U Beogradu, 27.11.2009. godine
Povodom tekstova i natpisa koji se pojavljuju u sredstvima javnog informisanja, kao i polemika u raspravi u vezi usvajanja novog Zakona o autorskom i srodnim pravima, Organizacija proizvođača fonograma Srbije – O.F.P.S., nalazi za shodno da se obrati javnosti, kako bi sprečila dalje iznošenje potpunih neistina i paušalnih ocena od strane određenih subjekata i lica koji učestviju u istoj, a koje su na samoj granici da se okarakterišu kao kleveta.
Sam povod za ovakvu vrstu negativne kampanje usmerene protiv naše Organizacije, je Novi Zakon o autorskom i srodnim pravima koji je trenutno u proceduri usvajanja u Skupštini Republike Srbije, iz kog razloga smo se dok je isti bio u formi Nacrta, zbog određenh nelogičnosti koje u propisane u jednom broju članova istog, obratili Međunarodnoj federaciji proizvođača fonograma – diskografskih kuća „IFPI“, koja predstavlja sam stub međunarodne zaštite ove vrste intelektualnih prava, obzirom na svoje članstvo koje broji više od 1450 proizvođača fonograma – diskografskih kuća i srodnih organizacija u 72 zemlje u svetu.
Povodom naše molbe da nam pruže svoje mišljenje na Nacrt novog Zakona, napred navedeni „IFPI“ je poslao svoj odgovor u kome su između ostalog izneli veliko neslaganje povodom određenih propisanih odredaba u istom, a koje se najviše ogleda u sledećem.
Velika zamerka se odnosi na obavezan obrazac kolektivne zaštite svojih prava, tj. proizvođača fonograma i interpretatora, koji je u suprotnosti sa međunarodnom praksom. Kako navode, većina zemalja u svom zakonodavstvu propisuje slobodu izbora nosiocima napred navedenih prava, da samostalno donesu odluku kako će svoja prava da štite. Druga je stvar koji će biti njihov izbor, ali njihova sloboda da li će se priključiti nekoj organizaciji ili ne, ostala je sačuvana. Na kraju, snaga tržišta određuje najbolje rešenje za svakog pojedinačnog interpretatora i proizvođača fonograma, ali da bi se došlo do te tačke kada deluje mehanizam slobodnog tržišta, ograničavajuća pravila vezana za obaveznu kolektivnu zaštitu, ne bi smela biti uvedena.
Uzimajući u obzir napred navedeno mišljenje, može sa lakoćom zaključiti da primenom jednog obaveznog obrazca koji će predstavljati stegu oko vrata slobode jednog interpretatora i proizvođača fonograma, da samostalno odluči o zaštiti svojih prava, prestavlja UPRAVO MODEL MONOPOLSKOG PONAŠANJA.
Moramo napomenuti da smo po dobijanju odgovora od strane „IFPI“, u formi Dopisa sa predlogom Amandmana, isti uputili svim političkim strankama u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao i ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj kao predlagaču samog Zakona.
Koristimo priliku da navedemo i bitnu činjenicu koja se tiče upućivanja Dopisa sa napred navedenim mišljenjem „IFPI“ ministru za nauku i tehnološki ravoj i potpredsedniku Vlade Republike Srbije Božidaru Đeliću, u dva navrata i to 02.10. 2009. godine i 10.11.2009. godine, na koje ni do danas nismo dobili odgovor.
U kontekstu iznetih činjenica, iskazi dati u novinskim člancima od strane pojedinih političkih funkcionera, da je po sada važećem Zakonu o autorskom i srodnim pravima (u daljem tekstu: ZASP) vladao monopol, su apsolutno netačni.
Ujedno bismo hteli da se osvrnemo na odredbe koje predviđa trenutno važeći ZASP, te da objasnimo onima koji neposeduju te informacije, da po rešenju koje je sadržano u članu 125. stav 2. istog, sam interpretator bira kako će štititi svoje pravo da ubira naknadu, da li putem Ugovora koji ima sa proizvođačem fonograma ili preko svoje kolektivne organizacije. U slučaju da napred navedeni Ugovor nema, odnosno ako nešto nije drugo navedeno u istom, svaki proizvođač fonograma dužan je da isplati interpretatoru 50% od naknade koju je dobio od svoje Organizacije koju je on ovlastio da štiti njegova prava.
Imajući u vidu napred navedeno, zaključak se nameće sam, a to je da su interpretatori i do sada mogli po važećem zakonskom rešenju, da ostvare pravo na naknadu po osnovu korišćenja njihovih prava.
Smatramo da nije sporno da interpetatori mogu da štite svoja prava preko svoje Orgaizacije, ali ukidanje individualnih prava, jednostavno predstavlja grubo kršenje zaključenih međunarodnih sporazuma i postojećih standarda. Ujedno bi hteli da napomenemo da se do sada, za unazad dve godine, otkad Organizacija „Prava interpretatora“ postoji niko iz te organizacije nije obratio nama, te dostavio dokumentaciju o tome koji su interpretatori sa izdatih fonograma dali ovlašćenje istima, da mogu u njihovo ime zastupati njihova prava.
Na kraju voleli bi da naznačimo da O.F.P.S. neće učestvovati u političkim polemisanjima, te da cilj našeg dosadašnjeg delovanja nije bio motivisan tim, već da smo kao strukovna Organizacija koja štiti svoje članove bili dužni da ukažemo na propuste u Novom Zakonu o autorskom i srodnim pravima koji je u proceduri usvajanja u Skupštini, obzirom da će negativnu refleksiju loših rešenja koje predviđa isti, osetiti kako domaći nosioci prava, tako i strani imajući u vidu zaključene bilateralne ugovore sa stranim srodnim organizacijama iz celog sveta.