojim internet prodavnicama širom sveta.

Humanitarna inicijativa muzičke industrije pod nazivom „Songs for Japan“ predstavlja do sada neviđenu kompilaciju 37 najvećih hitova i klasika, među kojima je 21 hit sa Billboard Hot 100 i pet hitova br. 1 u izvođenju više od 30 najvećih imena savremene muzike.

O EMI Music  

EMI Music je jedna od najvećih muzičkih kompanija na svetu, koja predstavlja umetnike svih muzičkih žanrova i ukusa. Među produkcijskim kućama ove kompanije su Angel, Astralwerks, Blue Note, Capitol, Capitol Latin, Capitol Records Nashville, EMI Classics, EMI CMG, EMI Records, EMI Records Nashville, Manhattan, Parlophone, Virgin Classics i Virgin Records.

O Sony Music Entertainment 

Sony Music Entertainment je globalna muzička kompanija koja sarađuje sa velikim brojem kako lokalnih umetnika, tako i međunarodnih megazvezda. Kompanija se može pohvaliti sa obimnim katalogom koji obuhvata neke od najvažnijih snimljenih muzičkih materijala u istoriji. U njenom sastavu su vrhunske izdavačke kuće koje izdaju muziku svih žanrova, uključujući American Recordings, Arista Nashville, Arista Records, Battery Records, Beach Street Records, BNA Records, Columbia Nashville, Columbia Records, Day 1, Epic Records, Essential Records, Flicker Records, J Records, Jive Records, LaFace Records, Legacy Recordings, MASTERWORKS, Polo Grounds, RCA Records, RCA Nashville, RCA Red Seal, RCA Victor, Reunion Records, Roc Nation, Sony Classical, Sony Music Latin, Star Time International, Verity Gospel Music Group, i Volcano Entertainment. Sony Music Entertainment je kompanija u vlasništvu Sony Corporation of America.  

O Universal Music Group  

Universal Music Group je vodeća svetska muzička kompanija koja poseduje produkcijske kuće, odnosno licence u 77 zemalja. U okviru ove kompanije je i Universal Music Publishing Group, vodeća globalna muzička izdavačka delatnost. 

Među izdavačkim kućama Universal Music Group su A&M/Octone, Decca, Deutsche Grammophon, Disa, Emarcy, Fonovisa, Interscope Geffen A&M Records, Island Def Jam Music Group, Lost Highway Records, Machete Music, MCA Nashville, Mercury Nashville, Mercury Records, Polydor Records, Show Dog – Universal Music, Universal Motown Republic Group, Universal Music Latino i Verve Music Group, kao i veliki broj izdanja koja su u vlasništvu ili se distribuiraju od strane njenih podružnica širom sveta, među kojima su izdanja najpopularnijih svetskih izvođača u poslednjih sto godina. Katalog izdanja UMG prodaje se putem dva različita odeljenja: Universal Music Enterprises (za SAD) i Universal Strategic Marketing (izvan SAD). Universal Music Group takođe poseduje i eLabs, odeljenje za nove medije i tehnologije, zatim trgovačku kompaniju Bravado, i Twenty-First Artists, odeljenje menažmenta koje pruža kompletne usluge.  

Universal Music Group predstavlja celinu u sastavu kompanije Vivendi, globalne kompanije za medije i komunikacije.  

O Warner Music Group  

Warner Music Group je u maju 2005. postala jedina samostalna muzička kompanija čije akcije se nalaze na berzi u SAD. Sa svojim širokim spektrom novih zvezda i legendarnih muzičara, Warner Music Group je vlasnik velikog broja najpoznatijih produkcijskih kuća u muzičkoj industriji, uključujući Asylum, Atlantic, Cordless, East West, Elektra, Nonesuch, Reprise, Rhino, Roadrunner, Rykodisc, Sire, Warner Bros. i Word. Warner Music International, kao vodeća kompanija domaćeg u međunarodnom muzičkom repertorau, posluje i putem velikog broja međunarodnoh podružnica i licenciranih izdanja u više od 50 zemalja. U okviru Warner Music Group je i Warner/Chappell Music, jedna od vodećih svetskih muzičkih izdavačkih kuća sa katalogom od preko milion autorskih ugovora širom sveta.

