DIREKTIVA O VEŠTAČKOJ INTELIGENCIJI OBJAVLJENA U SLUŽBENOM LISTU EU
Konačni tekst Direktive Evropske unije o veštačkoj inteligenciji (Akt o veštačkoj inteligenciji), usvojene na sednici Evropskog parlamenta u martu 2024. godine, objavljen je u Službenom listu Evropske unije i zvanično će stupiti na snagu 1. avgusta. Zakon o veštačkoj inteligenciji pruža nove alate za nosioce prava da ostvare svoja postojeća prava u kontekstu tehnologija veštačke inteligencije. Njime se uvode obaveze za dobavljače veštačke inteligencije opšte namene (GPAI) da učine dostupnim dovoljno detaljan rezime sadržaja koji se koristi za obuku svojih modela i da pokažu da su uspostavili politike za poštovanje zakona o autorskim pravima EU, bez obzira na to gde su modeli razvijeni.
Obaveze Zakona o AI počeće da se primenjuju u različitim fazama:Obaveze za modele veštačke inteligencije opšte namene (GPAI) da čuvaju i otkrivaju dovoljno detaljne sažetke sadržaja koji se koriste za obuku AI modela primenjivaće se samo od 2. avgusta 2025. za nove modele i od 2. avgusta 2027. za primenjene modele stavljene na tržište ili stavljene na tržište. služba pre 2. avgusta 2024. godine.
Obaveze dobavljača (npr. programera) sistema veštačke inteligencije da „označe” i učine „otkriti” sintetički sadržaj generisan ili kojim se manipuliše njihov sistem primenjivaće se od 2. avgusta 2026.
Obaveze implementatora (npr. poslovnih korisnika) sistema veštačke inteligencije koji generišu ili manipulišu dubokim lažnim sadržajem kako bi otkrili da je sadržaj veštački generisan ili manipulisan takođe će se primenjivati od 2. avgusta 2026.
Pozitivni aspekti Direktive AI su:
-da je ovo potvrda da provajderi GPAI modela moraju da dobiju dozvolu od nosioca prava ako žele da vrše istraživanje teksta i podataka na sadržaju zaštićenom autorskim pravima (podložno izuzecima EU, npr. kada se sadržaju za rudarenje teksta i podataka pristupa na zakonit način i prava nosioca nije zadržao svoja prava). -da postoji obaveza dobavljača GPAI modela da održavaju detaljnu tehničku dokumentaciju koja se odnosi na razvoj modela i da učine dostupnim dovoljno detaljan sažetak sadržaja koji se koristi za obuku AI modela – kako bi se omogućilo strankama sa legitimnim interesima, uključujući nosioce autorskih prava, da ostvaruju i sprovode svoja prava po zakonu Evropske unije. -da provajderi GPAI modela imaju obavezu da uspostave proceduru za usklađivanje sa regulativom EU o autorskim pravima, bez obzira na to gde su dobili podatke ili gde su AI modeli obučeni i razvijeni kako bi se obezbedili jednaki uslovi između provajdera GPAI modela gde provajder radi ne može steći konkurentsku prednost u EU primenom nižih standarda autorskih prava od onih predviđenih u EU. -da postoji obaveza označavanja lažnih (dubokih lažnjaka) i sintetičkog sadržaja koji generiše veštačka inteligencija. -da mora postojati opšta primena obaveza Zakona o veštačkoj inteligenciji na provajdere koji postavljaju GPAI model u Evropskoj uniji, bez obzira da li su ovi provajderi osnovani ili locirani u EU ili u trećoj zemlji.
Međutim, Direktiva o veštačkoj inteligenciji i dalje ima nedostatke kao što su:
-datum početka primene obaveza za GPAI modele (od 2. avgusta 2025. za nove GPAI modele i od 2. avgusta 2027. za „postojeće“ GPAI modele). -nedostatak jasnoće oko obaveza transparentnosti i uspostavljanja praksi koje treba poštovati kako bi se poštovala pravila EU o autorskim pravima primenjuju se na modele veštačke inteligencije „opšte namene“, pri čemu su obim i širina uključenih modela i usluga nejasni. -nivo detalja koji se mora objaviti u sažetku za obuku AI modela od strane dobavljača GPAI modela je nejasan i o njemu će se žestoko raspravljati.
