24. septembar 2019. godine
Globalni pregled preslušavanja muzike
Kompletan izveštaj pročitajte ovde
IFPI, organizacija koja predstavlja muzičku industriju širom sveta, objavila je danas izveštaj „Slušanje muzike u 2019. godini“, koji ispituje načine na koje se slušaoci muzike u dobi od 16-te do 64-te godine bave snimljenom muzikom u 21. zemlji.
Najvažnije iz izveštaja:
• Slušanje muzike raste. Ispitanici obično provode 18 sati nedeljno slušajući muziku – u poređenju sa 17.8 sati u 2018. godini. To znači otprilike 2,6 sati dnevno – što je ekvivalentno slušanju do 52 tro-minutne pesme.
• Većina ljudi (54%) deklariše se kao da „voli“ ili da su „fanatični“ u vezi sa muzikom. Među 16 – 24-godišnjacima, taj procenat raste i do 63%.
• Starije starosne grupe sve više prihvataju usluge prenosa zvuka. Korišćenje audio striminga na globalnom nivou je veliko, a 64% svih ispitanika koji pristupaju usluzi prenosa muzike u proteklih mesec dana – porastao je za oko 7% u odnosu na 2018. godinu. Najviša stopa rasta je u grupi dobi od 35 do 64 godine, a 54% iz te grupe je pristupalo usluzi prenosa muzike u poslednjem mesecu (+ 8% u odnosu na 2018. godinu).
• Kršenje autorskih prava ostaje izazov za muzički ekosistem. 27% svih anketiranih koristilo je nelicencirane metode za slušanje ili dobijanje muzičkih sadržaja u poslednjih mesec dana, dok je 23% koristilo ilegalne servise za ripovanje – što je vodeći oblik muzičke piraterije.
Fransis Mur, izvršni direktor IFPI, rekao je: „Ovogodišnji izveštaj priča uzbudljivu priču o tome kako se fanovi sve više bave muzikom. U vreme kada razni mediji prate pažnju fanova, oni ne samo da odlučuju da provode više svog vremena slušajući i baveći se muzikom, već to rade na sve raznovrsnije načine.“
„Trajno partnerstvo između diskografskih kuća i umetnika je osnova na kojoj je izgrađen taj rastući, uzbudljiv globalni svet strastvenih slušalaca muzike. Diskografske kuće rade sa svojim izvođačima kako bi im pomogle da ih povežu sa fanovima širom sveta.
„Izveštaj takođe naglašava da dostupnost muzike putem nelicenciranih metoda ili kršenja autorskih prava i dalje ostaje stvarna pretnja muzičkom ekosistemu. Takve prakse kao što je strim-ripovanje i dalje su rasprostranjene i ne vraćaju ništa onima koji stvaraju i ulažu u muziku. I dalje ćemo nastaviti da koordinišemo svetske aktivnosti za rešavanje ovog problema.”
Kompletan izveštaj dostupan je ovde.
Za bliže informacije kontaktirati:
Email: press@ifpi.org
Tel. +44 (0) 20 7878 7979
Beleške urednicima:
Izveštaj IFPI o slušanju muzike objavljivan je prethodnih godina pod bivšim naslovom „Izveštaj IFPI sa uvidom u slušaoce muzike“.
O IFPI
IFPI je organizacija koja promoviše interese međunarodne industrije zvuka širom sveta. Članstvo obuhvata oko 1300 glavnih i nezavisnih kompanija u skoro 60 zemalja. Takođe postoje i udružene industrijske grupe u 56 zemalja. Misija IFPI je da promoviše vrednosti snimljene muzike, kampanju za prava producenata i da produkuje komercijalno slušanje snimljene muzike na svim tržištima na kojima deluju njeni članovi.
Metodologija
IFPI je sproveo globalno istraživanje u aprilu i maju 2019. godine koje se bavilo načinom na koji potrošači pristupaju muzičkim sadržajima, putem licenciranih i nelicenciranih usluga.
Terenski rad doveo je u pitanje demografski reprezentativan uzorak internetske populacije starosti od 16 do 64 godine na sledećim teritorijama: Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Rusija, Južna Afrika, Južna Južna Afrika Koreja, Španija, Švedska, Velika Britanija i Sjedinjene Države. Studija je takođe sprovedena i u Kini i Indiji, ali rezultati iz ove dve zemlje nisu uključeni u „globalne“ cifre. Ovih dvadeset i jedna teritorija činila je 92,6% globalnih prihoda na svetskom muzičkom tržištu u 2018. godini, prema IFPI Globalnom muzičkom izveštaju za 2019. godinu.
Ukupno je anketirano 34.000 korisnika interneta s većim brojem ispitanika na većim tržištima. Kvota nacionalno reprezentativnih uzoraka između 1.000 i 3.000 ispitanika postavljena je u skladu sa brojem stanovništva i demografskom strukturom na mreži, što je određeno najnovijim podacima o popisu stanovništva na svakoj teritoriji. Time je bilo osigurano da za sve podatke standardna greška bude od +/- 3%, na nivou pouzdanosti od 95%. Izgled studije, njenu strukturu i samu analizu izradio je IFPI, na osnovu terenskog rada, koji je organizovala „AudienceNet“.