IZVOR: Legacy Recordings

OFPS – na svetskom nivou!

U  beogradskom hotelu Chrystal  26.03.2011god.održana je redovna godišnja sednica Skupštine Organizacije proizvođača fonograma Srbije (OFPS), na kojoj je pored predstavnika 41 izdavačke kuće prisustvovao i predstavnik Zavoda za intelektualnu svojinu.

Činjenica da je OFPS u 2010. godini ostvario povećanje naplate za 35% u odnosu na prethodnu godinu najbolje govori da je povećana svest o tome da je za opstanak muzike na ovim prostorima neophodno plaćati nadoknadu za njeno korišćenje u komercijalne svrhe. Posebna čast stigla je od strane renomirane svetske organizacije IFPI (Međunarodna federacija fonografske industrije) za saradnju i priznanje OFPS-a kao nacionalne grupe u Srbiji. IFPI radi širom sveta, uz članstvo koje se sastoji od oko 1.400 izdavačkih kuća u 66 zemalja i povezane industrije izdavača u 45 zemalja.

Dana 10.03.2011.godine, s pocetkom u 10:00 časova u prostorijama OFPS-a,održaće se sednica Nadzornog odbora Organizacije proizvodjača fonograma Srbije

Dana  09.03.2011.godine, s početkom u 14:00 časova u prostorijama OFPS-a, održaće se sednica Upravnog  odbora  Organizacije  proizvodjača  fonograma Srbije.

London, 2. mart 2011. godine – Međunarodna muzička industrija se odnedavno udružila sa kompanijama MasterCard i Visa i Policijom grada Londona u cilju unapređivanja saradnje u borbi protiv nezakonitih internet servisa koji širom sveta prodaju nelicancirane muzičke sadržaje.

Nelegalni internet sajtovi, koji se velikim delom nalaze u Rusiji i Ukrajini, već godinama krše prava umetnika, tekstopisaca i muzičkih producenata tako što prodaju muzičke numere i albume, a da ne plaćaju ništa onima koji su tu muziku stvorili.

Prema ovom sporazumu, organizacija IFPI može da izdejstvuje policijske mere protiv internet sajtova koji krše prava članova ove organizacije. Do ovog momenta, policiji su predati podaci o 24 muzička servisa koji krše autorsko pravo.

Istražitelji organizacije IFPI koji se bore protiv piraterije dostavljaju Direkciji za borbu protiv privrednog kriminala Policije grada Londona dokaze o nezakonitom preuzimanju sadržaja sa sajta koji krši autorsko pravo. Pošto policija potvrdi istinitost tih dokaza, obaveštava kompanije MasterCard i Visa, koje zahtevaju od banke koja prima uplate sa kreditnih kartica i pruža prodavcu muzičkih sadržaja usluge plaćanja da dostavi dokaze o postojanju licence za prodaju tih muzičkih sadržaja, ili u protivnom prestaju da pružaju ove usluge prodavcu. Da bi obezbedio efikasnost ovog novog sistema u praksi, MasterCard se obavezao da na zahteve koji dolaze od organa policije odgovara po ubrzanoj proceduri.

Stručnjaci za borbu protiv piraterije u muzičkoj industriji pripremili su uputstva za najbolju praksu za kompanije MasterCard i Visa, koja će se distribuirati kako unutar ovih kompanija tako i bankama koje koriste njihove usluge, što će pomoći u identifikaciji internet sajtova koji krše intelektualna prava i sprečiti ih da koriste usluge plaćanja kreditnim karticama.

Nelicencirani muzički sajtovi godinama posluju u Rusiji i Ukrajini. Putem njih se publici širom sveta prodaju muzičke numere i albumi po niskim cenama, što je moguće zato što ne plaćaju naknade imaocima intelektualnih prava. Ovi internet sajtovi su na engleskom jeziku i sadrže detalje sa najnovijih muzičkih top lista na tržištima kao što su američko i britansko.

Izvršni direktor IFPI Frances Moore navodi da je: „veoma pozitivno za muzičku industriju to što su najveći svetski sistemi za plaćanje preduzeli korake da spreče zloupotrebu svojih usluga od strane nelegalnih internet sajtova koji krše prava umetnika, tekstopisaca i muzičkih producenata. Posredničke kompanije, kao što su MasterCard i Visa, mogu odigrati ključnu ulogu u borbi protiv onlajn piraterije bez obzira na to iz kog dela sveta ona potiče“.