Propisi o poslovnoj tajni takođe će se verovatno koristiti za ograničavanje obavezne transparentnosti.
Sada je red na države članice EU da obezbede usklađenost sa Direktivom o veštačkoj inteligenciji EU i da obezbede da je nivo detalja objavljen u rezimeu sadržaja koji za obuku koriste pružaoci GPAI modela dovoljan za ostvarivanje i sprovođenje prava.
Tagovi: Zakon o veštačkoj inteligenciji, Evropski parlament, veštačka inteligencija
Predmeti kršenja autorskih prava protiv AI muzičkih servisa imaju za cilj da zaustave neovlašćenu upotrebu zaštićenih zvučnih zapisa za “instruisanje”generativnih AI modela
Parnice pod okriljem “RIAA” obezbedile bi kontrolu umetnika, tekstopisaca i nosilaca prava nad njihovim delima
VAŠINGTON, DC (24. jun 2024.) – Asocijacija muzičke industrije Amerike® (“RIAA”) danas je najavila podnošenje dva predmeta kršenja autorskih prava zasnovana na masovnom kršenju zaštićenih zvučnih zapisa koji su kopirani i eksploatisani, bez dozvole, od strane dva više-milionska servisa za generisanje muzike, a to su „Suno” i „Udio”.
Predmet protiv „Suno, Inc.“, programerskog tima kompanije „Suno AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za distrikt Masačusets, a predmet protiv „Uncharted Labs, Inc.“, programerskog tima „Udio AI“, podnet je Okružnom sudu Sjedinjenih Američkih Država za južni distrikt Njujorka. Tužioci u predmetima su muzičke kompanije koje poseduju prava na zvučne zapise koje su kompanije „Suno” i „Udio” ugrozili – uključujući „Sony Music Entertainment“, „UMG Recordings, Inc.“, i „Warner Records, Inc“. Tužbe se odnose na snimke umetnika različitih žanrova, stilova i epoha.
“Muzička zajednica je prihvatila AI i već sarađujemo sa odgovornim programerskim timovima kako bismo izgradili održive AI alate fokusirane na ljudsku kreativnost, gde su umetnici i tekstopisci u centru,” rekao je predsednik iizvršni direktor„RIAA”, Mitch Glazier. “Ali, možemo uspeti samo ako su programerski timovi spremni da rade zajedno sa nama. Neovlašćeni servisi poput onih kompanija “Suno” i “Udio”, koje tvrde da je „pravedno“ kopirati umetničko delo i eksploatisati ga za sopstvenu dobit bez pristanka ili naknade, unazađuju obećanje istinski inovativnog AI za sve nas.
Direktor Pravne službe “RIAA”, Ken Doroshow, dodao je: “Ovo su jasni slučajevi kršenja autorskih prava koji uključuju neovlašćeno kopiranje zvučnih zapisa velikih razmera. “Suno” i “Udio” pokušavaju da sakriju punu razmeru svojih prekršaja, umesto da svoje usluge postave na solidne i zakonite osnove. Ove tužbe su neophodne da bi se podvukla najosnovnija pravila za odgovoran, etički i zakonit razvoj generativnih AI sistema i da bi se okončalo očigledno kršenje od strane kompanija “Suno” i “Udio”.”
Tužbama se traže: (1) izjave da su dva servisa povredila zaštićene zvučne zapise tužilaca; (2) zabrane kojima se ti servisi sprečavaju da ubuduće krše prava zaštićenih zvučnih zapisa tužilaca; i (3) odštete za povrede koje su već nastale.
Ključne tvrdnje
Iako su činjenice tužilaca u svakom predmetu za neovlašćenom kopiranje zvučnih zapisa od strane svake od okrivljenih strana različite, one ipak sadrže zajednički niz osnovnih tvrdnji u vezi sa poslovima “instruisanja”, programiranja i rada kompanija “Suno” i “Udio”.
