Tarifa

Tarifa je opšti akt organizacije kojim se utvrđuje visina i način određivanja naknade koju organizacija naplaćuje korisnicima za pojedine oblike iskorišćavanja predmeta srodnih prava i obveznicima plaćanja posebne naknade. Tarifa je primerena vrsti i načinu iskorišćavanja predmeta srodnog prava.

Ako je iskorišćavanje predmeta zaštite nužno za obavljanje delatnosti korisnika (u slučaju emitovanja ili koncertnih korišćenja predmeta zaštite i sl.) tarifa se određuje po pravilu u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite. Ako iskorišćavanjem predmeta zaštite korisnik ne ostvaruje prihod, tarifa se određuje u procentualnom iznosu od troškova potrebnih za obavljanje delatnosti u okviru koje se iskorišćavaju predmeti zaštite, vodeći računa o značaju koji iskorišćavanje predmeta zaštite ima za delatnost korisnika. Uz naknade koje su određene na napred navedeni način, tarifom se određuju i najniži iznosi naknada za iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara organizacije (minimalna naknada).

Ako iskorišćavanje predmeta zaštite nije nužno za obavljanje delatnosti korisnika već samo korisno ili prijatno (na primer u slučaju prevoznih sredstava, smeštajnih i ugostiteljskih objekata, trgovinskih radnji, tržnih centara, izložbenih prostora, i tome slično) i pod uslovom da je određivanje takve tarife u procentualnom iznosu nemoguće ili nerazumno teško, tarifa se može odrediti u paušalnom iznosu.

Tarifa naknada za emitovanje utvrđena je u procentualnom iznosu od prihoda/troškova korisnika. Tarifa naknada za reemitovanje određena je primenom paušala, kao i tarifa za javno saopštavanje. Tarifa za ostvarivanje prava na naknadu određena je primenom paušala ili procenta od prodajne/ocarinjene cene u zavisnosti od kategorije.

Slede tarife naknada za različite oblike iskorišćavanja predmeta zaštite:

 

 


© 2009 OFPS
powered by Webcentric