„Zahvalni smo Policiji grada Londona zbog izuzetne uloge koju obavlja u koordinisanju ovog programa, što potvrđuje njeno razumevanje ozbiljnosti štete koju ovi nelegalni internet sajtovi nanose radnim mestima i razvoju muzičke industrije u Velikoj Britaniji i širom sveta.“

„Kompanija MasterCard je srećna što može da podrži IPFI i organe za sprovođenje zakona u sprečavanju ilegalne prodaje nelicenciranih muzičkih sadržaja“, izjavila je Eileen Simon, načelnik Službe za razvoj franšize u MasterCard Worldwide. „Ovakav zajednički pristup će nam omogućiti da sprečimo upotrebu našeg sistema za nezakonite aktivnosti i pomoći u zaštiti ekonomskih interesa umetnika, imalaca autorskog i srodnih prava i legitimnih kompanija koje se bave onlajn trgovinom i prodajom licenciranih materijala.“

Steve Wilson, potpresednik Programa za upravljanje rizicima u kompaniji Visa, dodao je sledeće: „Kompaniji Viza je drago što nastavlja da pomaže, podržava i unapređuje saradnju sa IFPI i muzičkom industrijom. Visa je uvek zabranjivala prodaju i kupovinu nezakonite robe i usluga putem svog sistema za plaćanje, i ovaj vid saradnje je opipljiv dokaz njene posvećenosti tom cilju.“

Steve Head, načelnik Odeljenja za krivične istrage Direkcije za borbu protiv privrednog kriminala Policije grada Londona, istakao je sledeće: „Ovo je odličan primer koji pokazuje kako policija može da sarađuje sa različitim privrednim sektorima i da se efikasno bori protiv štetnih uticaja privrednog kriminala, u ovom slučaju muzičke piraterije. Ovaj primer potvrđuje korisnost inovativnog i fokusiranog partnerstva, i ja sam uveren da će u velikoj meri doprineti sprečavanju štetnog uticaja ove vrste kriminala na muzičku industriju i sve ljude koji zarađuju za život putem ove industrije. Nastavićemo da podržavamo inicijative poput ove i nastojimo da razvijemo širok spektar taktika kojima ćemo sprečavati izvršenje krivičnih dela, bez obzira na to u kom delu sveta se kriminalci nalaze“.

Za više informacija obratite se Adrianu Strainu ili Alexu Jacobu
Tel. +44 (0)20 7878 7939 / 7940

Napomena za urednike

O organizaciji IFPI

IFPI je organizacija koja promoviše interese međunarodne muzičke industrije širom sveta. Njeno članstvo čini oko 1.400 velikih i nezavisnih kompanija iz više od 66 zemalja, kao i povezana nacionalna udruženja iz ove delatnosti u 45 zemalja. Misija organizacije IFPI je da promoviše vrednosti snimljenih muzičkih materijala, da štiti prava proizvođača fonograma i unapređuje komercijalnu upotrebu snimljenih muzičkih sadržaja na svim tržištima na kojima posluju njeni članovi.

Posebno se ukazuje na kontinuirane nedostatke u zaštiti intelektualnih prava u Španiji, Rusiji, Kini i Kanadi

VAŠINGTON – Američko udruženje muzičke industrije (RIAA), zajedno sa udruženjima koja predstavljaju druge sektore u oblasti autorskog prava u Americi i čine Međunarodnu alijansu za intelektualnu svojinu (IIPA), danas je predala opsežne komentare Kancelariji trgovinskog predstavnika SAD (USTR) u vezi sa „specijalnom odredbom 301“ američkog zakona. U skladu sa ovom specijalnom odredbom, od USTR se zahteva da identifikuje države koje ne pružaju adekvatnu i efikasnu zaštitu intelektualne svojine Sjedinjenih Američkih Država. Primerak izveštaja dostupan je na internet-sajtu IIPA i možete ga preuzeti ovde.

