Početkom jula 2023. godine Organizacija proizvođača fonograma je učesnicima u raspodeli ispostavila obrazložene obračune za period 2022. godine, čemu je prethodio postupak prijave fonograma, obrade prijava, rešavanja spornih fonograma, kao i prijema i obrada popisa emitovanih predmeta zaštite (košuljica) dostavljenih od strane pružalaca medijskih usluga (TV i radio emitera). Obračunom je obuhvaćeno 172 učesnika u raspodeli.

Po ustaljenoj praksi i pravilima propisanim Planom raspodele naknada ostvarenih iskorišćavanjem fonograma, raspodela se temelji na kriterijumu stvarnog korišćenja predmeta zaštite, što podrazumeva raspodelu naknada nosiocima prava za emitovane fonograme na bazi dostavljenih košuljica od strane pružalaca medijskih usluga (TV i radio emitera), nad kojima organizacija OFPS vrši monitoring, kako samostalno, tako i koristeći se softverom španske firme BMAT.

Nakon ispostavljenih obrazloženih obračuna za 2022. godinu, usledio je postupak uvida u dokumentaciju, podnošenja prigovora i odlučivanja po prigovorima, kao i postupak obeležavanja neprepoznatih fonograma i rešavanja spornih fonograma. Prigovore na obrazloženi obračun podnelo je 4 učesnika u raspodeli, o kojima je u roku propisanom Planom raspodele odluku donela Komisija za proveru raspodele i rešavanje po prigovorima na obračune. Po okončanju celokupne procedure propisane Planom raspodele, u decembru 2023. godine učesnicima u raspodeli biće ispostavljeni konačni obračuni za period 2022. godina.

Prikupljena naknada od korisnika u 2022. godini bila je 12% viša od naknade prikupljene u 2021. godini, dok su troškovi rada iznosili 20,09%. Sam fond za raspodelu za 2022. godinu je za 35% veći od fonda za raspodelu za 2021. godinu.

Fond za raspodelu se deli na 4 fonda: Fond I čiji iznos odgovara iznosu naplaćenom od korisnika koji vrše emitovanje repertoara koji iznosi 46,4% u odnosu na ukupan fond, Fond II čiji iznos odgovara iznosu naplaćenom od korisnika iz reda reemitera koji iznosi 22,5% u odnosu na ukupan fond, Fond III čiji iznos odgovara iznosu naplaćenom od korisnika iz reda javnog saopštavanja koji iznosi 30,6% u odnosu na ukupan fond i Fond IV čiji iznos odgovara iznosu naplaćenom od obveznika plaćanja posebne naknade i web radija i web televizije koji iznosi 0,5% u odnosu na ukupan fond.

Organizacija OFPS, u skladu sa Zakonom o autorskom i srodnim pravima, Statutom i Planom raspodele od fonda za raspodelu izdvaja 10% sredstava koja predstavljaju fond za kulturne namene. U raspodeli sredstava za kulturne namene za 2022. godinu učestvovalo je 152 pravna i fizička lica.

Organizacija OFPS će na ime raspodele za 2022. godinu učesnicima isplatiti oko 303,9 miliona dinara bruto.

U raspodeli učestvuje 90 članova (od kojih su 19 licencni zasupnici), 72 lica koja nisu članovi organizacije OFPS a ima prijavljen repertoar i 10 inostranih organizacija za kolektivno ostvarivanje prava sa kojima organizacija OFPS ima zaključene bilateralne ugovore.

Reviziju raspodele naknada izvršila je renomirana revizorska kuća KPMG doo Beograd.

Za 2022. godinu podneto je ukupno 313 prijava i odjava fonograma i iste su obrađene i unete u bazu fonograma OFPS. Konkretno, dostavljeno je 288 prijava sa ukupno 2.244.000 fonograma, kao i 25 odjava sa 18.500 fonograma, tako da sada baza fonograma OFPS-a ima ukupno 10.537.139 fonograma.