Tužba protiv kompanije “Suno” dostupna je ovde, a tužba protiv kompanije “Udio” dostupna je ovde.
Grafički prikaz tvrdnji o kopiranju kultne muzike je dostupan ovde.
Izvodi iz tužbi uključuju:
“AI kompanije, kao i sva druga preduzeća, moraju poštovati zakone koji štite ljudsku kreativnost i ingenioznost. Nema ničega što izuzima AI tehnologiju od zakona o autorskim pravima ili što opravdava AI kompanije da se ne pridržavaju pravila. Ove tužbe imaju za cilj da se ovi osnovni principi sprovedu.” (Tužbe ¶ 2.)
“Dok s jedne strane AI obećava, s druge strane AI predstavlja opasnost. Sa pojavom sve moćnijih i sofisticiranijih AI alata, sposobnost AI da se uplete u procese stvaranja, produkcije i distribucije muzike, raste. Ako se razvijaju uz dozvolu i učešće vlasnika autorskih prava, generativni AI alati će moći da pomažu ljudima u stvaranju i produkciji nove i inovativne muzike. Ali, ako se razvijaju neodgovorno, bez poštovanja osnovne zaštite autorskih prava, ti isti alati prete trajnom i nepopravljivom štetom za izvođače, izdavačke kuće i muzičku industriju, time neizbežno umanjujući kvalitet nove muzike dostupne potrošačima i narušavajući naše zajedničke vrednosti.” (Tužbe ¶ 3.)
“Izgradnja i rukovanje ovim servisima u početku zahteva kopiranje i unošenje ogromnih količina podataka radi „instruisanja” softverskog „modela“ za generisanje izlaznih rezultata. Za ove servise, taj proces uključivao je kopiranje decenijski vrednih najpopularnijih svetskih snimaka zvuka, a zatim unošenje tih kopija kako bi se generisali rezultati koji imitiraju osobine pravih ljudskih snimaka zvuka.” (Tužbe ¶ 7.)
“Kada oni koji programiraju takve servise kradu autorski zaštićene snimke zvuka, sintetički muzički rezultati mogu da dovedu do prezasićenja tržišta sadržajem koji je generisan mašinama, koji će direktno predstavljati konkurenciju, umanjiti vrednost i na kraju potisnuti prave snimke zvuka na kojima su servisi izgrađeni.” (Tužbe ¶ 4.)
“S obzirom da je suština ovih kompanija bila da eksploatišu autorski zaštićene snimke zvuka bez dozvole, oni su namerno izbegavali da obelodane šta su tačno kopirali. To nije iznenađujuće. Na kraju krajeva, odgovoriti na to pitanje iskreno značilo bi priznati voljnu povredu autorskih prava u skoro nezamislivim razmerama.” (Tužbe ¶ 8.)
“Naravno, očigledno je za šta su ovi servisi „instruisani”. Oni su masovno kopirali autorski zaštićene snimke zvuka tužilaca i unosili ih u svoje AI modele. Takvi materijali mogu su da raditi samo na način na koji to čine – kopirajući ogromne količine snimaka zvuka od umetnika u svim žanrovima, stilovima i epohama.” (Tužbe ¶ 9.)
“Ovi servisi nisu izuzeti od autorskih prava koja štite ljudsku autorsku kreaciju. Kao i svaki drugi učesnik na tržištu, oni ne mogu reprodukovati autorski zaštićena dela u komercijalne svrhe bez dozvole. Bez obzira na ovaj osnovni princip, njihovo neovlašćeno kopiranje brzo i razorno umanjuje vrednost i integritet autorski zaštićenih snimaka zvuka tužilaca. Ti servisi generišu muziku tako velikom brzinom i u takvom obimu da postoji rizik od preplavljivanja tržišta AI-generisanom muzikom i generalnog umanjivanja i zamene dela koja su kreirali ljudi.” (Tužbe ¶ 12.)