Neil Turkewitz, izvršni potpredsednik RIAA za međunarodna pitanja, je ovom prilikom dao sledeću izjavu:

„Ovogodišnji dokument fokusira se na poražavajuće štetan uticaj internet piraterije na muzički sektor i ukazuje na potrebu da se obezbede zakonodavne, regulatorne i izvršne reforme kako bi se rešio problem koji podriva kreativne zajednice širom sveta. Pojedina muzička tržišta su praktično nestala usled nespremnosti državnih organa da se obračunaju sa krađom na internetu, što je možda najvidljivije u Španiji, gde je u prethodnih pet godina obim tržišta smanjen za 55% i gde već dve godine nijedan novi španski umetnik nije uspeo da se probije među 50 najuspešnijih. I druga tržišta nastavljaju da funkcionišu u haotičnim uslovima, kao što je na primer tržište Rusije i Kine u kojima se nalaze najozloglašeniji piratski sajtovi na svetu: ruski „vKontakte“ kinseki „Baidu“. Meksičko tržište nastavlja da propada pod teretom piraterije, što za posledicu ima za 45% manje domaćih izdanja u odnosu na period od pre pet godina. Ovo ukazuje na to da društvo trpi kako kulturne tako i ekonomske gubitke kada neadekvatno odgovori na izazove koje postavlja piraterija. Kanadska vlada je iz neobjašnjivih razloga dočekala još jednu godinu bez modernizacije režima zaštite autorskog prava i zadržala pravni okvir koji nije ustanju da odgovori na postojeće probleme.“

„Procenjuje se da u Sjedinjenim Američkim Državama trenutno ima 17% manje profesionalnih muzičara nego pre 10 godina. Iako internet muzičarima nudi neprevaziđene mogućnosti da dopru do publike na globalnom nivou, nažalost, sve je manje mogućnosti da muzičari zarade za život baveći se ovom umetnošću. Ipak, raduje to što ovaj proces nije nepopravljiv i što ne predstavlja posledicu nepromenljivih prirodnih zakona. Mi možemo i moramo stvoriti okruženje u kom se vrednuje kreativnost, koje pruža podsticaje za ulaganje u stvaralaštvo i originalna kulturna ostvarenja. Mada je nesporno da postoje komplikovani problemi koji okružuju ovu delatnost, put ka odgovornijem internet prostoru je pravo ispred nas – državni organi ne smeju pružati utočišta onima koji širom sveta nezakonito profitiraju od tuđih kreativnih dela. U odgovornom kulturnom okruženju nema mesta za kompanije poput „Baidu“ i „vKontakte“, koje pružaju muzičke usluge bez dozvole stvaralaca. Nema mesta servisima koji omogućavaju krađu muzičkih dela. I svakako da nema mesta preduzećima koja se razvijaju na osnovu korišćenja nezakonitih sadržaja, a potom se od njih zahteva samo da takve sadržaje uklone kada ih o tome obavesti imalac autorskog prava. Taktika „uhvati me ako možeš“ zasigurno nije recept za održivu američku kreativnost.“  

„Ohrabrujući su nagoveštaji o rastućoj svesti u pogledu toga da postojeće stanje ne funkcioniše i da državni organi treba aktivno da se angažuju na obezbeđivanju odgovornosti u internet okruženju. Nakon nekoliko godina neaktivnosti, španska vlada je, kako izgleda, sve bliže preduzimanju važnog prvog koraka ka zauzdavanju bezakonja na internetu, a u Italiji se razmatraju mere koje će verovatno dati značajan podsticaj tamošnjom posrnulom tržištu. Od Evrope i Azije do Južne Amerike, vlade postaju sve svesnije toga da su društveni, ekonomski i kulturni gubici usled piraterije isuviše veliki da bi ih društva tolerisala i da je potrebno preći u akciju pre nego što investicije u originalna kulturna ostvarenja potpuno presuše. Nadamo se da će vlade reagovati brzo i da će usvojiti reforme i preduzeti mere iznete u našem izveštaju, što će dovesti do kulturne renesanse zasnovane na globalnoj mreži.“

#####

Američko udruženje muzičke industrije (RIAA) je organizacija za podršku i promociju kreativne i finansijske vitalnosti vodećih muzičkih kompanija. Članovi ovog udruženja su produkcijske kuće koje se ubrajaju u sam vrh svetske muzičke industrije. Članovi udruženja RIAA® stvaraju, proizvode, odnosno distribuiraju približno 85% ukupne legitimne snimljene muzike koja se proizvodi i prodaje u Sjedinjenim Američkim Državama.