Najemitovaniji fonogrami u 2022. godini bili su: Milimetar-Željko Joksimović, Oh my God-Adele, Van Gogh-Neko te ima, Željko Vasić-No pasaran, Željko Samardžić-Ljubavnik, Senidah-Replay, Saša Kovačević-Bez tebe me nema, Zdravko Čolić-Ničeg nije bilo između nas, Jelena Tomašević-Radio svira za nas, S.A.R.S.-Lutka, Željko Joksimović-Devojka, Harry Styles-As It Was, Ed Sheeran-Shivers, Purple Disco Machine & Sophie and the Giants-In The Dark, Prljavo kazalište-Marina, Zana-Majstor za poljupce, Gibonni-Činim pravu stvar, Novi Fosili-Za dobra stara vremena, Petar Grašo-Ako te pitaju, Plavi orkestar-Ako su to samo bile laži, Riblja Čorba-Ljubav ovde više ne stanuje, Viktorija-Samo teraj ti po svome, Lizzo-About Damn Time, Haustor-Ena i Smak-Daire.

U raspodeli za 2022. godinu od ukupnog broja emitovanja 47.167.840 prepoznato je za nosioce prava 55,04% emitovanja. Od ukupnog broja prepoznatih emitovanja domaći fonogrami čine 59,69%, dok strani čine 40,31%. Dodatno, od ukupnog broja prepoznatih fonograma emitovanja u trajanju preko 90 sekundi čine 93,44% emitovanja, dok 6,56 čine emitovanja ispod 90 sekundi.        

U 2022. godini organizacija OFPS ostvarila je porast prihoda, koji ima tendenciju rasta u narednom periodu.

Pored toga, predstavnici organizacije OFPS aktivno su učestvovali u Radnoj grupi za izradu novog Zakona o autorskom i srodnim pravima. Takođe, organizacija OFPS je učestvovala na brojnim domaćim i međunarodnim skupovima i konferencijama. Organizacija OFPS podržala je i brojne aktivnosti Unije diskografa Srbije-OFPS, u cilju što efikasnije zaštite prava i interesa proizvođača fonograma. 

~ IFPI-jev izveštaj Engaging with Music 2023: najveća muzička studija te vrste~

~ Vreme provedeno u slušanju muzike se povećava na 20,7 sati nedeljno~

~ Obožavaoci koriste u proseku sedam različitih metoda da se bave muzikom~

11. decembar 2023. – IFPI, koji predstavlja diskografsku industriju širom sveta, danas je objavio Engaging with Music 2023, svoj globalni izveštaj koji ispituje kako se ljudi širom sveta bave muzikom i šta osećaju prema njoj.

Najznačajniji nalazi izveštaja za 2023. uključuju:

    Slušamo više muzike nego ikad.

        20,7 sati – Vreme koje ljudi u proseku provedu slušajući muziku svake nedelje (u odnosu na 20,1 sat u 2022. godini). To je ekvivalent slušanju dodatnih trinaest trominutnih pesama nedeljno u 2023.

    Bavimo se muzikom na više načina.

        79% ljudi misli da postoji više načina za slušanje muzike nego ikada ranije (sa 76% u 2022.). Ljudi u proseku koriste više od sedam različitih načina da slušaju muziku.

    Među ljubiteljima muzike postoji velika svest o veštačkoj inteligenciji, ali skoro svi misle da se ljudska kreativnost mora poštovati.

        79% se slaže da je ljudska kreativnost neophodna za stvaranje muzike.

        74% ljudi sa svešću o muzičkim mo.gućnostima veštačke inteligencije slaže se da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje muzičkih umetnika bez ovlašćenja.

    Tržište audio strimovanja nastavlja da raste, predvođeno zvukom na pretplatu

        73% ljudi kaže da sluša muziku preko licenciranih servisa za striming zvuka (pretplata i podržani oglasima).

        +7% – Povećano je vreme provedeno u slušanju muzike na pretplaćenim audio striming servisima.

    Pop je i dalje najpopularniji žanr na svetu, a ljudi identifikuju preko 700 žanrova koje obično slušaju. Lokalni žanrovi su sve traženiji.

        57% ljudi kaže da im je važno da mogu da pristupe muzici koja dolazi sa bilo kog mesta u svetu – 65% među 16-24. U proseku, obožavaoci širom sveta su slušali više od osam različitih žanrova muzike.

    Muzika je veoma važna za naše mentalno zdravlje i dobrobit.

        71% kaže da je muzika važna za njihovo mentalno zdravlje.

        78% kaže da im muzika pomaže da se opuste i nose sa stresom.

    Nelicencirana muzika je i dalje značajan problem.

        29% koristi nelicencirane ili ilegalne načine za slušanje ili nabavku muzike.

Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI, rekla je: „Muzika je neverovatno važna za živote ljudi. Angažovanje sa muzikom pokazuje kako obožavaoci koriste priliku da slušaju više muzike na više načina nego što su to činili ikada ranije.“

„Međutim, upotreba nelicencirane muzike ostaje značajan problem za muzičku zajednicu, posebno kako tehnologije nastavljaju da se razvijaju. Moramo da nastavimo da činimo sve što je u našoj moći da podržimo i zaštitimo vrednost muzike.”

Kao što je nedavno objavljeno, po prvi put, ove godine izveštaj uključuje odeljak posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) jer brz napredak generativne AI tehnologije nastavlja da predstavlja i mogućnosti i izazove za muzičku zajednicu i umetnike. Ono što je jasno jeste da obožavaoci duboko cene autentičnost – skoro osam od deset ljubitelja muzike (79%) smatra da je ljudska kreativnost i dalje neophodna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni sposobnosti generativne veštačke inteligencije da uzimaju i kopiraju repertoar postojećih umetnika, autorizacija za korišćenje muzike bilo kog izvođača se smatra apsolutno nepodložnom pregovorima: 76% smatra da AI ne bi trebalo da koristi ili unosi muziku ili vokal umetnika bez dozvole. Dalje, 74% se slaže da veštačka inteligencija ne treba da se koristi za kloniranje ili lažno predstavljanje umetnika bez ovlašćenja. Velika većina obožavalaca takođe podržava potrebu za transparentnošću, jer se 73% slaže da sistem veštačke inteligencije treba jasno da navede svaku muziku koju je koristio.

Prikupljajući stavove članova iz 32 zemlje širom evropskog muzičkog tržišta, uključujući Evropsku uniju, Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA), Ujedinjeno Kraljevstvo i šire, Izvršni komitet IMPALA je za Spotify izneo listu pitanja o njihovim planovima za reformu striminga. Cilj IMPALA-e je da pomogne Spotify da reformiše svoj sistem na način koji koristi nezavisnom sektoru, uključujući umetnike danas i sutra.

Odbor IMPALA-e je zahvalio Spotify na njihovom kontinuiranom angažmanu sa nezavisnim sektorom na reformi striminga od kada je IMPALA objavila svoje predloge za reformu striminga pre skoro tri godine, a posebno u poslednjih nekoliko nedelja. Ističući niz pitanja koja nezavisni sektor smatra važnim, Komitet je istakao da striming servisi igraju ključnu ulogu u današnjoj muzičkoj industriji. On je dodao da je neophodno da Spotify bude zdrav i profitabilan i u poziciji da povećava plaćanja, da se nosi sa manipulacijama i suočavanjem sa masovnim prilivom sadržaja, kao i zloupotrebama sistema otvorene platforme.

Odbor IMPALA pozdravlja predloge Spotify da se ograniči razvodnjavanje fonda autorskih naknada od „funkcionalnog“ sadržaja, kao i da se primenjuju finansijske kazne za lažne aktivnosti, sve dok postoje provere i ravnoteže. Što se tiče praga ispod kojeg se neće plaćati striming pesama, odbor IMPALA ga prihvata kao jedan od alata koji ima za cilj rešavanje problema razvodnjavanja prihoda, ali se protivi principu korišćenja ovog alata bez mere i racionalnosti, jer potpuno demonetizuje deo repertoara u korist popularnijih snimaka. Smatraju da podaci za svaku promenu moraju da pokažu da nisu na gubitku manje i neafirmisane izdavačke kuće, veliki kataloški repertoar i, naravno, manje teritorije, specijalizovani žanrovi i duže pesme. Imajući ovo na umu, Upravni odbor IMPALA-e je pokrenuo sledeća pitanja za koja veruju da bi trebalo da vode dalju diskusiju sa Spotifi-om, koja je u toku, kao i da postavi principe za druge platforme:

1. Omogućavanje dalje diskusije radi obezbeđivanja zaštitnih mehanizama Može li Spotify da obustavi primenu ovih novih pravila kako bi ih prilagodio u daljoj diskusiji? Kako Spotify opravdava davanje zarade od strima jednog umetnika drugom umetniku? Da li su zaštitne mere moguće da spreče novi minimalni prag da stvori dvostepeni sistem koji neproporcionalno utiče na manje umetnike i umetnike u nadolazećim godinama, kao i na nadolazeće teritorije i široki katalog? Kada se otkrije flagrantno veštačko strimovanje, koji nivo podataka i dokaza će Spotify obezbediti, i u kom vremenskom periodu, da podrži odluke o kazni? Da li se odluke kompanije Spotify mogu osporiti?