“Primenom takvih servisa ne može se izbeći odgovornost za voljnu povredu autorskih prava tvrdnjom o pravičnom korišćenju. Doktrina pravičnog korišćenja promoviše ljudski izraz tako što se omogućava neovlašćeno korišćenje autorski zaštićenih dela u određenim, ograničenim okolnostima, dok ovi servisi nude imitaciju muzike generisanu mašinama—ne ljudsku kreativnost, ili izraz.” (Tužbe ¶ 14.)
“Od dana kada su lansirani, servisi su ignorisali prava vlasnika autorskih prava u muzičkoj industriji što predstavlja sastavni deo njihove neverovatne jurnjave da postanu dominantni servis za generisanje AI muzike. Ni ovim servisima, ni bilo kojoj drugoj AI kompaniji koja se bavi takvim generisanjem, ne sme se dozvoliti da napreduju ka ovom cilju gazeći prava vlasnika autorskih prava.” („Suno” ¶ 82, „Udio” ¶ 91.)
Podrška Muzičke Zajednice
Sledeće organizacije i pojedinci podržavaju ovaj napor u zaštiti kreativnih dela i razvoju odgovornih, zakonitih AI alata koji promovišu i proširuju ljudsku kreativnost.
Dr. Richard James Burgess MBE, predsednik i izvršni direktor Američkog udruženja nezavisne muzike (A2IM): “Nezavisni umetnici, diskografske kuće i tekstopisci daju ogroman doprinos kulturi, ali često najviše trpe kada servisi realizuju poslove korišćenjem njihovih radova bez dozvole ili nadoknade. Mi stojimo ujedinjeni sa muzičkom zajednicom u odbrani prava kreatora, a protiv bezobzirnih entiteta poput kompanija „Suno” i „Udio” koje pokušavaju da ukradu, prisvoje i profitiraju od životnog dela talentovanih izvođača i pisaca. Mi zamišljamo budućnost u kojoj ljudski duh pokreće inovacije, umesto da bude iskorišćen od strane istih.”
Tino Gagliardi, međunarodni predsednik Američke federacije muzičara SAD i Kanade: “Krađa instrumentalnih snimaka naših članova – kopiranih i eksploatisanih bez dozvole od strane veštačke inteligencije izaziva veliku zabrinutost Američke federacije muzičara. Muzičari i umetnici čiji rad i talenat čine osnovu digitalnog umnožavanja moraju biti zaštićeni, uključujući saglasnost za korišćenje njihovog zvuka, priznanje autorskih prava i fer nadoknadu za njihovu muziku. Mi podržavamo „RIAA” u ovom sudskom sporu protiv kompanija „Suno” i „Udio”, zabranjujući neovlašćeno korišćenje muzičkih dela muzičara.”
Jen Jacobsen, izvršni direktor Alijanse prava umetnika (ARA): “Umetnici zaslužuju da se njihov trud i kreativnost poštuju na tržištu i da se zaštite od servisa kompanija poput “Suno” i “Udio”, čime se podrivaju osnovni principi na kojima je autorsko pravo osnovano. Ovi servisi se bave masovnom krađom kako bi “instruisali” svoje modele i preplavili plejliste mašinskim imitacijama, kršeći prava kreatora i umanjujući vrednost umetnosti same po sebi. „ARA“ je zahvalna što su ovi predmeti podneti u cilju zaštite muzičkog eko-sistema koji zaista podržava umetnike i njihove fanove.”
Willie Prophet Stiggers, suosnivač, predsednik i glavni izvršni direktor Koalicije za crnu muziku (BMAC): „Prava muzika dolazi iz pravog života i pravih ljudi. Moramo regulisati kompanije koje podržavaju investitori sa milijardama dolara, a koje nude prečice, kopije i nekvalitetne imitacije. Apelujem na sudove da odluče da za „instruisanje” AI na zaštićenoj muzici, mora da bude potrebna dozvola. Od vitalnog značaja je da umetnici i tekstopisci budu odgovorni za svoj rad, priču i poruku. „Koalicija za crnu muziku“ je osnivač „Human Artistry Campaign“ i ujedinjena je sa našim srodnim grupama po ovom pitanju!”