RIAA ostvaruje svoju misiju kroz rad na zaštiti intelektualne svojine i prava umetnika i muzičkih produkcijskih kuća garantovanih Prvim amandmanom Ustava SAD, istraživanja u vezi sa potrošačima, delatnošću i tehničkim pitanjima, kao i kroz sprovođenje nadzora i analiza stanja saveznih zakona, propisa i politika. Pored toga, RIAA® sertifikuje nagrade za Gold®, Platinum®, Multi-Platinum™ i dijamantske tiraže, kao i Los Premios De Oro y Platino™ nagradu koja se dodeljuje za najprodavanije latinoameričke albume. 

Kontakt: 
Jonathan Lamy
Cara Duckworth
Liz Kennedy
202/775-0101

Ko to ubija muziku?

Ako nekom nije bilo jasno zašto je propao rokenrol i kako je muzika na ovim prostorima došla na ivicu samrti, proteklih nedelja mogao je da dobije najbolji odgovor na ovo, već ishabano pitanje. Dva primera bolje nego išta pokazuju zašto smo u muzičkoj industriji postali prkno sveta

Prvi je silovanje autorskih prava na mitingu „patriotskih snaga”, a drugi šuplja spinovana priča o frizerki koja je postala popularnija od Borisa Tadića. Puštanje pesama „SARS-a” i Marčela bez dozvole i kasniji pozivi na bojkot njihove muzike direktan su pokazatelj šta bi čekalo autore jedne umetnosti – bez koje (za razliku od politike) teško da bi mogao da se zamisli život – ako se napredno-radikalne opcije popnu na tron… Što je najgore, retorički, i patriote su za ulazak u Evropu, koja opet poštovanje autorskih i srodnih prava tretira kao amin. Jer, muzika, autori, interpretatori i proizvođači fonograma u normalnom svetu su industrija koja im donosi ciklione dolara i evra. Kod nas donosi samo ciklijardu problema.

Drugi primer je još drastičniji i on nema veze sa politikom, ali ima sa nečijim prljavim interesima. Spinovanom i orkestriranom kampanjom, a sve pod izgovorom borbe za potrošače, obmanuta je javnost. Umesto da neko objasni da muzika ne dolazi s neba (kao što se mislilo u kamenom dobu), već da neko mora da je komponuje, aranžira, otpeva, snimi i proizvede i da kao takva mora da se tretira kao i svaka druga roba, plasirana je lažna priča da je nekoj frizerki zazvonio telefon, pa je ona morala da plati naknadu zbog toga. Šatro! Prava istina je malo drugačija… Prema zakonu o autorskim i srodnim pravima koji je donela država Srbija, svi koji koriste muziku kako bi u svom poslu još više zaradili imaju obavezu da to korišćenje plate onima koji su uložili da bi tu muziku napravili. Ali ne, ovde je sve trebalo da metastazira još jednim pozivom na bojkot tokom kojeg bi svi vlasnici kafića na sat vremena isključili muziku u svojim kafićima. Muziku koju je neko drugi stvorio i bez koje u te iste kafiće niko ne bi kročio, jer gosti mogu da se opijaju i kafenišu i ispred prodavnice, na lokalnom ćoškiću, u sopstvenom stanu.

Hajde da se manemo ćorava posla i da konačno shvatimo da, ako hoćemo među normalan svet, moramo da prihvatimo pravila koja u njemu odavno važe, a koja podrazumevaju da kod njihove babe odavno nema džabe! Ili da u suprotnom proglasimo muzičku anarhiju, da autore, izvođače i proizvođače spalimo na lomači i da onda slušamo tišinu! Da pustimo da je sitnovaćaroši konačno sahrane!

Dana 02.02.2011.godine, s početkom  u  12:00 časova   u prostorijama Privredne komore Srbije, održana je konferencija za medije na kojoj su prisustvovali predstavnici  OFPS-a, direktor Petar Đurić,član Upravnog odbora Slobodan Nešović, pravni zastupnici Aleksandar Krstić I Nikola Vilotić, predstavnik  PI, predsednik  Upravnog odbora  Živorad  Ajdačić, konferenciju je vodio portparol OFPS-a  Aleksandar Jovanović.