2. Prag naknade – prilagođavanja i alternative neselektivnom pristupu Može li se dodati sistem „opt-in“ kao zaštita, tako da neki umetnici, izdavači i albumi na koje se to odnosi mogu biti stavljeni na belu listu za plaćanje od strane Spotify-a na osnovu prethodnog učinka (jer mnogi umetnici i izdavači koji su primili mikroplaćanja više neće moći da primaju obeštećenje, a ta zarada će ići drugim izvođačima)? Kako će duži klipovi biti prilagođeni da se ne izgube iz sistema monetizacije? Može li se zasnivati na dužini slušanja, a ne na broju strimova? Alternativno, da li umetnici koji ne zarade ništa od prvih 1.000 strimova po snimku mogu da dobiju dvostruku nadoknadu za strimove iznad tog praga, dok se ne ispuni 2.000 strimova? Ovo bi umetnicima dalo priliku da dobiju nadoknadu za prihod koji im pripada za prvih 1.000 strimova. Da li su „dinamički pragovi“ mogući za prilagođavanje praga na osnovu veličine tržišta kompanije Spotify i prodora na određeno tržište ili jezičku grupu? Ako nisu mogući, da li to znači da je tržišni udeo Spotify-a podjednako visok u svim regionima, čime se negira potreba za podesivim nivoima praga? Može li se primeniti sistem zadržavanja prihoda? Na primer da li se zarada od snimka do prvih 1000 strimova može zadržati sve dok umetnik ne dostigne prag nakon kojeg bi bila isplaćena? Kada bi se sistem brojanja primenio na ceo katalog umetnika umesto da se razlaže po pesmama, negativan uticaj ovog modela bi se svakako smanjio. Može li se ovo uzeti u obzir? Da li se mogu razmotriti drugi pristupi zajednički svim izvođačima i nosiocima prava, kao što su naknade za striming ili skladištenje ili drugi dostupni mehanizmi za uklanjanje loših aktera u strimingu i na taj način rešavanje zloupotreba koncepta otvorene platforme?

3. Transparentnost i podaci Transparentnost je ključna za procenu da li su efekti reforme pravedni i pravični. Može li Spotify da pruži informacije o tome kako će predložene promene uticati na umetnike i etikete, posebno kroz: kolektivna anonimna baza podataka po izvođačima (major, nezavisni, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi kolektivna anonimna baza podataka po diskografiji (major, nezavisna, zemlja, žanr), o tome ko će imati koristi, a ko gubi na državnoj osnovi udeo pesama koje su ranije zarađivale i koje će prestati da zarađuju, i broj izvođača koji su zarađivali ranije i koji će prestati da zarađuju sada? jaz između kataloškog repertoara i novih izdanja kako će promene rezultirati dodatnim milijardama dolara prihoda platforme u narednih pet godina – mogu li se otkriti detalji proračuna?

4. IMPALA-ini predlozi za reformu striminga Kakvi su stavovi kompanije Spotify o predlozima navedenim u IMPALA-inom planu za promenu distribucije naknada za striming? Da li se ovi stavovi takođe mogu integrisati u reformske napore? Ovo uključuje AIM-ov model rasta umetnika – model koji je sličniji progresivnoj redistribuciji ili predlog pro-rata temporis za ublažavanje nepravilnosti u tretmanu dužih numera u modelu striminga, kao i predloge zasnovane na aktivnosti obožavalaca i mogućnosti korišćenja Spotifi-ovog okvira za otvaraju potpuno nove i komplementarne naknade od strimovanja preko učešća fanova.

5. Pravičnost algoritama Kako će Spotify garantovati transparentnost i pravednost svojih algoritama u određivanju da li snimak ispunjava navedene pragove?

6. Razlika između snimanja i objavljivanja Šta je opravdanje za primenu ovih kompenzacionih mera isključivo za sektor snimljene muzike, ali ne i za nosioce autorskih (izdavačkih) prava?