Dr. Moiya McTier, viši savetnik „Human Artistry Campaign“ (HAC): „Potrebno je dobiti pristanak pre nego što se zaštićena dela koriste u AI modelima, što je osnivački princip udruženja „Human Artistry Campaign“ i temelj svakog pojma „etičkog“ ili „odgovornog“ korišćenja AI. “Instruisanje” AI servisa na ukradenoj muzici je uvreda za individualnu ljudsku umetnost i napad na autonomiju svakog umetnika, autora i stvaraoca.“
„Savez muzičkih radnika“ (Music Workers Alliance (MWA)): „Music Workers Alliance“ predstavlja indie muzičare. Smatramo da je upotreba naših snimljenih dela bez našeg pristanka, i nadoknade od strane generativnih AI sistema kršenje naših autorskih prava i pretnja za egzistenciju mnogobrojnih muzičara… i u potpunosti podržavamo tužbu “RIAA” protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Ove korporacije kradu naš rad kako bi stvorile zvučne kopije, efikasno nas prisiljavajući na ulogu onog koji „instruiše”, na koju nikada nismo pristali. Njihove skuplje pretplate omogućavaju korisnicima da komercijalizuju materijale, stavljajući nas u nepoštenu konkurenciju sa neiscrpnim zalihama kopija našeg rada, objavljenih bez ikakve nadoknade ili priznanja naše uloge u njihovom stvaranju, a ipak sposobnih da nas istisnu iz produkcije albuma, filmske, video i televizijske muzike i drugih tržišta. Da ne vidimo nikakvu dobit od prodaje pretplata za njihove servise je krajnje nepravedno. Muzičari/snimatelji su već doživeli jednu veliku devalvaciju svog rada zbog neuspeha regulisanja Poglavlja 512 „DMCA Safe Harbors“. Dozvola da se naš rad koristi bez odobrenja u kreiranju AI generisane „muzike“ dodatno će devalvirati naš rad, proterujući ogroman broj ljudi iz ove profesije. Nadamo se da će sud intervenisati kako bi zaustavio ovu eksploatativnu povredu pre nego što šteta naneta našoj zajednici, ustavnom principu o autorskim pravima i vrednostima koje svi delimo ne postane katastrofalna i nepovratna.
David Israelite, „Udruženje nacionalnih muzičkih izdavača – NMPA“ (National Music Publishers Association (NMPA), predsednik i generalni direktor: “NMPA u potpunosti podržava ovu tužbu protiv kompanija “Suno” i “Udio”. Obe platforme se očigledno “instruišu” na zaštićenim snimcima – to je očigledno svakome ko sluša šta one generišu. Ovaj predmet predstavlja presedan i integralni je deo prava umetnika kao ljudskih stvaralaca. Milioni ljudi već koriste ove alate, zbog čega je broj kršenja prava pravih muzičara nesaglediv. Nastavićemo da podržavamo „RIAA” u njihovoj misiji da zaštite umetnike.”
Harvey Mason Jr., glavni izvršni direktor „Recording Academy“: “Nova tehnologija je bila vredan alat koji su koristile generacije muzičkih stvaralaca, i nema razloga da odgovorna, generativna veštačka inteligencija bude drugačija. Da bi zadržali poverenje umetnika i fanova, AI kompanije moraju na legalan način da dobiju dozvolu od stvaralaca i da im nadoknade korišćenje njihovih dela. Mi podržavamo “RIAA” u preduzimanju akcija protiv servisa koji pokušavaju nepravedno da profitiraju od stvaralaca i kultnih snimaka koji omogućavaju funkcionisanje ovih servisa.”