7. Uticaj na obelodanjivanje Da li Spotify predviđa promenu datuma objavljivanja novih singlova zbog implementacije novog modela strimovanja (a samim tim i potencijalnih problema sa unosom u sistem) ako izdavači moraju da se prilagode, kako bi obezbedili da pesma ima najbolje moguće šanse da stigne granični uslovi za obeštećenje? Da li je Spotifi procenio uticaj na vidljivost i povećanu konkurenciju za pažnju korisnika da otkriju nova izdanja? Šta je podsticaj za izdavače da zadrže sav svoj repertoar na Spotify i nastave da isporučuju sav novi materijal?

8. Uticaj na manje izvođače, tržišta i raznolikost Koji su konkretni planovi Spotify-a da podrži raznolikost i lokalne umetnike, na primer u regionima koji nemaju direktnu komunikaciju sa platformom, urednike, kustose, ili gde fanovi plaćaju istu naknadu kao na drugim tržištima, ali isplata po pesmi može biti upola manja? Umesto da sav novac koji generiše novi sistem usmeri na vrh lanca za najpopularnije snimke, da li bi Spotifi razmislio o tome da posveti deo povećanja raznolikosti ili primeni modela rasta umetnika? Da li je Spotifi razmatrao potencijalni uticaj na mentalno zdravlje umetnika čiji bi se repertoar mogao kvalifikovati kao neuspeh prema novom sistemu?

9. Dalje povećanje vrednosti Da bi dodatno povećao vrednost, da li će Spotify razmotriti druge poteze? Šta je sa potpuno uklanjanjem naknade za muziku (ne samo za pesme manje od dva minuta) i rešavanjem drugih funkcija koje crpe vrednost kao što je Discoveri Mode? Da li će Spotifi dodatno povećati cene pretplate? Nedavno povećanje je dobrodošlo, ali može li Spotifi da se obaveže na povećanje cena koje će donekle držati korak sa inflacijom?

10. Ažuriranje propisa i pravila Da li je predlog razmatran sa nekim regulatornim telom? Kako će se sprečiti potencijalni antikonkurentni ishodi? Postoje situacije u kojima izdavačke kuće imaju ugovore i zakonsku obavezu plaćanja po strimu. Prema novom modelu, Spotify ne bi plaćao za sve strimove, već bi preusmerio novac na druge izvođače i pesme koje ispunjavaju prag. Šta se dešava ako ugovori sa diskografskom kućom ne dozvoljavaju da ne plaćaju svaki strim? Razumemo da je reforma predstavljena kao novi poslovni model i da korisnici licenci mogu odlučiti da obnove svoje ugovore kako bi nastavili svoju vezu sa platformom. Pretpostavljamo da Spotify i dalje može da prihvati predloge o definisanju praga i kako novi sistem funkcioniše? Da li će nezavisni sektor biti uključen u proces donošenja odluka kada se Spotify pravila pregledaju i predlože promene?

Mark Kitcatt, predsednik IMPALA-ine grupe za reformu striminga i generalni direktor Everlasting Records i Popstock Distribuciones, prokomentarisao je: „IMPALA deli stavove kompanija za striming da model, koji je kreirao Spotify 2008. godine, treba da se preispita. Vidimo bezbroj mogućnosti za promene koje inspirišu stvaraoce i ljubitelje muzike i vode do značajnog rasta za sve, na svakom tržištu. Moramo da otvorimo diskusiju koja uključuje predloge za preraspodelu autorskih prava koje je IMPALA dala i mogućnosti koje navodimo da koristimo Spotify okvir da se potpuno otvori nove mogućnosti za prihod i povezivanje za kreatore. Prvi test za promenu mora biti razumevanje šta je pravedno i razumno za sve zainteresovane strane. Radujemo se odgovorima Spotify-a na naša pitanja i pitanja drugih grupa i udruženja.”

Helen Smit, izvršna direktorka IMPALA, dodala je: „Spotify je suštinski partner nezavisnoj zajednici i vredna zainteresovana strana u IMPALA-inom programu Friends. Delimo isti cilj negovanja pravednijeg ekosistema za strimovanje i slažemo se da nivo sadržaja koji trenutno preplavljuje Spotifi otvorene platforma je neodrživa IMPALA je izrazila zabrinutost zbog razvodnjavanja naknada i bila je među prvima koji su pozvali na restrukturiranje raspodele naknada. Pozdravljamo određene elemente novog predloga dok tražimo zaštitu i prilagođavanja tamo gde postoji rizik od nesrazmernog uticaja manji i nadolazeći izvođači, kao i manja tržišta i, naravno, katalozi, takođe za specijalizovane žanrove, koji su važni i za diskografe i za umetnike u nezavisnom sektoru“.