Duncan Crabtree-Irska, državni izvršni direktor i glavni pregovarač „SAG-AFTRA“: “Muzika koju stvaraju ljudi mora biti zaštićena. Masovno kršenje snimljene muzike od strane okrivljenih ( što u velikoj meri čini kreativna dela članova udruženja „SAG-AFTRA“) je nelegalno, neetičko i ne sme ostati nekontrolisano. „SAG-AFTRA“ u potpunosti podržava navedene tvrdnje.”
Dina LaPolt, članica odbora „Songwriters of North America (SONA)“: “Ovi predmeti razotkrivaju nesagledivo nepravednu upotrebu/snimanje radova umetnika i tekstopisaca od strane dobro finansiranih kompanija poput “Suno” i “Udio”, koje odbijaju da se pridržavaju pravila i da plaćaju stvaraocima za njihov rad. Ovo je velika i važna borba koja utiče na sve u muzičkoj i zabavnoj industriji i mogla bi odrediti budućnost umetnosti koju stvaraju ljudi.”
Michael Huppe, predsednik i glavni izvršni direktor „SoundExchange“: “AI ima potencijal da donese velike koristi muzičkoj industriji, kako za muzičare, tako i za korisnike. Postoji bezbroj AI kompanija koje pravilno sarađuju sa kreativnom zajednicom, prepoznajući osnovnu vrednost koju pružaju u “instruisanju” algoritama. Ali, muzička industrija ne može odobriti poslovanje koje se zasniva na nesrazmernom kopiranju radova stvaraoca bez dozvole, ili nadoknade.”
Obaveštavaju se nosioci prava da rok za prepoznavanje iz Liste neprepoznatih fonograma teče od dana kada su oni postavlјeni na internet stranicu organizacije
Svetski Dan muzike obeležava se 21.juna svake godine Dan muzike obeležava se u 120 zemalja, okupljaju se muzičari, slave ga profesionalci i amateri. U Beogradu se održavaju koncerti i sve je više muzike. Koncerti se na ovaj datum održavaju na ulicama, trgovima, parkovima, dvorištima, hodnicima… Otkako je Ministarstvo kulture Francuske uspostavilo ovaj praznik 1982. godine, Festival muzike (Fte de la musique) je postao amblematičan međunarodni muzički događaj koji se slavi u 120 zemalja kao Svetski dan muzike.
WIN je kreirao nove smernice o generativnoj veštačkoj inteligenciji (GenAI) u kojima se navodi pet ključnih principa: poštovanje autorskih prava; davanje prioriteta pristupu usredsređenom na čoveka; fokus na bezbednost stvaralaca, fanova, potrošača i javnosti; transparentnost kao osnovni element i poziv na angažovanje kroz etički razvoj ruku pod ruku sa muzikom.
Ovaj kolektivni napor je rezultat opsežnih konsultacija sa globalnom nezavisnom muzičkom zajednicom. Priznaje mogućnosti koje AI nudi za stvaranje, proizvodnju, distribuciju i promociju muzike, naglašavajući da je „obuka“ modela GenAI o muzici i srodnim sadržajima podložna autorskim pravima i da je potrebna posebna prethodna dozvola. WIN poziva programere i kreatore politike širom sveta da rade zajedno sa nezavisnom muzičkom zajednicom kako bi postigli odgovoran i etički razvoj GenAI.
Hiljade nezavisnih muzičkih preduzeća koja čine WIN-ovo članstvo igraju vitalnu ulogu u promovisanju novih talenata i raznolikosti žanrova i jezika na globalnom muzičkom tržištu. Ovi principi ističu njihov poziv na dosledne visoke standarde širom sveta, kao i da se angažuju sa programerima veštačke inteligencije kako bi se izgradilo tržište licenciranja koje radi na dobrobit svih.