Dario Draštata, predsednik Upravnog odbora IMPALA-e i predsednik RUNDA-e, nastavio je: „Na manjim tržištima, gde digitalni muzički servisi tek treba da u potpunosti afirmišu svoje prisustvo, smatramo da prag postaje značajna pretnja rastu lokalnih talenata. . Podstičemo Spotify da primeni dinamičke pragove kako bi izbegao nenamerno gušenje umetničkog, kulturnog i ekonomskog doprinosa muzičara u nastajanju i manjih tržišta. Tužni smo što vidimo vesti o otpuštanju kompanije Spotify ove nedelje i nadamo se da to neće uticati na napore Spotify-a da poveća prisustvo u manje teritorije“.

Dan Vaite, šef digitalnog odbora IMPALA-e i direktor etikete Better Noise Music, dodao je: „Kao lider u tržišnom udjelu u globalnom strimingu, globalna muzička industrija očekuje da Spotify predvodi u najboljim praksama i nagrađivanju umjetnika. U pogledu neonskog sektora su se pozabavili uticajem nedavno najavljenih promena, tako da IMPALA pozdravlja priliku da nastavi da retrospektivno poboljšava ova prilagođavanja u korist svih i kontinuiranog uspeha Spotify-a i zdravlja nezavisnih umetnika.” Upravni odbor IMPALA-e se raduje daljem dijalogu sa Spotify-om i drugim digitalnim uslugama, napominjući da ekosistem za striming tek treba da dostigne svoj puni potencijal. Deezer i Spotify svojim potezima pokreću stvari. Postoji imperativ za otvorenu i konstruktivnu debatu kako bi se nastavilo da oblikuje tržište striminga koje neguje raznolikost i lokalna tržišta u korist izdavačkih kuća, umetnika i ljubitelja muzike. Najava o otpuštanju radnika Spotify-a dodatno naglašava potrebu da se reformska formula ispravi. Detaljan plan reforme striminga IMPALA-e možete pogledati preko ovog linka.

Prvog dana konferencije održane su radionice na teme „Licenciranje muzike“ i „Sistemi baza podataka“, dok je drugi dan bio posvećen pregledu konačnih finansijskih rezultata na muzičkom tržištu.

Što se tiče finansijskih rezultata muzičkog tržišta u 2022. godini, u protekloj godini od iskorišćavanja prava proizvođača fonograma prikupljeno je ukupno 2,366 miliona evra, što je rast od 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. Najviše naknada naplaćeno je od prava na javno saopštavanje (752 miliona evra).

Ukupna raspodela posebne naknade nosiocima prava iznosila je 993 miliona evra, što je smanjenje od 1,3% u odnosu na prethodnu godinu, a najviše naknade isplaćeno je po osnovu prava na emitovanje (583,4 miliona evra). Radio je ostao ključni izvor prihoda za organizacije, uz napomenu da korisnici plaćaju male naknade u poređenju sa prihodima.

Prema projekcijama organizacija, podaci ukazuju na predviđeni rast naknada od prava na naknadu za javno saopštavanje u 2023. godini od 10,3%.

Održano je nekoliko prezentacija, među kojima izdvajamo tri na temu „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ i „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“.

U okviru prezentacije „Saradnja diskografa i izvođača u kolektivnom ostvarivanju prava“, predstavnici organizacija AGEDI (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava proizvođača fonograma) i AIE (organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora) prezentovali su učesnicima razvoj saradnje diskografa i interpretatora u procesu naplate naknade, ističući sve pozitivne aspekte, izazove i rešenja koja su imali tokom svoje saradnje.

Tema prezentacije „Kako i kada koristiti ACR za poboljšanje raspodele naknada od javnog saopštavanja“ bila je razmena iskustava u vezi sa primenom ACR sistema u cilju poboljšanja relevantnih podataka za naplatu naknada po osnovu prava na naknadu za javno saopštavanje. Tokom prezentacije „AI i organizacije za kolektivno ostvarivanje prava“, IFPI je dao uputstva organizacijama kako da postupaju sa snimcima napravljenim uz pomoć veštačke inteligencije i kako da prilagode interne propise u procesu i da reaguju blagovremeno.