-Davanje prioriteta pristupu usredsređenom na čoveka
-Bezbednost stvaralaca, fanova, potrošača i javnosti
-Transparentnost kao osnovni element
-Etički razvoj veštačke inteligencije ruku pod ruku sa muzikom
Izvršni direktor WIN-a Noemi Planas je prokomentarisao: „Globalna nezavisna muzička zajednica pozdravlja nova tehnološka dostignuća koja poštuju vrednost muzike i prava stvaralaca. Ovi principi za generativnu veštačku inteligenciju su rezultat opsežnih konsultacija sa nezavisnim organizacijama širom sveta i usklađeni su sa našim nedavno objavljenim Globalnim nezavisnim vrednostima. Sa ovim principima kao kompasom, radujemo se saradnji sa odgovornim programerima veštačke inteligencije i inspirativnim kreatorima politika širom sveta.“
Izvršna predsedavajuća IMPALA-e Helen Smit je nastavila: „Ovi principi su logičan nastavak našeg rada na upravo usvojenom zakonu EU o veštačkoj inteligenciji, koji je prvi sveobuhvatni okvir za veštačku inteligenciju na svetu koji potvrđuje jasne obaveze u vezi sa autorskim pravima i transparentnošću u vezi sa generativnom veštačkom inteligencijom, postavljajući odgovarajući okvir oko AI i izgradnje temelja za istraživanje komercijalnih mogućnosti u AI za korišćenje dela zaštićenih autorskim pravima. U skladu sa danas objavljenim principima, nadamo se da će i drugi regioni sveta slediti EU ovde.
AIM CPO i privremeni izvršni direktor Gee Davi dodali su: „AI je izuzetno uzbudljiva tehnologija sa dalekosežnim prednostima i potencijalnim novim komercijalnim i kreativnim putevima. Nedavni talas generativnih alata veštačke inteligencije stvara i mogućnosti i veoma legitimnu brigu za zaštitu muzike i muzičara od loših aktera koji nastoje da potkopaju vrednost muzike umesto da se konstruktivno angažuju. Sa zakonima i propisima koji se tiču veštačke inteligencije koji se pojavljuju širom sveta, od suštinske je važnosti da se obezbedi da pravilno podržavaju ljudsku umetnost i inovacije. Globalna nezavisna muzička zajednica veruje u liderstvo kroz razmenu znanja i inkluzivnu diskusiju. Ovi principi su kreirani u tom svetlu, kako bi pružili osnovu za smislenu saradnju i stvorili uspešnu i kreativnu budućnost za veštačku inteligenciju u muzici, u korist svih učesnika.
WIN principi za generativnu AI su dostupni na engleskom, španskom, francuskom, korejskom i portugalskom.
O WIN-u
Svetska nezavisna mreža povezuje i razvija globalnu nezavisnu muzičku zajednicu. WIN okuplja trgovačka udruženja koja predstavljaju hiljade nezavisnih muzičkih preduzeća širom sveta. Delujemo kao globalna mreža za koordinaciju i podršku nezavisnom sektoru, fokusirajući se na njegov dugoročni razvoj i održivost. WIN promoviše raznovrstan i živahan ekosistem sa punim pristupom tržištu i jednakim mogućnostima za sve nezavisne, kroz transparentnost, inovacije i saradnju.
O IMPALI
IMPALA je osnovana 2000. godine i sada predstavlja preko 6000 nezavisnih muzičkih kompanija. 99% evropskih muzičkih kompanija su mala, mikro i srednja preduzeća i samostalni umetnici. Poznati kao nezavisni, oni su svetski lideri u pogledu inovacija i otkrivanja nove muzike i umetnika – oni proizvode više od 80% svih novih izdanja i čine 80% poslova u sektoru. IMPALA-ina misija je da održivo razvija nezavisni muzički sektor, vrati više vrednosti umetnicima, promoviše različitost i preduzetništvo, poboljša politički pristup, inspiriše promene i poveća pristup finansijama. IMPALA radi na nizu ključnih pitanja za svoje članove, vodi različite šeme nagrada i ima program namenjen preduzećima koja žele da razviju strateški odnos sa nezavisnim sektorom – Friends of IMPALA.
Napustio nas je „najveći brbljivac rock n roll scene,,
Tonny Montano će biti upamćen kao jedan od najautentičnijih likova Beogradske scene osamdestih i devedestih godina . U sećanju mnogih je njegov čuveni boks meč protiv Ramba Amadeusa 1992. godine pred prepunim stadionom u Železniku.
Od 1988 do 2012. godine Toni je izdavao za RTS, od 2019. godine do danas za Take it or leave it records.
Zadnji album na kom se nalazi i duet sa takođe, pokojnom Merimom Njegomir, objavljen je u novembru 2023. godine.
Nadamo se, da se gore na nebu našao sa svojim saborcima koji su nas prerano napustili.
ИНТЕЛЕКТУАЛНА СВОЈИНА И МАЛА И СРЕДЊА ПРЕДУЗЕЋА – ЛАНСИРАЊЕ ВАШИХ ИДЕЈА НА ТРЖИШТЕ
Сваког 26. априла обележава се Светски дан интелектуалне својине да бисмо сазнали више о улози коју права интелектуалне својине играју у подстицању иновација и креативности. Сваки пословни подухват започиње са идејом која се обликовала у нечијем уму, а која је након развоја производа или услуге представљена на тржишту. Када се негује и обогаћује домишљатошћу, знањем и искуством и развије у производ или услугу, идеја постаје интелектуална својина која може да покреће пословни развој, економски опоравак и напредак човечанства.
Креативни умови широм света – архитекте, уметници, занатлије, дизајнери, инжењери, предузетници, истраживачи, научници и многи други – свакодневно смишљају нове идеје. Идеје настају у различитим областима, од уметности до вештачке интелигенције, од моде до пољопривреде, од обновљиве енергије до малопродаје, од телевизије, туризма и виртуелне стварности, па до видео игара, да набројимо само неке од њих. Неке од њихових идеја преточене су у производе и услуге које желимо да купимо, док се бројне идеје уопште не реализују. Пут до тржишта може бити ризичан, али ако се фокусирају и на заштиту права интелектуалне својине на том путу, предузећа могу боље управљати многим изазовима у трасирању пута ка комерцијализацији.
У време када је императив економског опоравка висок, Светски дан интелектуалне својине 2021. осветљава суштинску улогу малих и средњих предузећа у економији и начину на који она могу да користе систем заштите права интелектуалне својине за изградњу јачих, конкурентнијих и стабилнијих предузећа. Мала и средња предузећа чине око 90% свих привредних субјеката у свету, запошљавају око 50% глобалне радне снаге и генеришу до 40% националног дохотка у многим економијама у развоју. Иновативна предузећа стварају нова радна места, а нека од њих постају врло брзо и лидери у својим областима пословања.
Сваки привредни субјекат може да користи права интелектуалне својине како би заштитио и створио вредност из своје имовине. Ипак, многи од њих нису свесни да поседују интелектуалну својину или да она има неку вредност. То значи да пропуштају могућност да побољшају свој крајњи резултат и раст. Студије показују да када предузећа од самог почетка воде рачуна о заштити права интелектуалне својине постижу боље резултате на тржишту.
Ако је за вас појам интелектуалне својине непознаница, Светски дан интелектуалне својине 2021. прилика је да сазнате како вас права интелектуалне својине – жигови, дизајн, ауторска права, патенти, пословне тајне, ознаке географског порекла и друга права – могу подржати приликом представљања ваших идеја тржишту.
Заштитом права интелектуалне својине можете претворити идеју у пословну прилику, створити вредност, отворити нова радна места и проширити асортиман производа доступних потрошачима. Правилном применом и коришћењем интелектуалне својине успешно пословање ваше компаније се осликава и на успех и напредак ваше локалне заједнице.
Светски дан интелектуалне својине 2021. године такође истиче централну улогу коју Светска организације за интелектуалну својину -WIPO и национални и регионални Заводи за интелектуалну својину широм света играју у стварању повољних услова за мала и средња предузећа да подстакну иновације и креативност, покрену економски опоравак и отварање нових радних места.
Придружите нам се у прослави домишљатости и креативности која стоји иза сваког малог и средњег предузећа, њихове храбрости за промене и доприноса којим побољшавају наш свакодневни живот. Подржите своја иновативна локална мала и средња предузећа.