Prvi put u najvećem svetskom istraživanju ovog obima

otkriveni su stavovi prema veštačkoj inteligenciji

~ 79% ispitanika smatra da je ljudska kreativnost važna za stvaranje muzike ~

~76% veruje da AI ne bi trebalo da koristi ili ugrađuje muziku ili vokal umetnika u snimke bez dozvole~

~ 74% se slaže da AI ne treba da se koristi za kloniranje ili imitiranje izvođača bez ovlašćenja ~

Međunarodna diskografska federacija (IFPI), koja predstavlja diskografsku industriju širom sveta, objavila je danas rezultate istraživanja o stavovima ljubitelja muzike prema veštačkoj inteligenciji.

Istraživanje dolazi iz predstojećih rezultata Engaging with Music 2023, IFPI-jevog globalnog izveštaja koji analizira kako se fanovi širom sveta bave i razmišljaju o muzici. Sa odgovorima više od 43.000 ljudi iz 26 zemalja širom sveta, izveštaj predstavlja najveću muzičku studiju te vrste i jedan od najdetaljnijih uvida u ono što ljubitelji muzike misle.

Ove godine, po prvi put, izveštaj uključuje deo posvećen veštačkoj inteligenciji (AI) zahvaljujući ubrzanom razvoju ove tehnologije, koja predstavlja i mogućnosti i izazove za muzičku industriju i fanove. Ono što je jasno jeste da ljubitelji muzike visoko cene autentičnost – skoro osam od 10 fanova (79%) veruje da je ljudska kreativnost važna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni generativnih sposobnosti veštačke inteligencije da preuzmu i kopiraju postojeći repertoar umetnika, ovlašćenje za korišćenje muzike bilo kog izvođača smatra se apsolutnom neophodnošću: 76% veruje da AI ne bi trebalo da koristi ili uvozi vokal ili muziku umetnika bez dozvole. Isto tako, 74% se slaže sa izjavom da AI ne treba koristiti za kloniranje ili lažno predstavljanje izvođača bez ovlašćenja. Velika većina fanova takođe poziva na potrebu za transparentnošću, dok se 73% fanova slaže da AI sistem mora da navede svu muziku gde je korišćena.

Frensis Mur, izvršna direktorka IFPI-ja, komentariše: „Dok ljubitelji muzike širom sveta vide mogućnosti i pretnje muzici koju predstavlja veštačka inteligencija, njihova poruka je jasna: autentičnost je važna. Konkretno, fanovi veruju da sistemi veštačke inteligencije treba da koriste muziku samo ako je dozvola zatražena i dobijena unapred, i da moraju biti transparentni u vezi sa materijalom koji se unosi u njihove sisteme. Ovo su pravovremeni podsetnici za zakonodavce dok razmatraju kako da primene standarde za odgovornu i bezbednu veštačku inteligenciju.

Nalazi iz izveštaja Engaging with Music 2023 o veštačkoj inteligenciji uključuju sledeće:

– među ljubiteljima muzike već postoji dobra svest o veštačkoj inteligenciji, a mnogi je koriste i interesuju se za njene mogućnosti.

89% je svesno veštačke inteligencije

– skoro osam od deset ljubitelja muzike (79%) veruje da je ljudska kreativnost i dalje važna za stvaranje muzike.

Za fanove koji su svesni mogućnosti veštačke inteligencije:

– Ovlašćenje za korišćenje muzike smatra se izuzetno važnim:

76% veruje da vokal ili muzika umetnika ne bi trebalo da se koriste ili ubacuju u AI sisteme bez dozvole

74% veruje da AI ne bi trebalo da klonira ili imitira izvođače bez ovlašćenja.

– Velika većina fanova smatra da postoji potreba za transparentnošću, dok:

73% se slaže da je sistem veštačke inteligencije morao da napiše da li je bilo koji snimak korišćen ili umetnut za upotrebu.

– Fanovi takođe prepoznaju potrebu za uspostavljanjem pravila za AI sisteme:

70% veruje da bi trebalo da postoji granica za mogućnosti rada veštačke inteligencije

64% kaže da nacionalne vlade treba da imaju ulogu u postavljanju ograničenja šta AI može, a šta ne može.

Detaljnu infografiku pogledajte na ovom linku.